Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ.

И^ЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВИ4. ШТАМГ1АРИЈА

ЦЕИ.\ ЈЕ ЛИСТУ: ЗА. С РВИЈУ 6 ДИ11. МЕСЕЧНО ОД ЈЕДНОГА. ВРОЈА 0*40 дин. ЗА СТРАПЕ ЗЕМЉВ ПОШТАНСКОГ САВЕЗА 15 ДИП. МЕСКЧПО

УРЕЂУЈУ" СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ Р анко П етровић, Д оброслав Р ужић, Љ ув , П. Ђ ирић.

Број 116

ПЕТАК 5 АПРИЛА 1891

Годииа I

89 САСТАНА^ 9 марта 1891 год. у Београду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК Паја Вукови'1 СЕКРЕТАР Битом. МладеновиБ

(Закон о трошарини)

(НАСТАВАК)

Дим. Димовић — Господо, потреба, која је изазвала овај закон о трошарннп н којн нам предлаже г. министар финанције, нема сулње да вам је иознага. Вама је иознато, Да мп нмамо дефиднт. Са овим законом о трошарини нде се на то да се буџет доведе у равнотежу, као што то н сам финаицнски одбор у свом нзвештају счомнн.е. Трошарина, госиодо, није никаква новнна, опа постоји н у другим државама а ностоји у неколпко н у нашој земљн. Нредлогом трошарине нде се на то, да се унраво рећи потрошачи оптереге, да то оитерећење буде индиректно, а не днрекшо. И ако не бн сад нримилн овај закон о трошаринн, онда бп морали усвојптп другн иредлог законскн о увећању порезе. Свакојако ја држим, да је целисходније да се прпми овај закон о трошаринн него да Скупштнна иосле мора да прпступа одобрењу другог закона — о увећању норезе. Ја бнх сачо у толнко имао да иаиоменем овом ирнликом, да не бих био за то, да се два артпкла ово шко оптерете, али о томе ћу одговорптн, кад дође на ред Но, што ми највише иада у очи то је, да се ио чл. 22 нмају овом трошарином да оитереге и онп артнклн, којн се веК сад у земљи налазе. Ја не налазнм да гоме нма места, јер сс тнм иотпру раније стечена нрава, а мн смо нећ у вишс прилнаа изјавнлн да то не треба да буде. Међутии ми овом ирнлнком хоћемо то да учиннмо, те с тога сам ја томе одсудно противан. То бн толико псто значнло, као кад би се новпм законом о порези онгеретнло пмање, на које је иореза већ илаћена, а то бн свакако било нелогично и неправедно, и зато сам мишљења, да се ова тачка не прпмн. Димитрије Машић — Ја сам рлд да проговорим неколнко речн у начелу о самој овој усгановп. Но моме мншљењу, ја сматрам трошарнну, као једаа кулук н једну беду на народ, то је лнчно моје мпшлење. Ја дакле трошарнну сматрам као гакву јсдну беду, од које народ не зна н не осећа терет неносредно, а вндн да га беда са евију страна спопада. Ја сам у начелу протнв свнју трошарина н иротнв иосредиих данака, јер сматрам, да је се срн. народслужпо вазда

нскреношћу и отвореношћу нрема земљн и државн, те н држава је с тога гребала да се држи огвореностн прп овом законском пројекту. Но, овде се впдп, да је ваша фпнанснска иолнтика ношла правцем занадних држава установљавајућн носредне дацнје. С гога ја, у колпк> познајем сри. народ, смзтрам да то за њега не може да буде прнлагодно, а кад је већ изпега та трошарина, ја не сумљам да ћегз је ви усвојити, но то је ваша ствар, алп дозволпте мп да н ја пзиоссм своје гледиште о тој грошарпнн, како је поднесена. Господо, одбор тврди, да су иаше финанснје у рђавом стању и да треба равнотежу у буџету створити и ја го нећу снорнти Одбор натвештава, дз се тај дефпцит може постнћи установом трошарине. Ако је запста нотреба, да се дефнцпт покрнје и да се може покрнтн трошарииом (у шга сумњам), дакле да се може равнотежа посгпћи, онда је свакако устаиова трошарпие сила праведна. Но, не овако једносграна. Установа ^рошарпне овде је усвојена само на јесгнву, које и сва спромашннја класа нашег народа грошк, док на луксузе не. Ако је српска држава нашла да треба да иостојн трошарнна, онда је требала да од тога не нздвојн луксузне стварн. Оиим законскнм пројектом вн ћете нскључнво да оптеретите јестива, међутим многа јестива нма, која се не нроизводе у нашој земљн, ;>ли нма јестива, као што је ппринач зејгин и риба, на је н то трошарнном оитерећено и ако се зна, да нх свака кућа троши. Ја мнслим, да од тог јестива нема толнко штете, колико од кафе н осгалнх луксуза. Са овпх разлога ја сматрам да је ово једносгр.ша трошарина и ако сам начелно протпв свију трошаринд н посредннх прнрсза, ја мнслим да је миинстар фннаиснја трсбао да иоднесе тропгарину иа све стварн које се у земљп троше, ако буде то трговачким уговором дозвољено. Дозволнте ми, да прочнтам једну тачку нројекга законског. У чл. 24. каже се ово : ,но за време грајан.а ноетојоћнх трговинских уговора, вове одредбе овога зако 1а вджиће у колнко се не косе с тим уговорнма". Шта значн гј ? Значн да се спрани еспапп не могу трошарнном да оптерете злго, што то уговор не дозвољава, а сви онн есаапн, којн се у земљи ироизводе, оптерећени су том трошарпном. Као што знате овде се плаћа трошарина н на слану рпбу, а цео готово наш тнмочки крај, поред внна бавн се и солењем риба н од тога жнве. Ја мпслим, да нрема овоме н г. минпстар ннје требао ове годпие ни да подноси тај пројект докле трговачкп уговорн трају, а зна се да гогово свнма тр"Овачким угов )рнма рок до годнне исгиче, на је с тога бнда и требао овај закоп да поднесе. С тога ја сам у начелу нротиван овако једностраној трошарнпн. Новак Милошевић — Од два зла, вазда се бира оио иоје је мање, п одбор фпнанснјски, цела Скуиштина « народ