Narodna skupština

102 САСТАНАК — 22 МАРТА

СТРАНА 1267

„Члан 8 „Закина о варошкој трошаринн" од 13 јуна 1884 године увида се". Овом пзменом снречно бн се удаз ,пове моде у старо село , али не бн ннједна варош била немплнцс кажњена. Слободан сам замолпти Народно Предсгавннштво, да пзволп нримптп ово моје мпшл>ење о предлогу посланика г. Впће Т. Радовановпћа и другова. 22. марта 1891 год. у Београду ЧЛАН ОДБОРА Ранко Петровић Председник — Кад буде овај извештај наштампан и раздат посланицима, опда ће Скупп1типа донети одлуку, кад ће доћи на дневни ред. Известилац М. Богдановић — Надлежан министар пзјавио је, да од овога не чиин ппкакво нитање. Председник — Сад прелазнмо на дневнн ред. Одбор. коме је враћен иредлог Косте Дпннћа о аиогекама, учннно је потребне нсиравке у редакцијп и сад се нма о том закопу гласатн понменде молнм известиоца да нрочнта како ће гласити редакциЈа. Известилац Коста Динић—•ирочита тачку 2 члана 24 у смнслу предлога Косте Борнсављевпћа. Члан 24 тач. 2. „Одобрење за отварање н држање апотеке, даваће се на захтев дотичиих лпца, у местпма, гди је иотребпо да буде аиотека, и го у варошнма н варошпцама где нема апотеке а нмају до 2000 душа, а према околностнма н мање. У местима где већ нма једна аиотека, може се отворптн још једна, ако број становника достиже 6.000 душа; трећа апотека отворпће се па још 4.000 становника, а за сваку даљу апотеку нужно је по 5.000 становника на једну. У свакој окружној вароши могу бнгп две апотеке незавпсно од броја становника". Па за тнм нрочнта тачку 14 у смнслу предлога Димнтрија Катића. тач. 14. „Но кад послв смрти аиотекареве остане удовпца, онда се може анотека држатн на име умрлог анотекара, а за рачун његове удовице вајдуже три године дана, а по том ће се пзложнти иродаји ирема одредбн тач. 13. овог закона; у случају да послс апотекара остану и деца његова, анотека нредаће се администратору п може се држагп иа рачун умрлог апотекара, а за рачун деце његове иајвпше нет година. Но ако после смртн апотекареве остапу мушка деца иуиолетпа, а женска удомљеиа, нли би то у р< ку раиије од пст годнна иостала. онда ће се иоступнтн нрема одредбп тач. 13. овог закона". М. Лешјанин — Менп се чнни да предлог г. Катпћа није гласио тано: „најдаљс за трн годнне одпооно нет година", иего да то буде за три године н за иет годпна, а вн сте овде казалн: „ најдаље ", дакле то би значнло да може да буде и после годппе дана. Известилац Коста Динић — Нс може се тако разуметп, да се може одузети право п после годину дана него мора увек остатн рок од 3 годпне н од 5 годпна. Председник — Стављам иа гласање: које за прочптапу редакцпју нека седп, ко је против нека устане? (Свп седе). Настаје сад гласање за целокуние пзмепе. Ко буде за гласаће за; а ко је противан, гласаће иротив. Секретар нрозива: Аврам Бељпћ, за; Алекса Ратарац, за; Алпмнпје Васиљевић, протнв ; Андра Љубичнћ, за; Аита Рапчић, за; Арса Дреновац, за ; Арсеннје Ирнћ, за; Благоје Божнћ, за ; Богосав Ноиовнћ, за; Васа Манојловнћ, за; Внгомнр Младеновић, за; Војнн Ћирковић. за; Вуча Ннколић, за; Даннло Јоваиовнћ, за; Дпмптрпје Днмовпћ, за; Димптрије Илиџановић за; Димитрије Машић, за; Днмитрнје Инрковић иро-

