Narodna skupština

СТРАНА 1020

крнвиду моћи казати, да је то по прнродном закону дозвољено, н ако бп био позван на одговор да може рећн: го није нравда, 10 је незаконптос!. Зар ми емемо у државп допусгптп овакав пзговор: ирпроднп закони доиуштају мн да то учиннм; •гако мп ее прохтело п нећу да одговорим?! То, дакле, прво гледнш'1 е проте Мплаиа 'Бурпћа као да бп ее овде требало управљагн но нрнродннм закоипма п што он велп ка> некн зиалад ирава, да нпје бпло места да се Адам Богосављевпћ узпма на одговор, савршено је иогрешпо и ја мпслим да ће после овога мога говора н сам ирота Милан 'Јаурнћ нрнзнатп, да се не може тпм путем нападаги ноступак властп, као што је он покушао овде у овом случају. Друго је гледнште такође ногрешно, које је заузео прота М. 'Бурнћ. Он као штоје хтео да буде у иравпој наудп правннк пад правипдима тако би хтео п у лекарској наудн лекар над лекарнма да буде. Петорида њнх лекара казали су начисто да је нокојпи Адам умро од западења нлућа п да није отрован; а нрота Мплан г Бурпћ поред свега тога оиет нзлази н каже, ја не верујем да је умро прнродном смрћу, ја, велн, имам јаку сумњу да је Адам Богосављевнћ отрован. Ако, госнодо, т1 .м иутем пођемо; ако мп хоћемо да свакп иестручњак мпшљење сгручњака одбпје, да свакп себе сматра за већег зналда но што су стручњацп, оида ћемо мп самн бнти смешни. То дозво .1 игп значи пореметнтп све у држави. Зар то не значн иоремечптн све у државн, кад један савршено неспреман човек у једној струдн, лекарнма, који су век ировелп у тој струдн, којп су носле дубоког псинтивања стварн дали мпшљење, да постоји овакав факт да пок. Адам нпје отрован каже, ја не верујем да је умро смрћу; ја пмам јаку сумњу да је отровап Ја држпм да је то н сувише речено од једног народног носланпка јер је стручњакчн потврђено, да је Адам умро од прпродне сртн. Не само, господо, та неторнда лекара, којн су то мншљење далп , већ кад је, иосле тога мшнљења, г. Иашић такође изјавпо сумњу да је нок. Адам отроваи, и тражио аиализу дроба Адамовог, п кад му је од стране мпннстра унутрашњих дела стављено на расиоложење да се та аиализа може нзвршнтп, кад је опдашња власт толнко радила на и^^оналаску истпне, поЈ>ед опе ието рице лекара наш једап одлнчан лекар — осгављајућп на страну иолнтичку боју његову — даје своје мишљсње, носле сумње Пашића о смрги Адамовсј. Он је бпо начелнпк санитета ; то је Владан Таорђевић. Он каже овако о томе на акту мпнпста-рства упутрашњпх дела од 7-1У 1880 год. СБр. 9062 „сумње о непрпродној смрти Адама Богосављевића, инједан не може иматн, којн прочпта секдионн нрогокол о смртп његовој." (Чује се нз већнне. ионгген човек). Је ли иоштен н.иГ нпје о томе није нптање п он ће вам свакад доказагп, какав је, ако хоћетс. Он ннје мој иолнтпчкп иријатељ, а спгурно никад неће ни битн то смем отворено казати, свакојако је неоснорна пстнна, да је он призпати стручњак у лекарској струцн и као такав н начелник саннтета, он ставља на акту миннс'1 ровом оиу изјаву, да ииједан стручњак, којн ирочнта секциоин иротокол, не може н не сие рсћи да је Адам умро иепрнродном см])ћу, већ да је умро и да моЈ>а остати то као што су лекарп казалп да Је умро од заиалења плућа. И поред свега 1ога излазп прота Милан Ђурнћ н вели: ја. не верујем н ја 1врдпм да је он отрован па још казује н ко га је отровао. На чај иачпн можемо мн све јсдап другом сумњичпти на тај начии, буднте уверепн, да 1»е иајпосле доћи дотле у овој земљи, да нема нн једпог ноштепог човека. Мн неирестаио хоћемо да сумн.пчпмо један другога, на и онда кад немамо ирава на сумњу, кад немамо сиреме и нодобностн да осумп,ичнмо мпшљење, као што је овде мишљење шесторнце лекара. 1. Мнлаи 'Бурнћ је даље, доказујућн као сирому нластц да сс пад Адамом извршп онако убиство, као Ј)азлог навео је, Ш1о је његова кршнца још 1876 год., иад је било ратно стање н да је оп збпља учиипо кривицу што је узео 300 ока кукуЈ>уза пз коша, што га вели власт ннјо дала нод војоин суд. Ја се, госнодо, морам чудптп кад то чујем пз уста проте Мнлапа 1.>)рића да оп тражи да српспи грађаини ие иде Ј)едовним судовима већ нојиом суду. Ми смо се снн томе они-

