Narodna skupština

СТРАНА 982

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

еу у добром кредцту стојали код власти. Али врло многе куће дужнн пријавмти сви са напред наведенпм доказима, који у

до темеља су нреистнуге н све Је пздигнуто и однесено изузнмајућп крова и дуварова, п тим људима ннје дато ни за пола нокга признанице нитн им је признато каквога ирава. И каД бп се онпма најпресадаисплатило.аовпмадругпма не, те1пко би се мОгло рећи да је право. Ако би Се дакле остављало бВако, да се ови јављају до1Јније пошто се првима исплатп, ја држим да не бн бпло право. Менн се чинп да бн било нај-

име поменуте реквизиције нмају шго нримати, како бп се свима сразмерно могло исплатитп онолпко, колнко то горња сума у 248.957 дин ц 85 пара буде могла подмирпти. Потпредседник — Иретрес је свршен. Стављам на решење мпшљење одборско, како га је г. и;)вестнлац нрочитио. Даклвј ко је за то, да се нзвештај одбора прнмп нека изволн седегн, а ко је против нека устане? (Свп седе). Оглашујем

праведнпЈе да најпре све захтеве, сва потражпвања нмамо нред ј е Скунштнна ирнмпла мншљење одбора.

собом, па да пх за тим по могућгтву нсплатимо из суме на то бдређене. С тога др^пм да би бпло врло згодно ову сгвар најпре објавнти народу оннх крајева, јер смем тврдиги, да нма врло много људи, који не знају да Цма и нзглеДа да се што год може Добитн у накнаду за ону пљачку, нема пзгледа за икакву поправку. С тога бн велнм требало сем ово дебагом, јер је и она једна врсга објаве, још н мннистровим расппсом објавигн да има извесна сума и да ће бпти иоиравке извесне за ону нљачку. Г. генерала Лешјанина, којега ја особито иошгујем, могао бпх с две гри речи умиритп у његовој похвалној тежњи да одбнје оне ружне ирекоре од војске, јер збиља изгледа да се нешго војсци нребацује. У ономе добу смем тврдитн скему оиоме, свету, док је био под стегом војеном далеко је боље п лакше бпло иего после, кад је дошла стега нолицнјска. Ја мнслим да је то комнлнмент војсдн нашој. А што је било Днзања све иривреде годншње, тако рећн целе тековине у радЊн појединих људи, шго је било дизања из кућа свега до врата п дуварева, за то војска није крнва. Може мн веровати г. генерал да је бпло тога дпаања и што се год могло наћи у кућн и у кошу, у амбару, у когару, тору и обору дизато је. Но то извесно нпје било бе> наредбе неке власти. Војска мора тражиТи храну и остале потребе, и унуствпма полицијске властп казано је: Ту ћете наћн једно, онде друго и на тај начин однесено је све нгго се је могло однети. Ја се потпуно слажем с генералоМј да то неће бити крнвица војске, него последица наредабај које су нотекле из другнх извора. С тога ја се слажем с предлогом Раше Нннића, да се та ствар најнре објавп народу, да се за тим нрнкупе иотражпвања од свију оаих, којн су оштећени, и истом онда, да се распоредн сума на све. И ако стигне свпма у добрн час, а ако не стигне, онда да се учини по предлогу г. миннстра, т. ј. да се та сума сразмерно подели према онима н да у колнко је којп био више оштећен, у толнко вшпе и да добпје. Известилац Марко Петровић — Г. Велпчковнћ је предложно, да овде уђе п онај прирез, који су општнне да.1е и да се прпрез, који је од оиштина узет, врати општннама. Господо, коме год је ирирез узет он се не враћа, па бпо он општински нлн прпватних лнца ; нити је овди реч о прирезу од 21*40 днн., него о ономе што је коме узето у име реквизиције. Г. Величковпћ наводп две онштине, може бигн да су те две општине дале ирирез, али тај прирез не може се вратити општини, као и поједннцима. Но, ако су те две општиие у име реквизицпје дале више или мање, у толико ће се вратиги и њима ирема суми, колико расиолаже благајна. Према томе ја држим, да се може прнмитн иредлог, н мислим, да овај ; став овако измењен нримићете. Оа бл гласио овако : Народна Скуиштина сазвана у 1цви сазпв прве иерноде решнла је : Овлашћује се минпстар финансија, да може из новца, који је нокуиљен нрирезом оних села и онштина, чијн су становници учествовали у немирима 1883 год., исплатитп све што је иод впдом реквизиције узимано од народа за нздржавање војске, коЈ 'а је те немнре угушнвала. За исплату ових реквизиција . овољна су она уверења са проценама опшгпнскнх властп, чију садржпну оверп надлежна — надзорна власт. Тако нсто овлашћује се миннстар финансија да и даља сва нотражпвања ио овоме, у колико до данас ннсу пзвршена, може признати н иснлатптн у гранпцама суме преостатка, која износн 248.957 дннара п 85 нара, но стим, да се у течају

