Narodna skupština

1

њему влада, а овај је условљен прандом, која се у држави прши : ио кад је реч о иравди, ие треба разуметн ону правду Формалну, која се изриче од судова, него ону идеалну, која садржп у себи часан и савестан рад оннх делагеља, којима је задатак да се старају да штите интересе моралне и материјалне свога народа. Као Ш10 вам је познато из саопштења, које смо ја и моји друговп учинили на овоме месту, открнвена је злоупотрсба у министарству војном на предмету, који је основа овој интериелацији чиме је оно начело у сумњу доведеио Вама је познато из саопштења да смо ми са наше стране овом приликом по трећи пут учини .1и протест против злоупотреба, које се дешавају по нашим мннистарствима. Ви нисте заборавили, да смо са основом покушали да представнмо злоуиотребе у управи монопола дувана, које су се десиле, кад је набан.ћан канцелариски материјал. Познато вам је да смо протесгвовали против злоупогреба, које Фактички посгоје у сењском мајдану и да смо на тај начин учинили уједно дужност, да се све те тамне и мутне ствари разбистре Нп у првом ни у другом случају опозиција иије од ваше стране задовољена не за то, што није имала права, него што је мала бројем па није могла да издржи дисциплинску павалу скупштинске већине. Ево сад још једне злоупотребе у минисгарству војном. Нз објашења г. министра војног и мога друга Кундовића, Народна Скупштина могла се уверити, да је министар очевидно повредио закон на штету држ. касе. Игноришући извештај двеЈу комисија и своја изрична решења, министар прима извештај треће комисије, и око је ранијим решењем признао рад оне друге колаудирајуће комисије. Резулгат овога рада тај је, да је држ. каса ошгећена са 1 00000 дин. У ову суму не долази н интерес, који је напоменуо г. Андра ; јер ааиста, ако ова злоупотреба у целини носи доказ предмега и дела кажњивог, то је тај део скопчан са највећом одговорношћу, што је издат предузимачу ингерес на кауцију, која је била у непокр. имању а не у новцу. Минисгар није могао, није смео, да поништи сам својим трећим решењем два своја ранија изрична решења. По чл. 2 7 Устава, само виша власт може поништити решење наше; по ча. 36. Устава, закони немају повратне силе, и колико то вреди за законе, у толико више вреди за власти и решења администагивпих власти, а по чл. 145. Устава по 0. »само Држ. Савет може да поништи решење министра". Кад овако ствар стоји, кад имамо пред собом оваку радњу министрову, онда настаје питање, на које би требао г. мннистар да одговара: ко је дао мпшл>ење министру да се равња са предузимачем, п је ли о томе питан правнички одбор и шга је ои казао по овој ствари. Ја сам дошао мало доцније, и молио бих г. минисгра да ако већ на ова интања није одговорио, да одговори сада, а ја ћу се већ доцније опег вратити па ову ствар. Милош Богдановић — Као посланик из гога краја, да кажем неколико речи по овој интерпелацији. Те су касарие на лажи основане, на лажи почеге и тако свршене. Самим њиховнм иочстком парод је у гоме крају превареп. Кааато је народу да са два среза и вароши Пожаревца, неће платити више од 100000 дин,, те да тамо пренесе касарпе, да своје синове има пред својом кућом. Но та сума излази после на 300000 динара, а онај пренешени стари материјал продаг на тобош, И после гога казано је, да ће цео гај трошак плагити цео округ. Међутим половипу гога трошка платила је варош Пожаревац, половину срезови млавски и 12 села среаа пожаревачког. Поред тога, још једна је неправда у томе раду та, шго је народ ср. пожаревачплаћао 1 1 4°ј в приреза, а народ ср. пожаревачког 10 °ј о ирирез аа грађење тих касарна, го је чнтава историја лажп око ових касарна. Ако би Скупштина хтела да уђе тим здоупотребама у траг, требала би да избере један одбор, који ће све то да проучи од иочетка до свршетка исчи, и доиесе о гој ствари своје мишл.ење, ге да се једном ниди до кога је та кривица, а у стлари је има. Министар војни Рад. Милехић. — Госнодо, заиста је једио врло важно питање, да ли је једап комисар или једна комисија којима се понррава за\агак, да једну стиар испигају, иследе, ла своме месту, и да ли одговарају законим прописима, или су

