Narodna skupština

СТГАНА 1304

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

дин., да то ннје истима и да једино има дуга но бонопима 7 50.000 дин., и преко /<00.000 динара по лутријским лоаовима и на уирави Фондова, дакле свега око 1,490.000 дин. — ја сам И ИстИну казао. То је цео преостатак од оног приврененог дуга, који сам ј | ја, кад сам постао министар Финансија затекао у суми од близу / ј ,000.000 динара. Ја сам, господо, и раиије казао да није исгинито тврђеље г. Авакумопића, па то и данас тврдим. Г. Машић рече, да није истпна да је држава дужна банци само 75 0.000 дин. и да је истина оно, што у извештају народне банко пише. Јест, господо, нстпна је оно, што у извештају народне бапке пишс, то зна цео свет, који уме да чита извештај, али само господа Авакумовић и другови нису тај извоштај разумоли илн нпсу хтели да га разуму, а ннсу хтели да упитају Народну Ванку, па да им га она објасни. Ако г. Машић. који сад даје иараза своме сумшичоњу, не зна да чита ге нзвештаје, опда га могу извинити, али ако зна па тврди оно што није, онда га но могу ни чнм извинити. Сам г. Маши)~) воли да је држава по солском зајму дужна банци 1,500.000 по боновима и зајмовима на залого 1,530.700 дин., н но железничком зајму 2,959.1 41 дин., свога око 0.000.000 дип., али не зна како је то. То је оно г. Машићу, што је Народна Банка, ио доброј вољи, уписала као стални зајам државии п кзд би она имала 300,000.000 дин., на расположењу, она бп могла све дугово државно да купи. И кад би тако, као ииалац свију обвезница државних, Пар, Банка до годино у своме извеш'гају показала активу у 3 00,000.000 дин.. оида би г. Маши1| могао да вакључи, да је радикална влада задужила принременим дугоиима државу са 300,000.000 дин. То је логика љегова I Што се гиче првдмета интерпелације, у којој је реч о продаваљу лугријских лозова, ја, пре свога, морам да протествујем прогив таких инсинуација г. Машића. Машић пели, кад су нриватни луди комисионери гу министар може да има материјалнс користи и може Ои буде овашта. Ја протествујем против такнх израза и волнм да оно но само није нстнна, ного је недостојно да со у Скупштини по мене. Лко се г. Машић као трговац бани оваким послом, онда опег он го говори из искусгва, као што је и раније једном приликом говорећн о кријумчарен,у прнзпао, да у томе има искуства, нромда је одмах и порокао то. Алп како мн тога искуства немамо, па ни материјално користи отуда, онда нам мора у толико тежо пасти ово љегово сумљичеље „како можо свашта" биги, Мислим да ће г. г. нослапици признати да Је Машић заслужио да му оио нрод Скупштнном кажом (Тако је I Тако је !) Г. Машић каже: миписгар пијо у главиом одговорио иа ипторпелацију, јор јо прошао ћутко проко оно тачке, где со нита о провизиону. Кво, шта пишо у интерпелацији: нрво со нита : кпд је минисгаЈЈ продао лутријско обвозницо'( Ја сам на то одговорио. Друго : комо пх јо продао Ч Ја сам то такођо ка зао, на послетку г. Машић сад јо опог помепуо колнкп јо пропизион иа тоЈ продаји, и ја ћу сад да му кажом то. Ја сам радио оно што је закон наро1)ивао и нишга вишо. Ми смо давали народонј банци 5 а посло смо добили 4 8 / г Пародна Ванка јо за 9 мосеци продала само исколико хил>ада (5.000) комада, и У :, ола јо но уговору на имо провизиона по 7 5 п дин. од сваког комаоа. а коморсијалноЈ В&нци дали смо 0 5 пар. дакло 10 пара дип. маљо. То пишо у уговору са Иародном Банком, а то пишо и у уговору са коморсиЈадном банком. Димитријо Машић — Пнсам никад нмао иаморо да сумн,ам у снособност г. Мпписгра финаисија; ји ношгујем љогово инан.о н науку, али сам норовао да он, као министар фииансмја, нма чолшсо досдодностн да рааумо да јо у СауиШIинн н да оп нсма права да иојсдино иослапнис, иа и мспс, на.шва нсиналицом. Ја со ии мало но стиднм што иисам стручљак у фпнаисиској науцн и но стиднм сс да баш н учииим нскакву иогрошку. 15а то !• у нматн ман.е кривпце, ного ои,