Сад је на реду одговор г. миннсгра просвете иа иитерпелацију и питање на њега унућено. Минист. просвеге Андра Николић. — Г. Живко Малопарац, пнтао је о учпгељу Мнленку Поиовпћу због његовог одсуствовања. Ја држнм, ГосподОј да то није бпо иредмег за Скунштнну п мислим да је г. послаиик о овоме ј о чему се ннтересује, могао сазнати да је дошаО код мене у канцеларнју. Сгвар овако сгоји. Учнтељ је лекарском сведоџбом потврдпо да је бно болестан. Ја сам. впдео ту сведоџбу н ннсам јој могао не веровати. Он је се после тога времена врагпо на дужиост н сад је све у реду. Живко Малопарац — Ово ннтање , које сам унравпо па г. мпнисгра просвеге, нпсам подиео ип изкакве рђаве намере протпв г. миннстра. Ја сам иоднео то ипгање . да се внди, како један уча сме у данашње време осгавнтн п нануститп школу н иос 1е 16 августа, кад мора свакн учитељ почети школу; овај учптељ ннје бпо у школи ц нпје долазно у њу до 27 окгобра. Г. мнннстр има уверење , да је тај учнтељ бно болестан и мени се веома доиада поступак г. мпннстара што је ннтао начелство, је лн тај учнгељ у болннци н оће лн се опоравптп. Међутнм , госнодо , ја иознтпвно знам да тај учитељ нпје бно нн једнога дана у болницн. Ја не верујем, да јеон био болесган н на част оном лекару, који му је дао сведоџбу, Тај је учнгељ највише ироводпо време у агитовању нред пзборе. Напослетку он то може радптн , пма нрава на то, као п другн човек, ал мислим да не сме нануштатн школу и да за некаких 71 дан не отиде у школу и тек пос1е тога подносп уверење да је бпо болесган. На послегку г. мпнист. нма нрава да оцењује те стварп , али само ја држим да не треба доз1.олити учитељу да багателише школу н да иде у њу, кад му је воља. Кад га запптају грађанн , за што не иде у школу, он одговара на то овако : То је моја ствар п ја иогу да клајкујпм годпну дана овако а непресгано да у џеп снуштам дводннарке. Ето, госиодо , то ме је иобудило да ово ннтање учиним, а г. министар нека оцени ноступак гога учитеља како хоће. Потпредседник — Пошто нема никаквог иредлога о овом иптању, Скупшгина прима к знању министров одговор. Минист. просвете Андра Николић — Друго је питање ово. Г. Сава Велпчковпћ, пигао је о учптељу у Аџибеговцу. Г. посланпк мислн, да је учитељ обвезаи на пуни рок у војсци, на 2 године, н брине се, да лп је тај учптељ нмао плагу, док је био на војиој службн. Ствар стојп овако. Тај учптељ имао је да дослужн рок у војсцп н 15 октобра нозове га војна власт п он оде на дужност. Одмајебно разрешен од дужностп учигељске. До 17 декембри, бнојеиа војној дужности, јер је имао још да дослужи. Тога дана јавља се да је положпо нсиит за резервног сгарешпну и да га понове носгавим за учптеља. А за време док је био на војној дужности замењивао га је други учитељ, те на гај начин, и ако се за време радило мање, нпак, школа ннје била нануштена. Потпредседник — Пошго нема ннкаквог предлога о овом пнтању Скуиштина прпма к знању одговор г. мпнистра. Минист. просвете Андра Николић — Сад пмам једну пнтерпелацнју , алн пошго не виднм ту ни једнога од г. г. посланика нотннсаннх на интерпелацијн , ја ћу узети да говорнм о једној другој стварп. (Чује се: ту су, ту су, сад ће доћп). Г. Милаи Глпгоријевић друговп ннгају ово. — Да лп је г. минастру просвете познаго, да архимандрпт манасг. Букова,

три месеца, од дана када ово решење ступп у жпвот, буду немнлице сече дрва и упропашћује манасгпрску шуму.