Narodna skupština

СТРАНА 1276

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

Даље ја миолим да ће Скуиштина погодити прави задатак и задовољити потребу, ако усиоји ову модбу, која је сад на диевном реду, јер струка машинска није у нас ни гајена до с;«да а она нама треба и ли је морамо гајити. Ово би Оио ирви компдименат који би учннилн тој сгруцп. С тога непознапајући нн заслуге, ни спрему молиоца ја сам ипак за мњење одборско, надајућн се, да је одбор озбн.шо сгвар проучио. Новак Милошевић — Из једне погре1 же не треба да се пада у другу. Ако смо јуче погрешилн не треба да грешимо и даиас. Што је одбор оиако решио, он је имао у внду го, што махом сви људи, који се школују хоће да буду чиновници. Одбор је казао да је овај Србин машиниста и кад смо моглп да уважавамо године службе људима, који су обилно награђенн, као што су потпуковннци, зашто онда да не смемо да уважавамо године службе једноме Србипу машинисти, да тиме отворнмо вољу омдадини да се на гај рад одаје, то је дужност Народнога Иредставништва да учини. Из тога општега интереса држим, да је решен,е одбора правилно н с тога молим Скупштину да га потпомогне и уважи. Ранко Тајсић — На првом месту ја заиста сажал >евам, ако се је јуче у оној гомили молаба прешло преко молбе Томе Селосковића на дневни ред, јер да сам ту молбу примегио, ја бнх је примио н бранно као и ову. Но и само председништво приметило је одбору да други пут тако молбе не решава износећи их по неколико С10тина у једном реду, без реФерата на свакој јер је та практика рђава. Што се тиче одборског решеља по молби С| етозаревој, оно је са свпм умесно и оправдано тпм пре, што нам у новије време све више требају машпнисте и други стручни занатлијски људи нсго други чеорискп школовани .1>удн, а увођењем железнице и других машннских радова. II ја иислим, да нам Је велнка нужда за машпнисте. Ми нндимо какву муку пмамо с чиновнима жељезничким, те нам исти махом са С1ране дола^е са можда и несигурним н лаж.швим нскнм дипломама. Међутим ко нам јемчц о тим људнма да су они свршили школу. Ко пам јемчп да су то опн што се у дипломн помиљу н да су го њихове днпломс ? Ми тим људима уважавамо и годнне службе проведене на сграип што морамо, јер нсмамо других л.удп. Треба да многим л.удима дамо воље да и ту струку проучавајн, а не да нду у чиновнике. А ако смо погрешили код молбо Селесковићеве, што може идућа Скупштнна исправит и не треба да се са овако строгим решељем као што хоће Снма Костић, одазовемо Србима машннистама. И на основу тог молнм Скупштиау да усвоји решењс одбора и уиажи годипо службе машинистн Свегозару Ристићу валан >м Србину и чиновнику и го можда и једииом у нашом славном момополу дувана. Министар војни Радован Милвтић. — Ја, господо, по молбп иижињера Тоше Селескоиића нисам саслушао у одбору, а то је наљило учинити по аакону о пословном реду у Народној Скупштиии. 1!ио сам пиган аа господу ОФицире и о њнма сам дакао ссоја мншл>ен.а, али по овој молби нисам саслушан. И моје је уверење да би била велика грешка ако се не Си смо одазнали молби једног чоиека, који је учинио земл.н велике услуге не само својим веома плодним стручним техннчким анањем, него и својпм понашан.см и савеснопЈ||у. Кад би сто, господо, ову молбу прнмили, учинили би сге доло прамде н могли бисте постаћи и друге, да сву своју снагу заложе на коЈ1Ист послова државних А ово што би се ономе човеку учинило, чс би било Вог ана пла, он тражп да му се уважи само иеколико годино службе у указпе. 1Сад пе можемо да наградимо те људо онако како треба, онда можомо бар у овим сигпицама да се сагласимо и да им у неколнко потномогнемо. Дакле ја бих молио да се решеп.о по мо)бн Солосковићи исправи, чим буде могуће. Милииојо .Тосимовић Ла смаграм аа дужноСЈ. да иам обраши иажн.у на то, да јо рввлииа иамеђу машинског инжеи.( р.1 и машинисте. Други јо машински ипжоњер, као што Јо конић, којп по смромн и ааслугама спојим ову аомл.у, троба да уживц многи права којс данао пеми, нреми п.ому можо да со

