Narodna skupština

СТРАНА 1271

на саборе, ни у иоља код усева, ин у иланние код стада, јер би се зверпње умиожило, и ваљда хоћело да тражпмо да ваши жандарми терају звериње. Зар не дозволнти Србпиу да не сме да се браин од шкодљивпх животиња, а ии ман.е нн више то би било ако би се усвојнлн разлози г. Ранка Тајснћа и г. Ранка Иетровнћа. Ја верујем, господо, да смо мп свесни и да нећемо дозволнти да Србмн скнне нушку, кад нде У ш уму, и којн је носн да се бранп од иепрнјатеља а н за уживање своје. Ја ћу се нозватп на г. Лешјаппиа, а то врло добро знају н господа официрн, нз којпх округа регрути најбрже се науче у касарнн да добро стрељају, н које су иајбоље пишаиџпје. Овн, то су већппом онн регрути, којн жпве око иланина, који се заннмају ловом. Ја сам уверен да ће г. генерал нристати на моје мншљење. Из свих овнх разлога се одржн дух п нонос народа, да се тнме не штедљиве животпње, ја држим да треба усвојнтн нредлог Таурђа "Боровпћа, јер је он сталан духу и обпчајнма народипм, ми пе треба да се заводимо за уредбама других држава, јер, господо, Србпн је срастао са пушком, и мн треба да се нозиајемо да смо Србн. И зар, госнодо, ми хоћемо да гајимо идеје о једпнству и вредности иашсча народа, а овамо да упоснмо такве одредбе у закон, да нико не сме убитп зеца, а камо ли днвље зверање. Ја држим, госиодо, ако бп мп усвојнли разлоге Ранка Тајсића и Ранка Иетровнћа, огрешнли бн се о нсторискн зада'1ак наш, огрешнлн бн се о нрошлост народиу п будућност нашу, ионизили би дух и нонос народни, ако не би дали младежи нашоЈ, да са нушком у руци виде своје забране п своје иланпне. С тога ћу гласатн за иредлог г. г ]зор. 'Буровнћа (Одобравање. Чује се: да се решп). Прдседнив — Је лн вољна Скуишгина да се реши? (Чује се: да се решн; да се говори) Адекса Ратарац — Ја нисам мислио о овом интању да говорим, али кад се јавнло толико говорника за и нрогив, онда сматрам да ми је дужност као носланнка, да н ја овол нриликом кажем неколнко речи, како је ја ценпм са нрактичког гледишта. Оној госноди, која траже да се усвојн иредлог г. Тзурђа "Боровића, имам ово да наиомензм. ЈКпвотпње, кло зечеве, лпсице н друге, ннсу то словесна него безсловесна створења, друго и кад до1>е ловац са керовима, и кер заокуни пеку животнњу, онда неће ловац кад доће на ивпцу шуме где се она граничп њнвом нлн ливадом, казати, шећу више одавде да идем, јер ћу битп кажњсн. Иозиата је с^вар да су ловци људи, који нмају страст, и ловац кад већ потера неку животињу, он јури непрестано за њом, н у оној уцп н буцн, он н не гледа шта је нред њнм. Деца иу кажу, ама молнм те чнко станн, али он то иеће ни да чује. Ако иаи1)е на стоку разјури је, ако наиђе на ограду, он је ломи н начнни штету, и тако начпнн један крш п лом, и ако се не бн знало ко је тај ловац, онда ником ништа, а овако кад се зна ко је ловац, онда ловац је одговоран за штету. С тога мепи се чини, да нпје пмало места ватреној беседи проте Мплапа Ђурића, јер овде је реч о лову на жпвотиње, а не о устаику на ненријатеље, и беседа г. ироге могла је са свпм изостати. Даиле нужно је да се зна ко је ловац, а нека лонн ко колпко хоће и треба н^ати па уму да не треба пикако зампшљатн као што прота 'Јаурић мислп, да нико н не сме ни иосити иушку нп ловити. Никоме се неће забранитн да носи иушку, и ннко неће бпти за то кажњен, ако нма куражи, да се пдбрани у тренутку од неке животиње, кад буде нападнут. Имао би још много разлога да паведем у нрилог мпшљењу одборском. Но држим да је ово довољно што сам казао, да треба нредлог 'ЈЈурђа 'Боровића да отиадне. Богосав Поповић — Што се овим чланом каже да се не доии риба и дивљач, го не треба да стоји, јср има већ закон када се могу лонити, са.чо би требало забранити да се риба у рекама динамитом не уОија, јер оиим начином она се са сиим убија и затире. Међутим, што се тиче лопдења дивљачн, ако би се то забранидо, ја мислим да би се ми ту грдно огреши.ш, јер, господо, ми имамо трговаца и богаташа, који имају за руч&к по 10 и 12 јела, али у нланинским местима имамо људи,

