Narodna skupština

НАРОДНА СКУПШТИНА, САЗИВ ЗА 1890 ГОДИНУ

СТРАНА 1394

Председнив — Пошто је и г. министар изјавно Скупштини у име владе, кад може одговоритн на интерпедацију. онда ће се одредити дан, у који ће г. мнниотар одговорити на ту интерпелацију, ако Скупштина у опште могадне да сачека одговор. Ст. Д. Рибарац — Према изјави, коју је учинио г. министар и према ономе што је казао г. председник изгледа да се ова интерпедација не може ставкти на дневни ред за време трајања озе сесије. Мени баш и није стало за тим да се та иитерпелација одма стави на дневни ред, јер нисам рад да ми се пребаци, да хоћу да задржавам Скупштину. С тога, и у ко.1Ико моја изјава нма вредности, ја се за сад задовољавам с тпме да ова моја интерпелацаја нма значај протеста против незаконитости ако би се хтела учинитн и против пздатака на које предузимачи чекају чим се Скупштина разиђе. А на идућој Скупштини опширно ћемо се о том разговорити. Председник — Сад предазимо на дневни ред. На дневном је реду одговор г. мипистра грађевпна на интерпелације и питања посданичка. која су на њега упућена. Изволге чути господина министра. Министар грађевина, П. Велимировић — Народни посланик, г, Алимпије Васиљевић, управио је на министра просвете и мене као министра грађевине једну ннтерпеаацију, о грађењу рибничке цркве. Г. интерпелант напомеиувши у кратко, у коме се стању налази сад извршење ове грађевине, ставља ова два питања на дотичне министре : 1.) је лв њима позиато ово стање, и 2.) јес.у ли вољни да предузму мере, на које пх закон овлашћује, те да се народ сачува од штете и дође до своје цркве. Ја ћу у кратко изложити исгорију ове грађевине. Лицитација аа грађење цркве рибничке, држана је 2 6, н 2 7. Јула 1 886. године. и тада је лицитација остала на неком Иику Мишовићу за 21.180 дин. Ову је лицитацију тек 8. Августа исте године одобрио г. министар просвете. По уговору, ова је црква . имала бити озндана сва, до краја Октобра с 1886. год. а до 15. Августа 1887. имала је бити са свим готова и предана на употребу. Но услед тога што се претходно није састара.ш за сав ..отребан новац, грађење иије могло отпочети одмах , већ је »дуговлачено до Јуна месеца 1887. године. У септембру месецу црква је већ била озидана, подигнут је бно и кров и само што није била олепљена. Дакле, за врло кратко време она је била готова. Али у исто време почела је да пуца. 15. Септембра 1887. год. јавило је начелство министру грађевина, да је зграда почелп да пуца и да се мора да.ћи рад обуставвти. Према томе извештају, министар је одредио комнсију, која је отншла иа лице места да грађевину прегледа. Комисија је нашла, да је стањо грађевине врло опасно, и то услед рђаве израде и рђавог материјала, и за то што је био предузимач ие стручан , а уз то још није хтео да се придржава инструкција, које му је давао инжењер, па шта више да је самовољно одступио и од плана. Та је комисијл предложила, да се одмах још оне јесени, скине кубе са трулом, а на пролећо, да се уклоне још и свн зидови, који су попуцали, па да се наново изида. Разуме се. министар грађевина усвојио је мишљење комисије, и наредио началству да закаже предузимачу , да он то изврши, т. ј. да скине кубе са трулом, а на пролеће уклони и све друге зндове . који су попуцалн, па тек онда да продузме даљу радњу. Но предузимач није то извршио, него је граћевина и преко зиме остала у оном стању, како ју је комисија нашла , а у Марту 1888 године, кубе је пало и повредило остале зидоне тако, да 3® цела грађевина била у рушевнни. Наравно, кад је дотле дошла ствар, мннистар је наредио, да не сме почињати дал.и рад, пре но што комисија не преI леда и оцени, шта се све од рушевине мора дићи и из нова озидати (Јем тога, наредио је, да нредузимач за даљи посао мора да набави стручно лице. пначе це сме даље радити. И кад је начелство 11. Јула 1 888, г. јавило, да је предузимач I набавио сгручио лице, онда је министар одредио комисију, која ; ]е изишла па грађевину и наредила, да се све што је било и»-

