Narodna skupština

СТРАНА 1018

НАРОДНА СКУНШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

од стране оних, који су Адама ухапспли; оно простирање душека н јоргаиа, даваље шербета н чаја; поред свега тога прпјатсљства да се десп тако преране смрти за три дана, и то да му се десл од једие болести, какво је заналење илућа — ја нпсам спецпјалпста у медпцпнп, алн држнм да заиалење плућа нема тако акутан каракгер, да се од тога може за три дапа умретп — кад се све то доведе у везу опет велпм, н нехогпчно то мора да пзазнва људе, да радознало присгупају нспитивању те тако сумњнве п загонетне смрти једног човека, око кога су се врзле многе предходне радње сумњпве ирнроде. Зар хоћсте кад се такав догађај догодп да сугргђанн буду равнодушнп спрам таквпх нојава, п зар уиисујете то у грех оних грађани, који се пнтају зашто је морао доћп за то дело у апс тај човек, н зашто је могао тамо н умрегп? Па н само оно прсмештање пз села у село, из окру.а у округ тог човека такође долазп као огежавајућа околиост н терети оне који су мпригалн око живота и смрти Адамове. К,ажите мн,господо, каквп су државип разлози ге власгн, да га сиатра за грађанпна час једног час другог округа, да се час сматра као грађаннн јелашнички, час као коп.риввнчкн. И то је, господо, такође једиа околност, која не скнда сумњу у народу, иего још повећава узроке сумњп, коју је изазвао овај догађај. Ја сам прпметио да је н само нслеђење овога дела ишло врло брзнм током. 17 Марта налазн иолнција, да нма крнв. дела за које треба Адама затворитн. 18 Марта кроз непуна 24 часа суд решава одмах да ту нма крнвпчног дела, за које треба затворнтп га, п да је решење полицпско закоиито н нуцоважио. Међутим , господо, ннје била ретка нојава, онога доба, да људн леже" нод иолицискпм ислеђењем по неколнко месеци. И то је један догађај да се створи узрок за сумњу, да је суд хтео Адама по шго ио то да одржи и затвору. Госиодо, за лепше расвеглење ондашње политпчке сптуа цнје, кад смо већ ушли у њу, допустите мп да именујем још иеке појаве, кад сте већ ушли у поље нспптивања, каква је бнла полнтнчка снтуација у то време. Ја нећу да иомпњем нзборе у округу ужичком и букагије, које су једнога дана доиете у Скучштпиу, ја не прпмам иа душу да ондашњу власт теретнм тнм догађајем, јер он је мого бптн н измајсторисан, — али нма нх н на левпци и на десннцп, који мн неће моћи норицати ово што ћу сад навести. 1878 год. извршеи је нзбор г Воке Тонузовпћа, н акта су тога нзбора фалснфнкована у самом минпстарсгву. Мнннстар ондашњн прнзнао је то јавно пред Скупштином, и што још теже иада на тадању владу, јавно је у Скупштпнп казао: „До сад вас инсмо терали али од сад ћу вас тератн." Ово је гоеподо, јавно пзреко у сред Скупнлпне, тадашњп мннистар унугр. нослова, тадашЊој оиозицијн у сред Скупшгине. — Кад се све оно доведе у везу с овпм, што јеједан мнпнстар јавно у Скупштнни казао: да ћс пекога јавно да тера мнмо закон н законске проиисе н што се овај случај одил десно поеле те пзјаве, све то и нехогице може да створи код људи веру, да је то бпо једаи део политнчког ирограма ондашње владавине; н за то треба да одговарају по томе онп, у чијнм је рукама била судбппа ове земге у то доба, а не људ« из дапашњег доба, који су за иослове тога доба најмање одговорни, — па по томе, овој иитерпелацији данас пнје нпкако нп било места да се овде распрдвља. Г. Рпбарац нас је отонч учииио нажљивим, да треба да се побрпиемо да јачамо иолптпчкп морал паше земље, и да нзбегавамо узајмне клевете. — Госнодо, ја ћу драге воље пристати на тај предлог г. Рпбарца, али чипи ми се г. Рнбарче да ви за то треба да се нрво обратите на вашу страпу те да тамо ојачаваге тај морал, јер пре неколпко дана, \ „Срн. Незавпсности" органу ваше страпке, за чијп правац одговориост иада иа вашу странку, стајало је: да сам ја у мојој иарохији бегао на некаквој кобплн, јер су некп сељацп хгелп да ме пЈ)емлате кол.ем, кад сам носио воднцу, а водици се носи само уз часнп пост. Међутнм, и ја н ви свн знатс, да ја у го време ппсам нп био у парохији, по онде је заједно са лама у Скуиштнпп. И тамо се чак не каже ни зашто су ме хтели да проилате, по се узрок за то ире1»уткујо ваљда

