Narodna skupština

75 САСТАНАК

- 25 ФЕБРУАРА

СТРАНА 863

Известилац Риста Поповић — Кад је мало пре г. Рибарац учинпо иредлог да се укпне поеланпк у Букурешту допста нпје устао довољан број посланпка, а тако псто п И. Ранковпћ, кад је пс.ти тај предлог учпнио п тражпо да га потпомогну, нпје устао довољан број иосланпка да га погаогну. С тога сам држао, да нпје нужно ни говорпгп о њима. Сад пак вцдим да пма 10 послапика, којп су потиомоглп предлог п с то1а сматрам за дужкост да кажем о њему две грп речп. Ако је мало пре п било каква разлога, да се иосланство у Атини укине, за ово нослаиство тих разлога нема, а нема с тога што Је Румунија иогранпчна држава, шго ми пмамо с том државом не само иолитичких него и економскпх пстоветнпх пнтереса. Са том државом имамо тргов. односе н често смо пута долазпли у непрплпку с тога, што ннсмо тамо застунљени. Свакако, ја држим да је погребно да имамо гамо човека, који ће мотрити па све односе у тој државп, јер ми пмамо готово једнолпке полнтпчке и еаономске ннтересе са њоме. Да не стоји оно, што је рекао г. Раша, да тамо долазе из Србије раденици, који често потребују номоћ од конзулата, ми ипак морамо иматц тамо застунника, јер су иам н ннтереси економнн и политпчки с том државом тесно скопчанп. И ако је за Атину било разлога, ти разлозн овде ни у колнко не стоје. Министар иностр. дела Мика Кр. Ђорђевић — Госиодо посланици! Разлози воји су определилп Народно Нредставнпштво да одобри отварање посланства у Атини, важе у пстој мери и за носланство у Букурешту, као што је то нсто напоменуо г. известилац. На не само то, него нма још и сенаратнЦх разлога за отварање посланства у Букурешту. Краљевпна Румунија граничп се нашом државом, природно је да грађани наши улазе по све дневно у трговпнскн додир са њиховпм, те са тога је нужно Носланство у Букурешту. На послетку и акт учтивостп тражп да се отвори посланство у Букурешту, јер они давно имају свог посланнка овде, дужност нам је ради одржања прпјатељских односа да п ми поставпмо нашег тамо. Молнм да се прпмн како је предложено. Потпредседник — Претрес је свршен. Најпре ће се гласати о предлогу Павла Ранковића, који је иотиомогнут. Предлог његов гласи : дасепосланик у Букурешту укпне и да се уштеди 27 хпљада динара. Ко је за предлог његов нека седи, ко је протнв нек устане ? (Већина устаје). — Објављујем да је већина усгала и да је иредлог г. Ранковића одбачен. Стављам па гласање предлог по буџету: Ко је за то, да се прпми кредиг на послансгво у Букурешту нека седп, ко је иротнв нек устане? (Већина седп). — Одобрено је. Известилац ирочита позпцпју на иосланство у Лондону. Потиредседник — Одобрава ли Скупштина траженн кредит? (Одобрава). Известилац прочнта нозицпје на посланство у Паризу. Потпредседник — Одобрава ли Скуцштпна тражени кредит? (Одобрава). Известилац прочита познције на посланство у Петрограду (ст. 48). Потпредседник — Одобрава ли Скупштина траженп кредит? (Одобрава). Известилац прочита позицнје на посланство у Цариграду. (ст 48). Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражени кредит? (Одобрава). Известилац ирочита позиције на заступништво у Софији. Потпредседник — Одобрава ли Скупштнна тражени кредит? (Одобрава). Известилац нрочита позпције на генерални консулат у Пешти. Велизар Кундовић — Ја мислпм да ретко ко од нас ниЈе био у Пешти, и да не зна аако се од тога посланства отирављају послови. Тај посланик у Пештп није никада огишао у Штајнбрух, да видп како се тамо са Србима поступа а конзулп се уста:,овљавају у тој цељи да се трговачком сталежу помогне.

