Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА.

Известилац чита: из прве севције Младен Марковић нз II. Јован Нпколнћ „ III. Жнвко Малоиарац , IV. Милош Богдановпћ „ У. Ранко Иетровпћ „ VI. Јованча Стојановић , VII. Тодор Радовановпћ Председник — Одбор финансиски, коме је враћено неколпко чланова из закона о норезн, свршио је свој посао и нзволте чути. како ће гласати они чланови којн су враћени. Известилац — Но нредлогу г. Ј. Јоваиовнћа, чл. 48. враћен је у одбор и он га је у неколпко иримио п овако стнлизовао. Као што знате он је предложно, ла се изузму штедноипце н банке од ове стопе, п одбор је усвојио да они плаћају од сад 4° 0 о а досад су плаћали 3°/ ( „. Председник — Ношто ннко не тражи реч, то ставл,ам на гласање. Ко је за то, да се предложена нзмена прнмп, нека изволп седитн, ко је протнв, нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је Скупштина усвојила предложену нзмену. Известилад нрочнга чл. 58. ио предлогу Т. Бојпчнћа измењен. Председник — Стављам на гласаље. Ко је за то, да се нрпмн чл. 58. како је нзмењен, нека изволе седетн, ко је нротнв иек устане? (Свп седе). — Објављујем да је Скунштнна усвојила предложеиу измеиу и с тим је свршено нрво чнтање закона о изменама у закону о порезп. Сад је на реду предлог за нзмену закона о Нар. Банцн. Изволте чутн извеегноца. Известидац М. Јосимовић нрочига мпшљење одбора. Вића Радовановић — Нредложеном изменом у закону о Нар. Банци г. миннсгар нривреде хтео је споразумно са одбором, да да извесне новластице Нар. Банци веће, него што су до сад бпле. Одбор у своме пзвешга.ју наводи да је Банци циљ да унанређује радиност у земљн п она је вели у томе усиела и због тнх услуга, велн да је н греба даги веће нривилегије, него што нх је до сад нмала. Нека мн буде дозвољено да нроговорим неколнко речи нротнв овога мишљења да је Нар. Банка учинпла што за развиће раднностн у земљп н да докажом да она ннје учпнила онолпко, колико је се од ње очекивало. Извештај Нар. Банке о њеном годишњем раду нзненадио ме је, кад сам видео, да Нар. Банка пма у саобраћају 29,000.000 својих новчанпца, док ме1)утим уилаћенн каиитал акционарски лежц на 2'/ 2 мплиона динара. Нрема самом закону Нар. Банка има нрава да нзда 2'/ 2 нуга вите новчаница, него што пма уложеног каинтала, и у овом ногледу она је учииила грешку, која се не може дозволиги. Она је нзбацила много више својих новчаница, неко што је ио закону могла да учпни, а та оиер^ција бпла је могућа, што је Нар. Бапцн дозвољепо да купује злато, али не као шго раде сарафн, ди се само ажпјом користе. Пар. Баика корпстећн се том иовластпцом сгавнла је у обрт вншо повчаннца, по шта у сгвари може да иокрије деиопованим новцем и на шга но закону пема нрава. а она то издавање новчанпца, осннва на куиовнпи злага и сребра. Ја мислим да је то саевим погрешна радња, јер један акционарскн завод, као што је завод Нар. Банка може само да депоиује оно, шго су акционарп уложили, и то Је сигурна гаранција за све новчаницо, које су у сребру, иначе је опа куповина злпта и сребра иовећала депо вшие него што је, п на оспову њега пздала мпого својих новчанииа. Тиме је учинила Народна Банка да њене акције скоче од 125 дин. номиналне предвостн на 320 п да у место 6 на сго иптереса има па овојнм акцнјама 22 на сто чнсте добптн. II:уповином илата, Иар. Банка чиин н|»ло велпие штете нашој чрговини, чппи штеге целој фипансиској радн.н у нашој земл.и, јер је куповипом злата оскуиела ажпја. Народна Ванка на(рпала је злата, повише, купила га онда кад је па иијацама било доста јевтино, н опа га држи дотле док не буде ажнја чолико велика, да она ћари на њему наплагујући ажнју. Тнме

САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

ианоси штете трговиии, иривреди п држави. Државна благајна пма користи од Народне Ванке 5 од сго, али с друге стране она има много внше штете јер оиа за 70.000 днн. које годншње ирима од Нар. Банке мора да плаћа ио неколико слотина хнљада ажнје за злато, које мора да шаље на страну за своје дугове. Даље та куиовина злата толико је огншла далеко да је из саобраћаја тргнуто све злаго, да га данас готово н нема. Смедеревека инјаца, свакад кад год јебила добра година, нмала је довољио злата, а ове године, прн све гом шго је бпла родна година, што је бнла добра цена жнта и добар нзвоз, није инак бпло злата. Народва је Банка исгнсла го злаго н то једиом штетном и рђавом оиерацијом. Она је учиппла да се њенпм новчаницама чнне нсплатз на сгранн, ге ио томе трговцп кодп дол&зе овамо доносе те новчанице а не злато. То је с гога шго илн Банка даје тпм грговцима у исплату своје новчанпце, нлп они ударе на Банку, кад дођу у земљу, па оставе ту злаго а узму новчанпце п ажију на њ' п •бог тога нашн сељацн за своје жнто, волове, свиње не виде ■;лато већ само артије. — Најглавиије ,је го што се и у извештају 1апомпње, а ваљда је такав н цнл> Народне Банке, да потио маже радиност и домаКу трговину. Ту бп се имало да нримети радњн Нар. Банке, нгго она у ствари није иомагала томе "его је још одмагала. Она је навнше служпла трговцпма којн [>аде са туђпм, са странпм ирерађевпиама, она је ншла њима па руку, огварала им кредпт и трговци су новлачили велнке ;оличпне страних фабриката ие обзирућп се на то, да лп ће »11ТН велнка потрошња или не; а ире су се моралп обзпрати 1а то, морали су рачунати да лп ће пмати доста иазара да >дговоре свима потраживањима на страни. Међутнм даиас не греба да се обзнру на то јер им етојн нза леђа Народна Ванка, на нм дцјС новаца те нзмнрују новериоце на етранн. Народпа Блнка се није трудила бар у колико ја знам, да нашнм нроизвођачима којн су у земљн иомогне у тражењу цене, да нм носредује у нродајп, није се трудила да за њих чиии исилату п да иомогне нанретку наше трговние и унапређењу наше иронзводње, пего је увек служнла као електура отране трговпне. Баш што се тнче тога напредовања радпкости у земљи п домаће пндустрпје у земљн утнцала је Народиа Банка штетно, и увек тпме бп на један сиогпцај прнпомогло још и го јер свакп каииталиста којн бн се удружио да подигне домаћу индустрију, да ма какво нредузеће у земљи иодигне, нпје налазио рачуна да улаже у гако несигурно предузеће које у почетку не може давати великн ннтерес, него је налазно рачуна да улаже у акцпје Народне Банке, где је већнна нашчх капиталпета и уложнла новац, јер нм ту капигал доносн врло велики пнтерес, а којп у другим предузећпма не би добнлн. Тпм нутем није Народиа Банка прниомогла ио;изању нндусгрпје него је нривлачећи у своја недра све каииталнсте, штетно утицала на дом^ћу производњу н индустриска предузсћа. Нрема овнм краткнм мојнм на'.орнма ја мнслим да Народна Банка ннје никако ноказала да је својпм радом заслужила да јој се дају још веће повластпце него до сад; шта г.ише требаш бп још неке новлаетнце, које су пшле нротив наше домаће производње, опемогућпти ; го би било у корнст раднноети домаће трговине и земаљске иропзводње за го бпх јд, наглашавајући ово уиозорно Иародно Иредетавништво да у току овнх измена нма у впду ове наномене, иа да се у члану, којн буде дошао ставн строго ограннчењс да Ванка пе може даваги своје еребрпе новчаницо за злато. И да нн у ком случају пе можс служптн као иодлога иуиљено злато плн сребро, него само нодлога (деио) може бити само уплаћен капптал акцнопара. У предлогу стоји, једпа иовластнца, а то је нздавање ерсбрпих бапкнога већпх иего до еад нгго је могло бнти, а међутпм јо уплаћеип каиптал .у злату. Трсба дакле н иовчаннцо да буду у злату. Банка иема данас у саобраћају повчаппце у влату ното их јо новукда, да со не бн могао трговачкп свот да слути њима, а н вредност нм је сама оборпла тимо, што својо златно новчаницо ннје хтела нлаћагн златом.