Narodna skupština

100 САСТАНАК — 20 МАРТА

СТРАНА 1403

одговором иа ннтериелацију. (Чујо се: ладовољни смо нотнупо; да се решн!). Алекса Ратарац — Госнодо, опо] скушитинској сосији бићо скоро пет месеци. Ол почетка па до про неколико дапа ја као послапик, а п као грађанпн подио сам рачуна о прошлогодишњом скупш гипском решењу Ј с п писам нолио рачуна, ко 1>о биги вдадика, пего сам подио рачуна са лруго стране, са страпе полнтпчке и с тога сам ппгао г. мипнстра о томо, да ли решен>е скупштипско мон<о да постане н&вршно, и ако |је постати извршно, кад 110 постагн извршно? Овако гледајући ствар, изгледа ми као да се пе би још иа две три годино то скупштинско рошен.е остнарило, и за то сам ја ову иитерпелацнју подноо да ми г. минпотар каже : каквп узроци огојо томе на путу Г. министар просвето прекорео ме је, да ја но разумем, како се поставл.ају влааико. Ја то добро поапајем, алн хтео сам да со ово скупштииско решењо оствари, јер јо то скупштинско решоп.е изазвала потробт политнчна а и нациопална у томо крају. II у томо гребало је да будо неког споразума изме1)у минпстра и Лрхнјерејсог Сабора, јер се тамо по успостаиља владика да попи, и да врши друге цркиено послово — но да је главпо, да ои сузбијо павалу бугарске пропаганде. Дакле, кад ]е ствар такиа, опда је нуждап споразум пе само министра но и целе владе са Архпјерејскнм Сабором. Но гланно је овде да мнтрополиг пеће да верма скупштнпско решољо. II оно зависи од љегове добре воле, и кад оц хо1>е да сааопе сабор, онда може да буде извршепо, иначо је решсњв мртво слопо на артији. Дакле једно решење скупштинско, које је добило највншу санкцију, но можо да со остварп с гога, пгго се г. митрополиту то по допада. Ја не знам, за што со то рошоњо пије могло до сад да изврош, ссм ако се чека иа способно лнцо нз Јерусалпма или нз Кијева п т, д. Ако се на то чека, онда ја разумем, и ми можемо бнтн спокојнп, да тај владика пеће бити постављен' Из свега овога увиђам да минпстар није ралио ни мало на остварзњу овога скупшгинскога решења, да се устанопи ова епархија тимочка, н увиђам да мнтрополнт гледа да напраии забуну међу свештенством и међу владом, Што се мене тиче, )а бнх био задово.1>ан, да се тај владика пикад и не поставл.а, јер сам у пачелу прогпвап иладикама и знам да опи не могу ннкакпе хаспе да донесу, и само због тога ја сам устао да ш.там г. минпстра (Чује се: да се реши). Председник — Је ли волша Скупштина да се роши ? (Јесте) . Димитрије Машић — Господо, лањско године кад је у закону црквеном решепо да се опет васпостави стара тнмочка епархија, опда су нас руководили вшии народни ннтеросн и обзири. II сваки Србнн, кад се запита, шта је могло руководнтн Скупштнну да донесо овакио решењс да се обнови ова епархнја, јер је најмања, и пема више од три најмања округа, опда ће доћи до тога закључка, да су Скупштипу морали руководити неки внши народпи иитересн. Иогнна г. мипистар проспете није то отворено рекао, али ви ћеге као Срби разумети го, да је наша дужпост да ми морамо битн будним оком на страни са свима оним средствима, с којпма држава располаже на безбедност а нарочито на ономе крају, где се боре разнн елемоити противу наше народности. Кад то стоји, онда сматрам да су г. интерпеланти са свим умесио подпели интернелацију, н мислнм да је та интерпелација подпега баш у тој цељи, да се ионунн мосго владико, како би се могао да нзврши задатак народин на ономе крају. Ко не познаје тај крај он ћо сматрати за излишпо постављањо владике. Али, господо, ми смо Срби, који треба да иодимо рачуна и о Србима ван грапица паших. Ја сам лањско годнче избацио једну реч, коју нисам требао да кажем, ади нисам могао да оделем срцу г:ао Србпн и као човек из онога краја, могу вам и овом приликом рећи, да српскн народ, српска држава треба будпим оком и опрезно иа стражн да стоји на источиом креју наше отаџбине. Изгледа за сад да нема ничега. Али, господо, то је стпар која тип а оздо. Ја сам се о томе лнчно разговарао лањске годино са г, министром и са многим мојим при-