Ја сам чуо, да је тај генерални конзул нисао мпнистарству п вели: „шта ћу ја овде, кад иема никаква носла, јер овде пма и впцеконзула". Јанезнам иаква је цељ овоме генералном конзулу, кад већ тамо има конзула н ја мислпм да ћемо м,1 учинпти уштеду, ако овога генералнот консула укмнемо, па да остане само консул, јер ви знате да се у Пешти не водн ннкаква полигика, иего се једино врше трговачкн пословп. Дакле ја преалажем да се генералнп конзул укине, а конзул да остане. Молпм 10 посланнка да ме потпомогну. (Не потпомажу га. Чује се: то је на првом чпгању укниуто). Анта Радосављевић — На првом чнтању тај је генералнн конзул укннут, но ако је игде потребан конзул, то нам .је тамо нотребан. Шго г. Кундовшћ велп да тај конзул не долазп у Штајнбрух то пе етојп, јер ја сам га впше пута тамо впђао. За то сам да ово остаие. Милија Миловановић — Менн се чннп , да ћемо бптн сагласни у томе, да нека конзулска места треба да сс замене са другпм лпчностима. Гледајућп на то, менп је у Пештп иаснрало, да сам од пашег конзула г. Сгејпћа тражпо једну свсдоџбу, ио на жалост ја је од њега ннсам добпо, него од внцеконзула н то тек ондо, кад сам увребао прнлнку, да ов нпје у канцеларпјн. Ја мпслим да за Пешту може остати тај внцеконзул, а да се тај генерални конзул укине. Панта Срећковић. — Мп кад смо ово у одбору решили и г. министар прнстао је, да се генералнн конзул нзбрише а остане конзул прве класе са 8.000 дин. илате. Дакле као што смо у одбору говорили тико треба и сад Скупшгпна да прима. Овде у Скупштинн прима се генерални конзул, а укида се мањп, међутнм је у одбору генерални конзул избрисан, а остао је консул ирве класе. Ја бих био мишљења да се тако и усвоји. Вел. Кундовић — Ја сам казао и нрвн нут кад сам говорно о овој ствари, да нико не мисли да треба посланство у Пешти да се укине, само не треба да буде два, пего један конзул, којн ће отправљатп те послове, нека остане то звање а генералнн консул нека се укнне. Министар иностр. дела Мика Кр. Хорђевић— Госиодо иосланицп, дужност мије да кажем само неколико речи, те да иснравим говор г. Кундовића. Он велн да је данашњп генерални ковзул у Пешти ппсао министру како нема иосла, па га пптао гата ће да ради. (Кундовић: тако каже његов шурак Мостић. — Мостпћ: Кундовић говорп неистину). "V кодико је мени познато смем да тврдим, да такав акт у министаретву не постоји. У своме даљем говору г. Кундовић каже: како генералнн конзул у Пешти нема да води политику. Ја ни то ие могу да одобрим, јер се врло често дешава да он третпра и иолитичка питања. Прошлога лета, пптање о извозу наших свиња у Аустро-Угареку обављано је преко нашег конзула у Пешти. У осталом то је призната стгар, да се сва иитања иолптичка далеко брже и успеганије свршавају, када се има заступнпк на месту. Има још једна околност на коју сам дужан вашу пажњу да скренем. Ако би Народно Представништво допело одлуку да се генерални конзул у Пешти избрише, то би се могло рђаво да протуначи од угарске владе. У иотврду иавешћу једаи пример, који се десио кад сам ја бно секре^ар у Царнграду. На захтев руске вдаде да се платн ратна оштета, Турцп се нпсу одмах одазвалп. Русп да бн далн израза своме негодовању одазвали су свога амбасадера а послали минпстра пленитотенсиера. То је стање трајало све донде, док се Турцп нпсу одазвали захтевпма руским, иа јетек онда враћен амбасадер. Са разлога што сам пзнео ја бпх молно да се нрими како је предложено. Стојан Рибарац — Министар спољашњих послова навео је разлог Скј пштини како генерални консул има да врши и иолптичке мпсије. За доказ тога наводп чпњеницу, да угарска влада предузима често мере за забрану наших свиња у Угарску. Баш та чпњенпца, коју је навео мпнистар нде иротнв његовог говора а у прилог предлогу мога друга Кундовпћа. Ако је генерални конзул у Буда-Пешти за то, да врши полнтичну ми-