Narodna skupština

СТРАНА 1214

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

1

ће и чиновницм бити задовољнп са тим, кад знаду да су и они синови ове земље и да треОа да поднесу подједнако тереге с осталим грађанима. С тога ћу ја гласати за одборско мишљење са допуном Алексе Ратарца. Живан Радосављевић — Жао ми је што се не могу сложити с г. Алимпијем Васиљевићем. Ја ћу бити кратак у говору јер су моји другови Р. Тајсић и оста.ш прло лепо објаснмли све. Г. Алнмппје наводн да се чл. 57. много повмшава пореза на чиновничке плате, али ради утехе чиновника ја ћу им казати, да они 5 пута више плаћају на њихове женске турннре и шлепове и т, д. то се не смеду нмкон жалитн. Ми знамо да је напредњачка влада оптеретила сељаке толико, да он плаћа ц на оно што нема, а овим се хоКе да чиновнмк плаћа порезу на оно што има. Господо, народ више нема и кад се испразнп буре забадава је ударити после нову славину, у њему нема ништа те нема и према овоме као што видите, ја сам за мишл>ење Ал. Ратарца. Милош Богдановић — Један мослаинк мз оиозиције, иарочито г. Алимппје Васиљевић, иодигао је свој глас а чуди се владн, како је мома да ноднгне оволнку сгону норезе над чиновииштвом. Председник — Ја вас ономнњем да говорнте о члаиу 57 којн је на диевном реду нначе ћу да вам забраинм реч. Милош Богдановић — Тај госнодни рече да је чнновииштво преоигерећено овом стопом. Ја хоћу да учмисм једно ноређење н да докажем, да чиновништво ннје оптерећено нн у пола, колнко нн сељак. Узмнте за нрнмер једнога сељака за кога је казано н доказано, да Је оптерећеи свима нлаћањпма. Један сељак, воји нма 50 хектара земље, где му долазн виноградскн нарлог којн се осушно од филоксере, трњак, нашњак, лнваде, њпве п оно где сеје жито и кукуруз н т. д. Он иа то зелљнште нлаћа непосредиог данка 200 дчнара; највећи ириход кој[. може аа има од тога имања то је 2.500 и највише 3.000 дннара; дакле, на 3.000 дпнара ои нлаћа 200 дин. само иеиосредног данка; а кад се томе додаду порез на личност и осталн прнрезп, пзлазп иреко 400 дпн. А овде шта илаћа један чииовннк норезе на илату од 2.500 динара, илаћа ио 2°/ 0 свега 70 дпн. непосредне норезе н кад се томе дода рецнмо још толпко прирезе он онда са овнм нлаћа 140 динара. Цоред тога кад узмемо у обзир још н то, да је чиновнику илата сигурна и то сваког 26, а сељаку вода носи, облак косн, суша иече; иа чак му се често иута и у камари и жито иалн. Према томе не знам, како је тај госиоднн могао казати, да се чудн владн, како .је могла ово да предложи. Даље он вели, да ће го створптн хрђаве чпновнпке, којн ће хараги и иродаватн народ. Ја не знам, да лн се карактер може куиити и продати за новац; ако то тај стари госиодин може да зампсли, ја то одбијам од себе. Ја знам ноједине чниовннке, а нарочнто у судовпма, који баш кад би им и цео норез оиростили, они иеће да оставе харање на које су навикли, дакле карактери се се не могу за новац купити већ оии осгају какви су. С тога сам за мишљење Алексе Ратарца, којим се мало н иовишава на илате пореза. Ранко Тајсић — Као игго и мало нре рекох, чнновиичка нлата н ненсија сигуран је додатак. Само хоћу да додам мом иредлогу још и ово: да чиновници, кзко почну да напредују, нду корак ио корак, стону ио стоиу наиред п то снгурним корацима, д,к на другој странн земљорадник и занатлија тако исто сигурно нду у назад а нронадају; земљорадннчкн сталеж нздала је н нрнрода; протнв њега иду и природни закони. Он нема шуме, сатирањем шумс иења се клпма, иема влаге, нема уредно кнше, нзвори одма иресушују а н иресушиће савремено, нема росе, нема земље довољно нз гола брдо камен н од најмање кише бљује и оио мало чемарни равнн да засипа, народ се намножно, не може да се ради са овима алатнма, а сувремене не може да набавн, а сточарство нс може да нодигне. Сума сумарум, све оио што је ирнрода одржавала, то у носледње доба онада и нропада, док на другој страин његови чиновннцн нанредују. С тих разлога оиет ио-