рађено нз темеља дигне и уклони, па онда да се почне на ново зидање из темеља. Та комисија уједпо дала је мишљење и о оиоме стручњаку, које га је предузимач нашао, да му руководи грађевином и известила је министра, да он ннје никакав стручњак и усљед тога, министар је на молбу предузимача дозволио, да један архнтекта минисгарства грађевина, од времена на време пзлази и нрегледа грађење, да даје упуства продузнмачу и објашњује плапове. И тако је тек Августа месеца 1888 године мочет рад на ново на тој грађевини. Дакле , прво уклањање сгарих рушевина, а затим у Септембру копање темеља и ночетак зидања. Но те године није ни могло бити млого израђено, јер је настала зима, али су нпак били нзидани темељи; а продужење грађевине, остало је за идућу 1 889. год. у пролеће. Грађење се занста те године почело и концем Августа дошло се са зидовнма до главних сводова. Још раније било је предузимачу наређено, да кад дође до главннх сводова пе предузима зидање, докле стручпо лице из мннистарства не прегледа да ли су ти зндовн со.шдно сазидани да могу сводови да се на њих положе, а кад је архитекта министарства отишао тамо, он је нашао, ди се на грађевани не ради и да је спремљена аа зимовање. Што је предузимач тако рано престао с радом, узрок је, што није имао спремљен матес!ијал за даљи рад, У пролеће 1 890. године требало је, да се продужи зидање , но тада се предузимач јави с молбом, да кубе не зида од цигаља , него да се напрви од дрвета, како пропише министар грађевина. На то је пристала и црквена онштина на збору 2 0. Августа. И кад је тај преддог учињен преко конзисторпје п министарства просвете тек у Јулу 1890 год. дошло на одобрење мииисгру грађевина, он га иије одоб^ио, већ је наредио да се кубе озпда, као што је предвиђено у плану н предрачуну, а уједно наредио је начелству , да закаже предузпмачу , да грађевнна буде готова до краја 1890, год. Сад, кад сам добио ову интерпелацију, ја еам се обратио пачелству и питао сам : је ли грађевина гогова, по пз извеш гаја начелства. који сам добио, види се, да је грађевина остала у оном стању, докле је доспела 1 889' год. у јесен. Дакле, цело 1 890. год. није ништа рађено. Предузимач се изговара на то, што црквена општина није хтела да му привлачи материјал, ноји је по угозору требала да прнвлачи; а црквена општина чзговара се, да није дужна да му понова довлачи матернјал, и на томе стоји ствар. И ја могу да уверим г. интерпеланта, да сам вољан да одмах предузмем све мере да се та црква једном доврши ; па ако не иде друкчије, опда да се од тога предузимача одузме даље грађење, н преда другом на његову штегу, на шта ме овлашћује тачка 5. уговора. Алимпије Васиљевић — Ја мислим да нико неће одобрити, што је поступљено тако са овом великом грађевином, која нррод много кошта и што је та ствар тако неправплно решена без знања мшшсгра грађенина. Али кад мпнистар нзјавл>ује, да ће он предузети све мере. које би био по закону дужан да предузме, којима мо;ке да се народ сачува од штете, онда сам ја задовољан са одговором. Председник — Иошто је интериелант задовољан са одговором миииотровом, председништво предлаже , да се преко ове интерпелације пређе на прост дневнп род. Усваја ли Скупштина ово ? (Усваја). Министар грађевина Пера Велимировић — Сад имам да одговорим иа иитерпелацију г. Јована С. Јоваиовића и још 7 иародних иослаиика о љубнчевском мосту; унраво ова се интернелацнја тиче дубпне темеља једиог сгуба иа томе мосту. Једиа извесна дубииа темеља бпла је нредвнђена илаиом и иредрачуиом, но доцнпје се то иромеиило, видело се да темељ не би био спгураи и за то се пшлс даље са темељом. У интериелацијп се каже како је стручна компспја шила на лице места и дала мишљење да се осгаие ири иредвиђеној дубинп гем(ља, а тако је дао мишљењс н грађевииски савет, ио минисгар је оиет иротпвно решпо. Ево како ствар стоји но акгима. Кад се са радом дошло до нредвиђеиог котс-, оида је иадлежии мннпстар одредио комнсију да видп како стоји са темељом сј уба. Компсија је изашла н дала мишљење, да се са темељом ст^ба остане иа нро-