гди чоиек нема чиме да се омрси, док не убије веца. Ја знам, да у мом срезу има кућа, којо су тако сиромашне, да немају чим да се омрсе, већ убију по 1—3 дииљо свиње и неколико зечева, па се преко целе годипе мрси. Да се дипљач ие лови, то има у закону папнсано кад то пе треба да буде, а сељак наш неће пи да лови у невреме, већ кад се рапа сабере. Што се тиче ловџија, зна се да јо сваки ловџија добар нишанџија, то мора сваки признагн, иато су и сељаци добри стрелци и за рат способпи. Ирема томе, ја ћу са свим спокојно гласати за предлог Ђурђа Ђоровнћа, да се овај члан са свим избрише и дозволи сељаку да може ловити зечеве, када их ииа доста. Јован Милић — У овоме закону о шумлма има неколико чланова због којих ја нећу моћи да гласам нн за цео закон. Овде нека господа говоре о томе, како сељак ие сме да носи спкиру , међутим ни они ни њихова деца неће новети сикиру и радпти сл њом, а сељак је мора носши зарад својих потреба. Кад сел>ак будо са секиром пошао кроз шуму, шумар ће да га довати, прнјави власти, која ће да га стави у апс и да га глоби. Ја, као сељак, морам да пролазпм кроз места, гди ће ме срести ајдук или вук, и ја морам с тога да поспм пушку , а што неки веле да не треба да пролагим кроз туђе имање, ја, и ако прођем , нећу га одисти. Међутим , ако ловци какву штету учине, има закона но којнма они ту штсту мора да накпаде. Дакле, ако буде остало ово, да се плаги па да се можо пушка носити, ја онда нећу гласати за цес закон. Међутим мишљења сам да цео овај закоп огпадне. Станко Петровић — Мпога г. г. продговорннци, хоће да се послуже пеким својим иаводима, да би продрла са одборскнм мишљењем, па мошају две ствари : приватпа нмања и шуме. Ми ту треба да будемо на чнсто. О приватним имањима нма закопа, и ко учинп у њима какву штету, он ће бнти дужан и да је накнади. Овде се говори о лову у шумама, н кад је говор о лову у шумама, онда ту не треба да се мешају прнватна имања. Ја немам шуме, а нисам ни ловџија, а.ш ја зпам да иотреба изискује да се лови и то пе да је луксузна воља но потреба , особито код пашег сељачког сталежа који има стоку, јер кад њему иападне вук иа стоку утаманн му по 50 — 60 комада , па кад се једноме човеку толика штета учини , зар онда' не дозволити сељанима да они ионтају те да то звернње поубијају или прогоне? — То могу само да говоре г. г. проФесори и они који живе у варошн, али овде се треба обазрети па она месга, гди дивљач чипи грдну шгету на^оду, а ово треба дозволнти и с тога, што ми до данас нисмо добили ни једне жалбе против «овџнја, да су опи какву штету коме учинили. Ја не знам, каквн су разлози руководили одбор да се толико борн протнв овога предлога, који је Скунштина вољна да усвојн, јер овде се не тражи да се неко из луксуза на овај рачун проводн, иего да се сузбије оно зло, које постнже људе у планннским местима. Један говорннк казао је, па ко хоће да носи пушку, нека иде путем па нека је поси. Јест, господо, ако он хоће да нде путем, треба до јодног места да путује пег оати, а међутим, кад би кроз шуму путовао, стигао би за сат, а често пута он мора да иде ноћу, а и дању кроз опасна месга, где не сме без пушке да је. Дакле нема места томе да се ово уносн у закон, као што одбор предлаже. Г. Ранко Тајсић казао је, како је песнгурпа својина појединаца, ако се лов одобрн. Ја знам да је се он борио нротив свих увођења страннх дрангулија и обичаја, међутим овде видим да је вољан да се уведе нешто страно, те да се у закон унесе оно шго ћо да ндо на штету нашег сељака, који живн у планинским местима, а то је да му се одузме оружје, а сељаку кад се не да да брани своју стоку и имаовину, он мора да баци своју пушку. Даље се каже, лов је штетан по усеве. Ми, господо, знамо да се лети не лови, а знамо н то да со лов забрањује од почетка Марта до конца Јула мес. и од тада већ су Сви усеии покупљени. Међутим по свима другим градннама има чувара, а ако ловџпја упусти свога кера, те оде тамо, чувар ће да га убије, те с тога ни сам ловџија ие ће смети да пушта керове, те да чине људима штете.