одређепи тек зато, да се нека Форма испупи. II ја кад сам мало час папомопуо, да прва комисија пије одговарала ономс задатку, кога је имала, имао сам за основу сиога павода то, чгто је опа била сасгављена махом ш нестручгшх људи и ихто јс на врху њеном био сам наредбодавац. Ја немам основа да нападам тога паредбодавца илп да сумњичим његов рад; јер је го мој друг; алн дужпост м^ палаже, да вам кажем како и сам не мисјим, да је било места томе што је паредбодавац учествовао у тој комисији. А као што већ и пз интерпелацпје, а п нначе из мога првог говора знате паредбодавац н председнмк прве комиопје био је пуковник Магдаленић. Оп као начелннк наређује п колаудчра. Рећи ћете можда господо, па што је и млнистар одредио таку комисију? За то, гооиодо, што му је у првом реду за све одговорнн начелнцк оделЈења тако реФерисао, а друго што мннистар баш п да је хтео није могао да загледа у сва акга п да сваку ствар нспитује до детала. И кад се у коме послу учини таква једна ошипка, коју не може правдагн, нраво и дужност палажу, да гакву једпу комисију каснра. Прва комисија није била састапљена како греба и по закону није могла вредити, друга опет била је оастављена такође из нестручних у њој су били поред 3 пешачка оФиццра још окружпог помоћника Вукотић, инжињзр — Чермак, грађанп : Димитрије Радовановић, А. Нешић, Жика Филиповић, М. Машнћ, Јован Плић. КсО што видите само је један плн само је врло мали број људн који су у стању да цене рад и да па се приме такву једну одговорност као стручни техиичари. Но ипак мннистар војни сагласио се с овом комисијом. Али кад је предузимач иоднео тужбу суду и повео парницу, опда се видело да ствар узима много озбиљнији вид, да то питање постаје велико. Министар га је морао понова извешће комисији размотритн, Упитаћете можда: па шта је ствар понова разматрао, кад је већ једном свршена ? Прво с тога, што је спор постао врло великпм и као што сам у томе првом говору навео, штета је могла бити велика за државу, а друго на сву прнлику и за то што је се веровало у несавршенство људских послова, Ви ћете се сагласити са мном, господо, да нема тога минисгра коме се погрешка поткрастп неможе, и кад би он у свакн детаљ улазио онда је питање, да ли би стигао, да свој задатак у свему вршио. При таком стању ствари, при таком сукобу између предузимача и државе, у једпој овакој комиснји није се могло да дође до извешћа, нпје се могло ни решење да донесе. И министар са тога је морао да свставп комисију од најстручнијих људи, а он је то и учинио. Ова трећа комисија, која нема никакве везе ни са предузимачем нн с тим предметом, нити има пријатељства према једној ниш непријатељства према другој страни, отишла је на лпце места, сгвар подробно испитала и донела своје мнење. Нрема овоме министар је не само оценио, да је довољан доказ ово мнење, те га је и усвојио, него је нашао, да за извешће и рад овако састављене најстручније комисије, може смело ступити и нред суд и пред Скупштину. Као што и сами знате ја нпсам тада био министар, али на основу прибављеннх података могу да кажем да је ствар овако текла н тако је нредстављана Скупштини. Дакле ова комисија по својој каквоћи, по својој вредности, по својој стручности, надмаша у сваком погледу све раннје комисије; па н другн стручњаци могу да процене њен рад, па ће о томе уверити. Кад је министар донео одлуку но подацима, по извешћу оваке комисије, пије се тпме огрешио ни о чије интересе нн о дрчшвне ии о привагне. Министар је могао лако да састави комисију и присграсну комнсију, која би већ у напред нмада расположење, да предузимаче осудн, али ои је мнслио, да греба да заступа правду, а не неправду. Мнннстар је са »легишта интереса и пранде то ностигао и своју дужност 1!ајсавесније пзвршио. Не треба гледаги на то, што је ова комнсија трећа, опа је могла бити и пета, десета, већ треба гледати на то, је ли она била најстручннја, пајбоља, те да по томе неки подацп могу да имају највећи оспов за решење таквог иитања, какав су и имали, У осталом о свему овоме имају акта и решења, која су иред Скупштипу и молим је да их она разгледа н пиди, како је цела ствар текда, а ово што сам казао ради објашњеи.а пека прими к знан.у,