| рали, па н вп с нама до јуче сте нанадалп, што се грађаии ' српски отрзају од редовипх судова п предају војипм судовима а данас прога Мплан Ђурпћ пребацује лпбералној влади, шго није учннпла једну иезакопнтост, јер огворено каже, даје то бнла незаконптост што га ондашња влада ипје предала војепом суду. Буднте увереии, госнодо, да је лпберална влада то учиппла, да је Адама иредала војеном суду, а не редовним, нрота Милан Ђурић викао бп и говорпо би сто нута више протпв тога, иего што је јуче говор^о и докашвао би да је требао да му суди редован суд. У том случају ја бих одобравао мшпљење проте 'Бурпћа, јер бп го бп го гажење грађаискпх права, гажеље грађанскнх слоб >да. Ја нсћу овим да осумњпчим војеиу власг п во.,епе судове: ну на сваки пачпн ироцедура јетамо таква, да опа не даје срискпм гра^аинма толшсе гарапцпје, колпко грађанскн судовп, п кад су власницп онога доба оставилп да Адам пде редовнпм суду, ја мпслнм да у том иогледу нпсу заслужплн нокуду, већ на нротпв учпнплч су оно 11110 им је у дужпосгп падало. Исто тако ннје осиоваи нп онај прекор ироте М. 'Бурнћа, којим хоће да докаже његову сумњу о смртп Адама Богосављевнћа, што нпје дат одмах суду, јер велн, он је дело учннно 76 год. н тек се за то суди 80 год. И то му велн, даје пеку сумњу. Гоеподо, вн знате 76, 77 и 78 год. бпо је рат; носле тога времена Адам долази у Скунштнну, н у Скуиштипн је радно; ондашња влада, хтејући да поштује право носланпка, ма да оно по Усгаву нпје бнло тако огараотоваио као данас, иије хгела Адама да дира, да га узима иа одговор, док скупштииске седнице ннсу свршене; н тек кад су скунштниске седнпце евршене, а оне су свршене 15 Јануара 1880 год. марта месеца те год. власт зове Адама у Зајечар п ставља га под истрагу. Дакле то шго га оидашња влада ппје одмах дала суду, то не даје никакву сумњу нротпв властн, већ иоказује да је власт ноштовала његов посланичкн ноложај; а н што су власти носле раднле, то је ствар чнста и уредна. Г. нрота Мнлан Ђурнћ даље вели, да је Адам Богоеављевнћ гоњен за то, што је либерална влада бнла врло иерасноложена нрема њему, а то се видн и но гоме, што је врло тешко ушао у Скунштину, и да је велн тражпла средства н начина да га уклонн, на и ово је вели био узрок шго га влада ставља у хаие да га се курталшие. То о чему нрота говори, било је 1873 године. Ја не знам како може прота Мнлан за догађаје од 1873 год. да бацн крпвицу на либералну владу, кад он зна, да је тада било Мариновићево министарство, а то иису били лнберали, већ су иретходннцн напредњака, и ако се онда тнм пменом ннсу звалп. У осталом, што се тпче Адама, ми знамо, да је он био човек мирне и тихе парави; н да ни један либерални власник ннје нмао узрока да жали, што он седи у Скунштипп, јер н ако је био човек, који је имао одређеио убеђење, ниак он ннје сграсно брацно своје уверење н мишљење, а често, кад су га ие^и ирекорели, н казалн му да седне н внше не говори, ои је то и учинпо без нкакве преинрке. Уа њега ии један власннк нпје могао казатн, да је он био иекакав незгодан онозиционар, те да је с тога власт једва чекала да се таквог оиозицноиара курталнше, ма и самнм убнством, те да му иа тај иачпн спречи да ае уђе у Скуиштину. Такав је, дакле, бно Адам Богосављевић. Што је најчудноватпје, у говору ироте 'Бурића мени иало у очи , што г. 'Бурпћ у нотврду тога , да је Адам оправдаи био, велн, ннје бпло секције, н вели да власт пнје дозволнла секцију тела Адамовог. Ја мислнм н верујем, да је то г. 'Бурићу иснало у брЗНН11 говора, нначе ја не знам, шта бн се могло да каже о носланику, којн год води толнко иегачно, кад су нрочитани рефератн, нз којих се видп да јо сскцијс бнло, н да су г. лекарн далн своје мншљење, да Адам иије отрован, зар смо носланнк у потврду свог мпшљења наводити нротивно?! Ја верујем, да је то г. нроти просто у брзини говора иснало, н с тога н не ударам на то вшне, већ само то конотатујем као његов ногрешап иавод, а н као факт, колнко се је г. 'Бурпћ трудпо, да, што јо могућо снгурнијо продставн, да су