учини изузетак, — а друго је машиниста. Магииписта је прост радник на машипи. Тп л>уди нпсу чиновпици и нсмају указа. Ако окај има случајпо указ, ја мислнм да го пије коректно. 'Го су прости радницн, које пе треба да увршћујемо у ред чиновника и које треба да раз.шкујемо од оних као што је Селесковић и другн. Тома Јовановић — Ако сганемо овако ове људе паграђивати, којн су по разппм службама служн.ш, онда ће нам до године буџет биги 7 0 мил. ; п.1 и иракгикангн ће тражити, да им се године црактнкангске службе призпаду за указпе. Ја мислим да је г. Мил. Јосимовић дово .1 .но објаснио ову ствар. Оне године, које је нровео као указнн чиповннк, рачунаИе му се ири пензионовању. Ако ову молбу усвојимо, опда ће нам се јављатн и шгалмајсгорн да им прнзнамо годипе службе. Милош Богдановић. — Госиодо, ако оиемо да водимо рачуне о корпстима, које је нашој огаџбини учинио „Делиград« за време ослобођење пашег народа, мн ие само да бн овоме човеку, који је био радинп Србин па ^војој лађи, ) своји.ш молбу, него и ту дађу, која је себе преживела, као шго чух на збору за осннвање срнског паробродслшг друштва, и све раднике иа тој лађи слнкали. Ја се чудим, како могу неки посланнци да говоре против људи, који су на гој нашој лађи служили, које је толике користи донела нашем пароду. Ја мислим да треба усвојиги мнење одбора јер је праведно. Панта Срећковић. — Ако је тај чо век прост слуга на „Делиграду", онда ја не знам за шго му уважавати ге године службе. Ти су људп н уиропастили (( Делиград а . Он је служио на „Делнграду" од 1882 год., на кад је дДолиград® дотеран до тога да 2 паре не вредп, он је отпшао у Фабрику монооола дувана. Ја мислим да ову молбу треба одбацити. Милан Ђурић. — Не могу да се сложим са г. Пантом Срећковићем, који рече за овога човека, да је био прост радник. Прост је раданк онај, ко[п ћумур баца под казане, а оно човек, који је управљао машином, на тој лађи. Што је стомак једном човеку, то је машина лађи. Наш пароброд „Делиград* учинио нам је велике услуке ^а време срп. турског рата. Овај Је Србин са оиасношћу свога жпвота бродпо на томе пароброду покрај тврђава турских. Па зар ми ие греба да се старамо да добијемо такне стручњаке који нам гребају, јер ми имамо две пловне реке Саву и Дунав и ми оћемо да створимо српско бродарско друшгво. Једаи Србин који је познат с тим стањем тражн од Скупштине да му се уваже неколике године службе ради своје Фамилије па зар ми пе треба дп му ге годиие службе уважимо, кад нх уважнсмо толнкпм чииовницима. Г. Срећковић призиаће ону народпу пословнцу која нелн: да јо најтеже носити се с ватром н водом, а овај јо се човек толико година борио са водом и ми сад нећемо да му признамо неколике годнне службе Ја мислнм да је решење одбора правилно п да га треба усвојнти (Чује се: да се реши). Предеедник — Је ли вољна Скупштниа да се реши ? Јосте. М. Лешјанин — Односно овог молиоца ја бих имао само толико да кажем да он пијо био нрост радник, као што рече г. Наита Срећновић воћ је био номоћипк машпнисто на „Делиграду". II колико со се11им он јо 187 3 год. иримљоп у скужбу и у колико зпам он је врло добро вршио своју дуЈкност. Сад до Скупштипе стоји хоћо ли му те годнно слуЈкбо уиажити или пећо; као помоћиик машииисто нмао јо 10 дук. мосечно нлаго. Што со тичо г. С лескоиића, мепи је врло жао што јучо нисам примотио мамођу осга.шх молаба и и.егону јер не бих могао нронуститн а да но тражим да со она уиажи пошто уиореп.ом могу кааатп да јо г. Селооковић Јодан од пајсаноспнјих чиномника н да аиглужу]о ди му со молби уважи. Љуба Јоиоимовић — Молба г, Томо Селесковића ве!« Је била раниЈс па оном пстом сианву скуишгииоком и симо с тога што ј о место (Јолескови1> стојало ЖоАескови!), Скуишпши је ио момо ире/могу вритила ту молбу у одбор да јо бол.и рисмотри и да види ди ли ими ириви и одбор, јо и ио други иут доиео одлуку и рошеи.о, ди со ироко ово молбо иређе ии дисвии род. Ји сим јо јучо сислушио или ииоим