Narodna skupština

СТРАНА 28

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

која је не само подесна за храиу људима, већ н која не носи собом болест и на тај начпн могућност, да се зарази стока земље у коју се увози, и на тај начин прнчиви опој земљн грдна и често неирорачунљива штета. Према томе ветерннарна конвенцнја у ствари значи, за тај и тај низ годнна ујемчена, стално отворена нијаца за жпву здраву стоку. Веома је важно за народну привреду пмаш за нроизводе своје баш за дугп низ година ујемчену сталну ппјацу. Јасно је, да свако, пре но нјто се регаи да нешто пронзводп. жели нмати ујемчену нроходњу за свој пропзвод. Може се рећи и тврдити, да је ова ветерннарна конвенција у својим иоједпним одредбаиа тешка и теретна. Ту сам и опет са свим преко воље прннуђен, да уиоређујем ову нову ветеринарну конвенцију са старом. Нарочито нећу, да много замерам, старој ветерпнарвој конвенцији, н то из разлога тог, што је она у опште једна од првнх, а можда баш и прва ветеринарна конвенција у опште. Према томе она је била нрвп покушај, да се путем уговора, конвенције, регулише на сталној основи непреаидан извоз стоке, али, немојмо нпкада сметнути с ума, само здраве стоке. По тој старој ветери нарној конвенцији остављено је у тач. 5-ој другој уговорној страни једно чудновато н ванредио право, да услед голе сумње може забранити целокуаан извоз стоке кад то за добро нађе. То је тако тешаа одредба, да је немогуће тежу одредбу за мислитн . Она је у толикој мери тешка, да је чисто неиојамно, на који се начин она могла, дозволите ми, да кажем, поткрасти у ветеринарној конвенцпјп. Ко хоће разумно да чита, разумеће шта значи то, кад се у све чланове ветеринарне конвенцнје ставе одредбе релативно лаке, а само у један, онај пегн, одредба по којој се све може што се хоће; велим, ко хоће разумно да чита, појмиће, да та стара ветеринарна конвенција има веома чудноват изглед. Пре некн дан пмао сам прилпке чутп, да Аустро Угарсвој, или управо рећи Угарској пије стало до тога, да се наша стова увози у Угарску. То, господо, мислим да је погрешно схватање. Ту ствар решава чисг трговачки рачун и код целога народа као и код поједпног човека. И народ прави рачун шта је за њега корисно а шта не. Кад узмем на око, да је Угарска у старој ветеринарној конвенцији имала у рукама једно страшно оружје, и да је користећи се одредбом тога члана могла по вољи удешавати и реметити сталност у извозу паше стоке, онда с обзиром на искуство, које смо ималн у том ногледу, морамо признати да и њен прави трговачки рачун није у томе Даје пак она тај члан могла одисга и уиотребитп и злоуиотребигп, п о томе смо и у најновије време имали једно искуство. Пала је негде, немам потребе да кажем где, знамо сви, нека пре корна реч о нама, и одмах упоредо дошла је на основу члана петог и забрана стоке. Данас је још јаснпш чисго трговачкн рачун Угарске, да нашу стоку не одбија са својпх пијаца, је.р је и за свој извоз стоке добила сталну и трајну подлогу у ве~еринарној конвенцији са Немачком. Прематоме главна и битиа разлика између нове п старе ветер. конвенцпје у томе је, што је у новој ветеринарној конвенцијп избрисана тачка иета нз старе ветеринарне конвенције. Са тог гледишта, господо, имамо, да посматрамо, корист новог трговннског уговора у иогледу иа ујемчени, сталан целокуиан извоз. За рад осталих артикала сем живе стоке, који чине наш извоз, ми не бн морали иматн толпко брнге и старања. За те остале артикле уз млло вшпе муке и трошка, ми би нашли проходњу и на другоме коме месту, но баш извоз наше живе стоке п уиутио нас је прп погодбп за нов трговинскн уговор са Аустро-Угареком на то, да трговински уговор дамо, да би добилп ветеринарпу конвенцију. На тај само начпн моглн су у свргаеној погодпп наћи своје подмпрење обостранп пнтереси. По себи се разуме, да се тачка иета старе ветерпнарне конвенције, која је била, тако моћна н тако широко одмерена. оруђе у рукама Угарске за одбрану да се увозом стоке не би и болести унеле, пије могла нросто избрисатн, а да не нађе своју замену у новим одредбама нове ветеринарне копвенцпје. које имају да спрсче уношење болести и да на тај начин сачувају Угарску од неираведне штете. Према том основном на