јатол.нма. Та ствар ннјо од јучо. Има неколико годипа, како се оиа почсла да кријо и оздо да радн Свакојако треба да употребпмо сву силу, да тај свет путем школе, путем образопап.а, колико Т0.1ИК0, прилобијсмо уза со. Кад то стоји п кад јо задатак опископа у том иелики, ја држнм да јо г. ннпнстар требао, да се споразуме са АрхиЈеројским Сабором и да шго пре постапи владику у том крају. Што пели г. Ратарац, да митрополит ипје хтео ла бира владику ја у колико зцам ту сгиар Архијерејоки Сабор чннио јо нзбор, али о Д [)уго страно потребан јо спорааум владп. Ио нлада со није могла споразумоти о н.)бору лпчности са архнјерејским сабором. Према томе но мозке се пребацигп г. миннстру просвего, да оп нећо да поставн нладику, ниги со можо пребацнти г. мнтроиолиту, да он није хтео да бира пладику. Свакојако гу су два гела, с јодно стране Архијеројски Сабор, а с друго влада и оба чиииоца греба да се сложе, па да нзбор буде нзвршен. Ја мислнм да би требадо датн Скупштипи задовол.ења тпмо, да г. мпинстар заложп своју реч, да ће најенергнчннје пастатн, да се до!)в до споразума и да што пре буде поставл.сн владика у том крају. Ја бнх молно Скупшгнпу да'примнмо к зпању одговор г. министра, јор ако би се упуштали у појединостн било бн непријатпо за саму стнар. Председник — Претрес је свршен; пошто нико није продложио мотиписап прелаз на дповлп ред, предлажем прост прелаз на дневнп ред. Усваја ли Скупштнна прост прелаз на лневни ред? (Усваја). Изволте чути други одговор г. министра па нптерпелацију. Министар просвете Андра Николић — Госиодо. II овде интерпеланги су истн. Пнтање је у опоме. Онн веле; „дознали смо да је г. мннистар проснете тражио, да г. митрополит Михајло сазово свештенство ради нзбора чланова духовног суда, и да јо тај аактен г митронолит одбио 11 , па се даље ве.ш; „ако јо то у нстиип, онла тражимо да нам одговори г. мннистар просвете, на основу каквих згма.кских нлп канонских закона, оно врши г. митрополит? 4 Као што видите, ствар со тичо иостаал.ан.а чланова духовног суда. По закону о цркв. властима првн пут члановп духов. суда постављени су указом, по што су со опоразумели дотичнп епископ н мпнистар. Како је тт извршено десило со да су дпојица члапона одма далн останке, тако да су п.ихова места остала нразна, Кад сам ја полвао г. митрополнта да сазово свештеничкп збор, ради избора, — а треба удвојен број кандндата да се иабере, да со места попуне, — онда допста г. мптрополит ставао ми је нека пптања н тражио нека објашњења, алн не може стојаш нппако опо што мнсле г. иптерполантн, да јо г. митроП0.1ИТ одбио захтов. Кад чпннстар просвете ставн једап захтев на основу закона, онда и поред свега тога што се запста мора ирнзиати да јо г. мнтронолит једап неликн ауторитот, при свем том п тај великп ауторитег не можо одбнти захтов мирнстра на закону основан; јер со закон мора да вршн, То није ни било. Г. митрополиг ннје одбно захтев, него је бпло ово: Г. мигрополиту се чппн, да со стнар можо тако сматраги као да га два члана нису нн дошла на дужиост, почем се нису нп примилн дужкостн ; г. митрополит је мислио, да со може сматратн, да они ннсу ни поотављени и нредложио мн јо, да и ја прпмам тако сматрање п желео јс, да се попа два члана постапо оиет указом но споразуму. Ја сам одгонорио, да такво гледпште не могу усвојиги, јер со пе слажо си мојим мишљењем да се то може по закону извршнти. А како је ту јодна спорна страна г. митрополит, ја сам хтео да се ствар боље објаспн н молио сам, да држ. Савет каже: шта мислн о томе питању. Држ. Савет је то по мојој молбн учипно н потврдио глодншто, које сам ја заступио. Казао јо да јо прво постављен.о чланова духопног суда, пзвршено на оспоку прелазпог паређења, а карактер прелазног нарећења и јесто у томо : што је опо привремено н што за једаипут има важност. Имајућн пред собом н такво мишљоње Државпог Сапста, изиона сам писао да се свештеиички збор сазово. Онда ме је г. мигрополит замолио да се избор но изг.рши у опај мах, кад