за то, да тај узрок може тумачитп како ко хоће; — а ја сам у то доба као шго рекох седео као што зпате овде у Скупшгпцн ! И то нп мало ие смста зар осећајима вашег иолптнчког морала ? Дакле обратнте се вашпм редакцијама, вашпм круговнма, нзволгс тамо појачавагн морал, па ако га тамо иојачпте н поправпге, даћеге нам тиме нрнмера да н ми тпм путем пођемо. Ако се свп сложнмо да станемо иа нут оваквпм иојавама, неће биги потребс да се рушп наш иолптички морал п мн ћемо тнме опда заиста послужптп више општим ипгереспма отаџбиие. Иобрпип.чо се слошкн и брацкп да иестане свију узрока, којп могу оваке иојаве да сгв>ре, п тиме ћемо учинптп највпше услуге оном иравцу, којп нам >вде нредлаже г. Рпбар^ц. док посгоје узроци, све допде иема никакве спле, која ће бнги кадра да снречп такве појаве, које ти узроци неминовио пзазпвају; а докле год ви будеге сгвара.ш узроке за овакл окривБпвлња, догле не може битп нн речп, да се последпце тог узрочног сгања могу неким другпм пугом уклонпти. Его, то је у глгвном моје гледиште иа цело ово питање. Потпредседник — Има још 12 јављепнх говорипка. (Чује се: да сс прекине седница, иосле нодие да радпмо). 11ошто одбо])п пмају да посвршују неке хитне иредлоте, то треба пооле нодне да радо, и с тога другу ссдипцу заказујем за сутра у 8 п по чае. пре нодне. На дневиом реду бпће: иродужење данашњег дпевиог реда н друго читање закона о пздржању удовнца п деце свештенпке. Састапак је овај трајао до 12 3 / 4 час. у подне.

87 САСТАНАК 7 марта 1891 год. у Београду. 11ГЕДСЕДЛВЛ0 ИОТПГКДСЕДНИК Паја Вуковић СЕКГЕГАГ ЈБуб. Јоксимови^ Почетак у 4 часа по подпе. Присутпа су г. г. мдишстри: унутрашњих дела, правде, Фипанција и народне нринреде. Потпредседник — Отпарам 8 7 састанак. Изволте чути протокол 8 6 састанка. Секретар Љуба Јоксимовић прочита поменути протокол. Потпредседник — Нрима ли Скупштина нрочитани протокол ? (Прима). Изволте чути молбе и жалбе упућене Скупштини. Секретар чита: Матија Петровић, калФа терзискп пз Лознице, жали се на мредседника општипе лозпнчке, што га је уапсио на помиловао ; Петар Стенаповић из Мајдана у округу рудничком, моли за нпвазидску потпору; Димитрије Димић, иисар општине алексииачке, жади се на злоупотребе Јеврема Спасића, писара среза алексииачког; Пстар Костић, из Ниша, жали се на решење министра Финанције, што му нијо смаи.но норезу на земљу ; Живко Иастић из Вал.ева жали се на пласти среза н окр. ва .1 .енског, што неће да изврше изиесну наплату за рачун његове зкепе; Занатлије нз Зајечара, моле, да се још ове сесијо решн закоп о занатлијама; Занатлије из Куршумлије моле, да се заштиге занати н занатлпјо; н 335 заиатлија из Ужица моле да се оне сеснјо донесе закон о заиагима. Потпредседник — Сво прочигане молбе и жалбе упућују со иадлежиом одбору. Изволте чути дпо посдаинчко молбе за одсусгво.