Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

и.чдази свакн даи за ореме окуиштипског рада ИРКТИДАТУ ИРИМА краљевско-српска држапиа штамп арија

ЦЕПА ЈЕ ДИСТУ Г : :1А СРИИЈУ 6 ДНП. ИЕСКЧ110 ОД ЈВДНОГА 040 ДИИ. ЗА СТРАИ8 ЗВМЉВ 1101ПТА11СК0Г С1ПК:)А 15 ДИП. МР.СГ.МПО

УРЕЂУЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Ранко Петровић, Доброслав Ружић., Љуб. П. Ћ и р и ћ.

Б рој 113

УТ0РА.К 2 АПРИЛА 1891

Г одииа I

87 САСТАНА^ 7 марта 1891 год. у Београду.

иГЕДСЕДАВАО 110т11гедседн11к Паја Вукови! секретар Љуб. Јоксимови! (наставак) (Одговор на интерпелације: II. Мн.гошевић) Мени се, господо, чнин да је целокуина наша радња, да се сриска историја ноиовн н какве су мане биле у старој исторнјн такве су лаие и у новнјој. Мн се неирестано упнњемо да докажемо како нико не ваља, како ничпја радња ие ваља, а нећемо да одвојимо мане и погрешке и да узднжемо оно што је добро и узвишено, иа ма то добро ма која влада п човек учннно. Тнм би учнннлп да ојача у онште морал у народу и иравилно гледишге на полптнку. То ме је гонило да устанем и да као носланик кажем како мислим. То је моје глсднште било вазда, тако је данас а тако ће н у будуће остати. Ја мислим, госнодо, да ћемо један иут поћи другим иутем. Кад бисмо иромерилн колико смо времеиа нздангубили у овако ситничарскпм радњама — можда ће то за некога бнтн и увреда, али ја мнслим да су то доиста снтиичарски радовн, јер не доносе нпкакве користи већ само иггете. Кад смо говорнли о буџету најмање смо говорили о цкфрама, него са другим рачуннма п много смо дана изгубплп радећи у опште тако. Мп иеирестано коримо једнп друге и нзноспмо како једни другнма не верујемо, да чнне добро, н ја не знам како ће се мпшљење о нама у народу створити. Ја мислим да је г. иитерпелант нмао намеру да овј ствар нокрене те да стнша партпске страстн, алн на жалост, како се даље развила дебата о тој стварп, та његова иамера ннје ностигнута н ствар како смо је мн схваталн раније, схватамо је н сад, а како сте је ви раније схватали тако јс и сад схватате, а тако исто остало је н оно мишљење које је иарод створио о смрти Адамовој само сте иодгрејали оно стање које је у народу било заборављено. Пошто је одгово]; министров задовољавајући , сад се овде распаљено ионово говорн о смрти Адамовој, и да се народ наново свађа. Једни ће и даље говорптн да су овн крпви, а други да ипсу.на ја мислим да је најбоље да се иреко ове ствари иређе на дневнн ред. Коста Динлћ — Госиодо, ја нећу да вас морим дугпл говором, јер и вп сте заморени као и ја слушајућн, алп као

лекар морам да проговорим неколнко речи, Јер се опозиција, а највпше г. Авакумовпћ, чесго обраћа лекарима, да онп о овоме проговоре. Ја ћу са свог гледпшта ироговорпти коју. 0 смрги Адамовој ја ћу задржати оио гледнште и мишљење, које сам имао од 10 годнна на овамо; узрок његове смртн сумњнв је и остаће иста сумња још 50 год. илн ћемо само го оживљавати овим дискуспјама. Ја сам јуче ирочигао секцноин нротокол и вндео сам да је Адам умро од дуиле циеуномије, обостраиог запалења илућа. Али прва иогрешка ондашње власти та је, шго је човека болесна и слаба затворила; то је био нрви н иеносредии узрок смрти. Дакле Адам је доведен са дунлом инеуномијом у анс, н то је капнтална крнвица за људе, који су учинили то; такав иоступак већ је убпство. Лекарском секцијом истина је нађено да је умро од пнеуномије дуилекс; ја наравно, не могу рећи да је баш отрован, алн исто тако није нскључеиа могућност да је он могао бнти нокрај те болести н отрован. Нећу да тврднм да је отрован, алн има могућиостн да је баш отрован н то је та сумња, која ће вечито остатн. — Ја ћу да наведем један нрпмер нз моје ираксе, иа ћу да вам кажем како ја о овоме мислим. Пре извесиог времеиа нзвршио сам у Паланцн једну секцију над човеком, за кога је фамилија држала да је отрован и захгевала секцију. При таквим нсиитивањнма мн не узимамо само дроб; нама је дужност да нспитамо све органе тела, да вндимо да лн ,је могло бити других узрока смргн. Секцирчјућп гога човека ја сам видео два узрока смрти његове и у мом секционом нротоколу ја сам забележпо иромеие паталошкс у мозгу, које могу битн довољан узрок смртн; ја сам дао споје мишљење да је овај човек умро од тога независно од онога шта ће показати хемиска аиализа. То је моје мпшљење; ја ћу га браиити науучним путем. Дакле кад бих ја нравно секцију Адамовог тела ја бнх ово нашао. Цостојп сума да је он умро; н ако пз секцноног протокола нзлазп да је имао запалење илућа. Једаи човек може бпти отрован, али у нсто време н да је болестан од заналења нлућа. Истпна ја не могу да кажсм поуздано да је отрован, али не може се го двоје нскључитн, јер као год шго здрав чорек може битн отрован, тако исто може бнтн отрован н онај који је болесгаи. Мени се нс може замерити што ја имам основаие сумње; и слажући се с мојим иријатељем Ђоком Анђелковићем,ја мислим да треба ослободитн оие људе нз иедостагка доказа, а осуднтн их иа нолициски надзор, на онај надзор, којн су они установнлн, а који ћемо ми за који дан да сузбпјемо. (Жагор, смех). И ја сам бно ослобођен из недостатка доказа, а осуђен на три годнне нолнцнског надзора за једно дело, за које иостоји сумња да сам веле — нздајннк. — Под том сумњом вн ћете госиодо вечнто остатн, то је моје тврдо убеђење. Велизар Кундовић — Господо, да мп либералнп носланицн, који седимо на левој страии скупштинске дворане,