нављам, мој је иредлог са свнм онравдан, са свим умесан, и још сам гребао неке опознције да ноднгнем, још нз тога разлога, што сваки чнновник снрема своје синове за чнновннке, јер су онн осигуранн, међутнм сељак оставља своју децу, тако рећн, на сокаку, без нкака образовања. Морам да ирнметнм на неколике разлоге, којн су овде иалп иротнв тога нредлога, не иомнњући нмена, ношто је председништво то један нут нрнметнло, али морам иобнти њиие разлоге, којн су протнв мога предлога нзнесени. На пример : један иосланпк више ннтелнгентан човек рече, да имаједнога спна н иеће га датн да се снрема за чпиовннка, за то што свн еталежн вичу иа чнновнике. Узмпте ово у рачун; онде у Србпјп нека је од 100 људп 10 чнновннка; нреставпте себн, кад 90 њнх внчу на 10; да лн можете вп замнслнтп да онпх 10 нмају право на које се внче нлн до оппх којп внчу? То је бар лак рачун, које може .један обпчан сељак да увиди ; узмнте селске зборове у селима на кад њпх 90 сељака внкну на 10 нзвикаинх грађана?!!! та го је чнста ствар да су оин 10 нокваренн људн. Дакле, тај господпн тиме тврдп, да је по несрећи, да не кажем да је срећн, дошло такво време, дошло такво стање да 90 људн кажу ираво је да и ових 10 плате ову иорезу. За тнм исти госиодпи а то је мој иријатељ г. Алимније савегнпк вели: да ће онн чиновннцп другнм нутем накнадигн јер је у њпховнм рукама закон и власт; они ће, велн, то иакнадитн нешто у нлатн, нешто у мнту и т. д. Дакле, оиег ће ностнћн оно што су нмали. Ја вам ка/ием, ово је, госиодо, дрско од њега као саветинка н да је го страхота, кад дугогодишњн чнновнпксме народу у очи то да каже. И даље продаваћемо вам кућу са главе ми чнновннци оставићемо вас голи^е!!! Па иродали сте господпне све н ирезадужилн, но назпте сад на вашу кожу. Један од носланика, којп је сељак ио несрећн рече, да се не бн сложио са мојим предлогом, јер ја претерујем. Ја ћу да учнннм овде једно мало иоређење. Један ђенерал у нензнји има месечно 834 динара, и аконго те иензије иде п живи где хоће, тако један чинн мп се, жнвн у Чешкој. А један сељак којп се зове: »срсдњп« којп има 10 душа у кући, кад дође јесен нека све збере, што је годнна донела њему љетние и ја бпх све то, господо, ио иијачној ценн купио и пшеницу н кукуруз и сено н сламу н пасуљ граовпну и лисник на чак н тнквс, дулеке н т. д. дакле, све ћу то да куним за 834 динара. И тај човек, снгурно, мора да нлати 4 5 н 16 пута иореза за себе вншв иросечио, него онај г. ђеиерал, мора да одговара: друштву, црквн, општини и држави мора своју децу да пзведе на пут, да буду савременп грађанн, п да нх школује. Што је најстрашиије. Тај црнн сељак мора иело лето са свима кућанима да радн да се пржи на нрипеци и чалнја по онпм гудурама, — док голпко сам самциг ђенерал седећн за 1 месец зарадн.И! Та то је страшно, п данас се налази иароднн посланпк да ову иесразмеру одобрава н то сељак Богдановпћ?!!! Из овпх разлога, ја бпх замолио Скуиштнну, да се не удали, — ташко је рећн — од правде, од мога предлога, пего нека нрими моје мншљење, оио је на иравдн осиовано. Оно је и тешко, алн ту тешкоћу морамо свн сиосити. Упореднмо дапашње чпновнике са сељаком, па ћемо вндети, да сељак ииак више плаћа. Ја нисам од оинх, који чнновнике мрзе н којн веле, да нам чиновннци ие требају. Не, онн нам уиосе иауку у народ, разие вештнне н т. д., алн кад је дошло гако време да сви морамо бпги н сувнше оптерећенн, онда н онп треба са свпма да се изједначе, н терет на нрснма упоредо са народом нонесу. За ово треба да гласају свп у Скунштини трговци, свешгенпцп н чиновницн, да се ие бн угврднло правило »врана врани очн пе вадп«. Его то су моји разлозн, н мнслпм да нх ннко но може да нобије, аво хоће ио душп да мисли н за го вас молим, да ирпмите моје одв^јеио мншљење, јер је оио иа иравди осиовано .