челу у новој ветерпнарној конвенцпји тачно је и јасно предвиђен случај, кад може наступптн забрана на целокупан извоз стоке, н кад могу биги поједини трансиорти враћенп због заразе. Јасно је, да Угарска нема трговачка рачуна забранити увоз наше стове јер бп од тог увоза имала само трговачку добит; алн опа је прннуђена, н то опег са гледпшта чисто трговачког, чувати себе од увоза болесне стоке, јер бн цренесеном заразом трговачкн ћар бно куд и камо мањи од извесне иривредне штете кад би се зараза каква еа стоком иренела. Господо, код ових стварн ваља бити праведан, т. ј. нико од нас небп желео тражпги ћара на туђу штету, и разуме се, не бп право нп обратно било. Према томе јасно је, да ветерпнарна конвенција пма да ујемчи сталан извоз здравој стоцн, а она то у пуној мери и чини. Оиште забјоане извоза може бити само у случају говеђе куге. Што се тиче сиецијалннх одредаба нове ветериаарпе конвенције, оне су све од реда тачно сређеие ирема најновнјој ветеринариој конвенцијп између Немачке н Аустро-Угарске, која је конвенција у оишге постала основа н полазна тачка за све модерне ветеринарне конвенције, које се имају још закључ.пти. Све старе ветеринарне конвенције отказане су и имаће да се граде цонова но црпнцнпима горе споменуге конвенције. У немачко-аустро-угарској конвенцнјн садржане су све оне одредбе, за које је ногоње пскуство доказало, да нх у ннтересу чувања здравља стоке обе страпе уговориице ваља унети у такав уговор. Разуме се, ма колпко тешке пзгледале иоједпне одредбе, ипак оне пису такве ирпроде, да бп немогуће било извести их. Шго је нак могуће другим народима прпмитп на себе, није не могуће нн за Србпју. * Са свим је ирпродна и одредба да се вратн трансиорт стоке ако има зараженнх грла Да ли је то нека тешка одредбаУ Ннје. П но нашем санигетском закону пу сопственом добро схваћеном привредном интересу не сме се дозволитп кретање и гоњење болесне стоке ни на нашем сопственом земљишту, у ннтЈресу чувања здравља остале стоке, а још би се мање могао навестн ма какав иаметан разлог за гоњење такве стоке у стране земље на стране пијаце. Разуме се, господо, када би настунио случај да се зараза нренесе и заразн п стока на земљпшту друге стране уговорнице, п то баш онда, кад наши извештаји стално тврде, да је здравље наше домаће стоке у добром стању, кад би, дакле, јављале се такве протпвностн у једним и другим документима, могла би ц у том елучају ио новој ветерпнарној конвенцпјн наступити од чести или са свим забрана нзвоза стоке. Је ли та мера нредвиђена само у нашој ветеринарној конвенцији? Не. Она је од речи до речи узета нз вонвенције између АустроУгарске п Немачве. Та одредба има чисто реиресивни карактер. Без те мере једва да бп вределе што остале одребе садржане у конвенцији. Знамо сви, да се и у завонима проииеују права и дужности грађана, алн исто тако знамо и то, да је и у сваком закону у наиред тачно нропнсана казна за оног ко бп хтео изаћи пз круга законских пропнса. Без те у напред одређене казне не бп се нп закони могли одржати у снази. У опште без таке једне репреспвне мере једва се да замислити како бп једна или друга страна уговорница нримила на се тачно вршење конвенцнјских одредаба и приморала се на бригу, да друга страна не претрпи штегу. Морам да се дотавнем јога једне стварп. У новој ветеринарној вонвенцији пзмеђу Немачве и Аустро-Угарсве садржана је п једаа одиста тешва одредба. У једном, на име, члану уговорено је, да обе стране уговорнице имају право изашпљати у област друге стране тајне вомесаре за проучавање ,.тања здравља стоке н свега, шго је у опште у вези са извозом стоке. Чим се такав тајни комесар довументира пред власги, што он чинп вад и аво за потребно нађе, дужна је власт ставити му све на расположење гато он за потребно нађе, да би свој иосао лавгае свршнти могао. Ову одредбу нисмо могли прнмигп у интересу одржавања добрих суседннх односа; јер смо уверени били, да би овавве мере могле лаво довести до неспоразума, огорчоња п вонфливга, и тиме би баш дејство-