Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЧЛАЗИ СПАКИ ДАН ЗА ПРЕМЕ СКУ11ШТИНОКОГ РАДА С&ВЈ №, ЦКИА ЈК ЛИСТУ: за Срнију 6 дип. мкскчпо НРКТИЛАТУ НРИМА " ■ 0 1 .ТКДНОРА ВРОЈА 0*40 дин. КРАЉЕВСКО-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМИАРИЈА I :1А СТРАПК ЗКМАК ИОШТАПСКОР САВК:ЈА 15 ДИП. МКСКЧНО УРЕЂ&'ЈУ СКУПШТИНСКИ СЕКРЕТАРИ I Ранко Петровић, Доброслав Ружић, Љув. П. Ћирић. БРОЈ ;52 СУБОТА 11 МАЈА 1891 ГОДИИА I

108 САСТАНАК 28 марта 1801 год, у Веограду

МРЕДСЕДАВАО ПРЕДОЕДНИК Димитрије Кати^ СЕКРЕТАР Витом. Младенови^

(Молбе и жалбе : Љ. Ћирић)

(НАСТАВАК)

Гоеиодо, кад ви зиате, н кад сте чули нз говора г. Ранка Иетровића, да лиош радници иаши нису нмалп ни толнко новаца, да могу да плате држави иорез, сад налазе обичиа рада у фабрицн г. Чебннца, онда ја не зиам шта нам смета, за што да се двоумнмо, да не донесемо такво решење, да му се ирнвремеио може датн пазајмица, а тим нре шго се он обвезује да на гу суму илаћа 6°| 0 ннтереса. И кад све то тако стоји, ја мнслим, да Народно Представшпитво, н ако је било говорника иротнв овс молбе, неће ее двоумити нн за један часак, него ћемо усвојнти мншљење, које је одбор за молбе и жалбе донео, јер је занста молба молночева нраведна и у |1нтересу радника. Живан Живановић — Госиодо, овде се тешко решитн на једну нли на другу страну с тога, што је овде на једпој страни ннтање о индустрији, а на другој страни лежп новчана оскуднца. Ваља жалнги што још у иочетку ово Чебинчево камењарско предузеће није ностало задружно нредузеће нутем акција, где би били удруженн капнтали, онла бн ствар друкчије стајала н не бн дошао у неирилику ии мајдан.а ни друштво. Но госнодо, ствар овде друкчије стојн, овде видимо да се један човек сам латио иосла, п радјсда тај мајдан постане н осгане његова лнчна својнна. Он се бори са оскудицом н сад анелује на државу. У старо време камењарска нндустрнја бпла је у тим крајевпма Србијв врло јако развијена Ко је био у Сгуденнцп тај се може уверитн о томе, како је та грана индустрије високо стајала. Од какосу Талијани код нас због жељезнпце дошли, они су ту нндустрију иомоглн. Ирема ироизводнма њиховог рада сваки мора рећн, да јетоједна врло корнсна радња. Изгледа дакле да ваља помоћн ову нндустрију, јер 1'ма услова за опстанак а да је треба иомоћи, то ноказује још велпки увоз камења са стране, а ја држнм, ако нншта друго за цело иамење не треба да довознмо Али треба да се нађе неко, којн ће да иочне да радн у том иравцу. Нашао сеједаи човек п лаћа се тога посла, но као што виднте са оскудним средсгвима. Међугим зна се да отварање једног мајдана јесте колико и отварање једнога рудника; а да се ус-

пешно у њему радн греба велики капптал, а то је код нас могао једпнн до сад дг учини уважени грађаннн Вајферт, па је н он нозвао Енглезе у номоћ. Вп зпате, господо, да код пас постоји рђзва практика са тим позајмнцама. Једном селу на пример држава је дала давно новац на нозајмнцу ради ноднзања насипа, да се оснгура од иоплаве, и на крају крајева, држави је тај новац мораи да иропадне. Даље, познато је, господо, да многе општнне траже позајмнцу од државе као правне личностн п вегптнном кметова оне збнља н добију новац, али кад тн кметови снћу са позорипце онда настају велике тешкоће, да се може позајмљенн новац од општине да наплатн. Овде сад пзлази један прнватан човек и тражи позајмпцу од државе. Ја нраво да кажем кад је питање да лн да се да на позајмнце новац онштпнн или прнватном човеку, ја бнх се готово нре решио, да се то учини приватном човеку него општннн као правној личнсстн, јер код приватног човекастојн држави као гаранција његов стваран каннтал и његово нредузеће. Том се мишљу руководим и овде. С гога, и ако знам, да су финанси^ске нрплике тешке, ја држим да се треба приклопити на страпу индустрнје, н ја бих био за то, да се усвојн мишљење одбора, али стиме, да се додаду речи: „да му се да одмах или иостеаено', а да се повуку речи : „ако се нађе довољно гаранције". Панта Срећковић — Нема сумње да је V нас ова грана нндустрнје била веома напредна у старо време. Мој ноштован друг Живан Жнвановпћ рече да се свакн о томе може увериги, ко је видео Студеннцу, а ја велнм ко ,је видео Дечане, тек гај може знати, како је внсоко стајала ова грана нндустрије у нас. , Ја овде слушам говоре, како гу нндусгрнју треба нотиомоћи, мећутим ни од кога не чух да спомену, кад ,је држава први нут ушла у то потпомагање. Ја сам 1873 пропуговао нрвн пут но тнм крајевима, кад сам се вратио нз Турске. На Скунштнни, која је те године била, ја сам први иредложно да се ова радња код нас отночне. Ево да вам испрнчам, како је го бнло. Ја сам вндео у гом крају рне мермера од пајбељег као што јесир, падо најлешпег зрнастог — то је богаство иепсказано. Ја се онда наћем са послаником студеничкнм Јелисијем, кажем му моју намеру, н он се потпшпе на мој нредлог ми смо предложпли онда Скупштннн, да влада илн доведе стране мајсгоре, који умеју тај носао да раде, или да министарство иошље младе људе на страну, да они тај занат пзуче, па да они после наш свет науче на тај носао у мајдану. Скупштпна заиста усвоји паш нредлог; али нослс те гогодипс насташе ратовн и ја сам изгубио из внда и не знам да ли је што год у том правцу раћено. Сад да пређем на ствар о којој је реч. • ч