којн зна, иа опет грешн у руковању државннм фииансијама. (Жагор). Предсвдник — Вп можете ваше нетачно наведене наводе да нсиравите, алн, исмате нрава да оиширно говорите ио други пут. Дим. Машић — Министар је казао да сам ја из искуства говорио. То значн да сам ја лонов. Председник — Ја бих заштнтио сваког иосланика кад би га ко увродио, алн вас није иико увредио. Тома Јовановић — Ја мислнм да није био ред да министар уграбн нрилику да одговара иа иигерпелацнју, кад нису интерчеланти ту. Председник — Скунштина није дужна да чека никога па нн г. Авакумовнћа ни Рибарца, који су отишли из Скуиштине а нису се ннкомс јавили. Изволге дакле говоритн о овој интерпелацији. Тома Јовановић — Кад г. миннстар каже да Машић говорн нз искуства, онда ја . .. . Председник — Молим вас говорите о ингернелацијн, о садржини н.еној, иначе ћу вам забранити реч. Тома Јовановић — Шго мнинстар нрелази иреко овога нзвсштаја народне Баике, као нреко нања, с тога је, што иитериеланги овдн нису. (Смех). Председник—Иретрес је свршен, пристуиамо решењу. Пошто није иредложен могпвисаии дневни ред, то иредседнишгво нредлаже нрост нрелаз на диевии ред. Усваја ли Скуншгииа прост прелаз иа диевии ред? — (Усваја). Министар Финанција М. В. Вујић — Да одговорим још иа једиу ингериелацију и тонаону коју је спомеиуо мало час г. Машић. Нре свега да кажем да је п ова иитериелација иотекла од г. Авакумовића н његових другова из онозиције. Менн је жао нгго г. пнтерпеланти нису овде, те је то могло битп узрок што г. Тома рече, да сам ја уграбио ирилику кад нема овде г. Авакумовића. Ж10 ми је што га иема овде, те да му докажем цифрама све ово што је ннтао Ннсам раније инао да г. Авакумовнћ није овде, а кад сам то јутрос чуо, замолио сам нотнредседннка г. Пају Вуковпћа, да одложимо ову интериелацију док не до1»е г. Авакумовић, ио он мн је казао да то не може да буде. Ја понављам оиетда мн је жао што нема овде г. Авакумовића, да ирими доказо у цифрама. Ова ннтериелација, која третира оно иигање, које је поменуо Машић, гласн овако: Ирво колнко јо дуга затекла радикалиа влада код нчродне баике иосле абдикације; друго, је лп кад н чпме радика.ша влада тај дуг нлагила ; треће, колико је дуговала наша држава иародиој банци крајем 1889 год; чегврто, колнко дугује држава банци 1890 год; ието, за што мипистар није го дуговањс наиомеиуо нри снроводу буџета н шесго, чиме јо мнннстар био овлашћеи да учнии то задужсњо код народио банке. У месго сваког даљег одговора иа ово, ја вас молнм да саслушато само цифро, да чујете ^колнко смо дуга затекли иосле абдикацијо Краља Милана, колико је бнло крајом 1889 колнко крајем 1890 год. н иајзад какво је сгање даиас. Прочитаћу вам извештај нз књига а дајем нраво иотинсинцима н иигориелаитнма да лично до1)у у миннстарсгио н да со увере, јс ли нстнна што говгрим ; иок со уворо код иародне баиио из књига н ако на1)у да нма разлнке за један дииар, ја нм дајем нрано да кажу у Скуиштиин, да нијо исгниа ово што кажем. Оиога даиа када јо била абдикација, дуговала је срнска држава народној банцн 3,924.000 дии, н то у алагу 3,206 500 дин. у с|)сбру 717,500 дни, 11а 150.000 са 7°/ 0 иитороса; на 1,316.100 са 6 од сго интсроса и иа 2,457.900 са 5 од ото нптороса. Сродн.н јо ннгерес 6 од сто. (нлсгашгки ое)

Одгопогпи угкдннк 1'аико [1стронц|.

ШтАМИА КГАЉ. СГПСКК ДГЖЛИНК НГГА МПАГНЈК