Narodna skupština

изврши иодела рада — у уском смислу те речи, да свака радња има означене артикле, које може продавати, или јасније речено, монополисање прерађевина у рукама занатлија. Државни Савет не налази у томе, што ће сеоски дућани продавати и обућу противлење овакому начелу, јер та тежња у наших занатлија управљена је искључиво на то, да се сузбије страна конкуренција, која својим Фабрикатима туче нашу занатску индустрију. А кад се унесе у закон, да је слободно продавати само обућу, која је у земљи израђена, онда се тиме умножавају само пијаце нашим занатлијама и даје већа могућност за одржање у борби са страном конкуренцијом. И у колико би се каквим законом о радњама наша унутарња трговина ограничпла и одузела јој св могућност да послужи занатлнјама као срество, да своје продукте шаљу на све пијаце, у толико би им се само одмогло, а не помогло. Најпосле такво ограничење, којим би се забранило нашим занатлијама, да своје продукте шаљу на све лијаце, које условљавају прођу, не би се слагало ни са општим појмом о праву на рад. Са тих разлога Државни Савет остаје при мишлењу да би и горе очначене артикле требало унети у пројект. Код чл. 4.6. иримећујући да би после речице ^би'' у првој врсти требало додатн још (( се )> Државни је Савет мишлења, да бн други одељак у томе члану требало сасвим изоставити. Ако је иоред осталих цељи, цељ овоме пројекту да сузбије зао утицај на морал у нашега народа, који се установом сеоских дућана појавио као последица, онда не треба дозволити да се неморал ни у другом каквом виду појавп. Потказивање и шпијунажа док с једне стране могу помоћи да се у каквој кривици дође до истине, с друге стране одомаћују у народу на> вику потказивања, која после врло често не потиче из тежње, да се учини услуга законској правди Кад*се то потказпвање још и награђује, као што је у Вашем иројекту, Господине Министре, означено, и кад се тај начин изналажења кривнца пронесе и кроз друге законе — као што их већ у појединим и има—онда нам је на догледу посљедица према којој не мОжемо бити равнодушни ; ми ћемо онда у народу створити читав ред људи, које ће се. потказивањем за награду, бавити као занатом који се исплаћује. Са тих је разлога Државни Савет мишљења, да се тај други одељак са свим изостави, на што Ви, Господине Министре, нисте пристали. У трећем одељку тога члана Државни је Савет мишљења, да би требало иосле речи «надзорн;!» додатп још и реч ,,среска» и на крају тога члана додати нов став који да гласи: (( Решење је Министра Народне Привреде извршно.» На ово сте и Ви Господине Министре, пристали. У чл 4. в. треоало би после (( противно" у посљедњем одељку додати ((Овоме" а у чл. 5. место речи (< парохијски» ваља ставити «црквени одбор« по нло но закон)- о црквеним властима не постоје парохиски већ црквени одбори. На оое ове измене Ви сте 1 осподнне Миниотре, изјавили свој пристанак. Најносле, после чл 8 у старом закону, ваља ставити чл. 9. који би гласио како у вашем пројекту гласи чл. 8. И на ово сте Господине Министре, Ви пристали. Саопштавајући Вам примедбе Државног Савета, част ми је, Госггодине Министре, и овом прпликом уверити Вас о мом особитом поштовању

Председник Државног Савета, Др. Л. Докић.