тнв ; Добра Ружнћ, за; Драгољуб С. Илнћ, за; Таока Анђелковнћ, за; Ђурђе Хоровић , за; Живан Радосављсвић , за; Жнвко Малоиарац, за; Жпвојии Велнчковнћ, за; Илнја Мојнћ, за; Јован Милнћ, за; Јован Николић, за; Јованча Стојановић, за; Јоксим Иавловић.за; Јоца Ж. Јовановић, за; Коста Борпсављевпћ, за; Коста Влајнћ, за; Коста Днннћ, за; Лаза Бошковић, за; Лаза Лазаревнћ, за; Лаза Мпловановић, за; Лазар Мнлосављевнћ, за; Љуба Јоксимовић, за; Љубпнко Мплипковпћ, за; Љубомир 'Кпрић, за; Мата Максимовнћ за; Мнлаи Глпгорнјевић, за; Милан "Бурнћ, за; Милојко Лешјаиин, за; Мплош Обркпежевић, за; Мплош Богдановнћ, за; Милош Марковнћ, за; Мплун Мпљковић, за; Миханло Веселнновпћ, за; Мпхапло Чоповпћ, против ; Мнхајло Ристић, аа ; Младен Живковић, за ; Младеи Марковић, за; Мнлан Поновнћ, за; Никола Ристић, за; Новак Милошевнћ, за; Павле Ранковнћ, за; Павле Стаиковпћ, за ; Раде Протић, за; Раднсав Мнтровић, за; Ранко Петровпћ, за; Ранко Тајспћ, за; Раша Нииић, за; Риста Поповић, за; Савко Тауснћ, за; Сима Костнћ за ; Сретен Гогпћ, за; Станко Петровић, за; Станча Виденовић, за; Стеван Мнљковић, за; Сгеван Ристић, за; Сава Велпчковнћ, за ; Тодор Туцаковић, за; Тодор Радоваиовић, за; Тома Јовановнћ, за; Трнфуи Милојевић, аа; Фнлпн Мплојевић, за ; Павле Вуковић, за; Днмитрнје Катић, за. Председник — Изволте чутн резултат гласања, гласало је свека 82 носланпка ; за закон гласалн су 79, а нротив 3. Објављујем, да је Скунштина усвојила закон у целиин. На реду је друго чигање измеиа у закону о класиој лутрнји. Известилац Јоца Ж. Јовановић прочнта измену у чл. 4. зак. о класној лутријн. Председник — Прпма лн Скуиштпиа нрочнтаиу измену чл. 4 ? (Ирпна). Известилац прочнта нзмену чл. 7 Председник — Прнма ли Скупштпна нрочитану измеиу чл. 7. ? (Прпма). Известилац прочита чл. 9. Председник — Прнма ли Скунштина прочитаин чл. 9. (Прпма). Известилац ирочита чл. 12. Председник — Прпма лн Скупштина чл. 12. (Црима). Закон овај враћа се одбору, да исирави редакцпју, ако где буде потребно, па ће се онда поимеице гласатн. На реду је претрес извештаја фннанснјског одбора о креднтима. Известилац Риста Поповић ирочнта нредлог миннстра нир. привреде да се одобри иакиаднн кредит за ратарску школу за 1889 годпну у 9245'77 дннара, за тнм нрочита нзвешгај одбора. Ранко Тајсић — Од свнх тнх накиадних кроднта, ја сам само трн одобрно, а на свима осталнм ја сам одвојио своје мишљење. Нећу внше устајати да говорим нн о једном нсго ћу сад у опште да кажем о свима. Ни у једној држави на свету нема неуређеније фнианспје, да иоједнни мпннстар може да троши колико хоће п кад хоће, као у Србпјн. Ниједног буџета нема, у коме варнра око милион дннара, иамењеннх на неиредвпђене п ванродне потребе, то је преко буџета у коме је свака партија поменута и одобреиа н свакад је та цпфра утрошена, и ако се буџет гради по месец дани, н то је закон, ииак сваке годнне тражи се одобрење извеснпх накиадннх креднта. Дакле, треба да будемо на чнсто један пут нли да иемамо буџета нпкако, илн да се не трошн преко њега. И ја смм мншљења, да ие треба ии једаи од тих креднта одобригп. Око буџета проводи се ио месец дина, док се иачнии, и после оиет сваки троши, колнко хоће и иашта хсће. Дакле ја сам за то, да се овп накнаднн креднти не одобре, те да иаучнмо наше мнинстре, да иа непредвиђеие потребе троше само онолико, колико им је одређено, јер такво трошење и дотерало нас је до оваког стања фпиапсиског. С тога сам протнв свнју тнх накнадних кредита а крпвн миннстрн да се оптуже.