Narodna skupština

14 САСТАНАК - 18 ЈУНА

СТРАНА 77

Нашп трговинскп, а иарочито цаши фииансијски ингересн налажу нам, да ниамо добро уређене трговнпске одпосс с Немачком Царевином. Имајући пред очнма ову иотребу, одбор се проучавањем овог уговора уверно, да новн уговор с Немачком одговара горњпм захтевима, да је бољи од старога у томе, што су опште одредбе његове тачније, што је та тачиост кориснија ио нас. Даље, нови уговор с Немачком особнто је корнстан тнме, што је царпњене по вредности старог уговора замењено царпњењем ио тежини. Овом заменом не само што су нашн фцнансијскн приходи новећани, него су они постављени на такву основпцу, на којој се не могу чпнптн оне злоуиотребо, којима је досадањн уговор с Немачком отварао широм врата. И само та једпна добнт па бн довољна бпла да се овакав уговор е Немачком, какав је Народној Скупштнни поднесен, ирпмн. Али од ове замене ннје само номенута корист. Она нам допосн још и ту добит, што је царипска стоиа на скоро све немачке иронзводе толика, да нам се њоае не само зајемчавају пови царннекп приходи, него је н паша ирерађпвачка н домаћ:! радииост јаче заштпћена. Одбор сматра за своју дужност, да овде сврати пажњу Народног Нредставништва на одвојено мишљење Државног Савета. Иодносиоцп одвојеног мншљења страхују, да ће се Србијп оспоравати наплаћпвање обртног нореза само за то, ипо то иптање није уговором нредвиђено. Та зебн.а одвојеио1 мншљења нпје нн у колико основана, јер овнм се уговоро.м признаје, да је одређивање обртног иореза наше унутрашње иктање. Одбору је част свратити пажњу Народне Скупштине и на прнлог В. овоме уговору, у комеје пзложеиа царннска тарифа за наше производе при увозу у Немачку. Народпо Пред ставништво не треба да доводп у забуну та околиост, што јс царина на иаше пољопрпвредне производе ири увозу у АустроУгарску мања, ио што је царпна на њих при увозу у Немачку. Кад се ово хоће да цени, онда не треба заборавитн, да смо ми велике олакшпце при увозу наишх пољонривредннх нронзвода у Аустро-Угареку добили смо у иограничном аромету. дакле само због нашег географског положаја, због пашег суседства, добили смо оно, што се несуседннм, удаљеним државама не даје. Да нисмо суеедп с Аустро-Угарском добнли би оно, што се даје свнма уговорним државама. Због тога и Немачка дала нам је оно, што даје свима осталим уговорним државама. Захтевати од ње, да радн свога увоза у Србпју од непуних четири милијуна допусти, да се особитим олакшпцама користе н све остале с њом уговорне државе, које увозе десетинама и стотинама милијуна пољопрпвредних производа } Немачку, не може бити разложно нити оправдано; на то Немачка не пристаје, не само у предговорима с нама, него ни са државама, које су њој равне и по велнчпнц ц по јачинп. Главно је у свему уговору то, да је њиме нашим ироизводима дато највеће повлашћење, а го смо исто и ми дали њиховим производима. Према свему овоме, констатујући да је садањи уговор с Иемачком бољи од досадан.ег уговора, одбору је част нредложити Народној Скушптипи да га изволи усвојити заједно с погодбом о заштити угледа и марака, као и декларацијом закљученом 9|21 Августа 1892 годнпе у Бечу. 17 Јуна 1893 год. Београд. Председншс одбора, Марко Петровић. Известилац, Д-р Миленко Р. Веонић чланови: Ј. Станковић, Симо Костић., 'ЈЈ. Анђедковии, Мих. Ј. Коеовљанин, Ник. С. Милетић, Милош Марковић, Д-р Ст. Вукчевић, Јов. С. Јовановић, П. Павловић, М. А. ПоттовиК, Дим. Ћирковић.

Председник — Изволте чутн пзвештаје фннансијског одбора о иредлозпма г. мпнцстра упутрашњпх дела о кредитима. И.звестилац Лаза Илић. чнта : ИЗПЕШТАЈ Финансијс^ог одбора Народној Скупштини Предлог мпннстра упутрашњих дела ноднесен Народној Скуиштинн указом Његовога Велнчанства од 8 ов. месеца, о одобрењу решења Краљевске владе од 0 Јуна 1892 г., којпм је одобрнла да се утроши 150.000 динара из државне готовине ца сузбпјање колере, ироучен је у фннанспјском скупштипском одбору, те се подиосп Народној Скупшгпни пзвештај, који је у овоме што пде. По обавештењу нз миннстарства унутрашњпх дела од овога креднта коЈе што се цздало, које што се још пма издатн по рачуннма из прошле годиие, нзузего је дин. 30.187*31 нз државне готовине, те се нма узетн да је оволико п утрошено у прошлој години. Остатак суме од дпн. 119.812-09 по нредлогу пмао бп се угрошиги на нодизање болиице за заразне болесги овде у Београду, н централпога завода за дезпнфекцију, као и на друге иотребе, које би за сузбнјање н лечење колере биле нужне. Како већ нма цзвештаја, да се у Јевронн на нонекнм месгцма јавила колера н како постоји основано мишљење да нас тешко може мцмоићи ова зараза у овој годннц, одбор је мишљења да тражену суму ваља одобритп. Само баш из овога разлога одбор се не може сложпти с иредлогом, да се пеутрошепи новац уиотреби на зидање сгалне болнпце за заразне болесш. Одбор држн да је нрече, да наш саннтет оно без мало 120.000 дниара има на расиоложењу за отклањање прплнка, које чцне могућност да се колера ире јави и брже расцростире, н на сузбијање овога зла, ако се појави. С тога одбор има част иредложити Народној Скунштпни овако формулнсано решење: „Одобрава се решење Краљевске владе од 6 Јуна 1892 год., којим је одобрила да се утроши 150.000 дин. из државне готовине за сузбнјање колере ; да се цризна у рачуну расхода 1892 иа тај циљ утрошено 30.187-31 дии , и да се остатак суме од 119.812-69 дин. може у овој годинн утрошнти на исти циљ, ако нотреба захте." 17 Јуна 1893 год. у Београду. Председник одбора, Рад. Милетић Известилац, Л.аза Жлић. члановн: Ј. Ж. Јовановић, Арса М. Дреновац, Андра В. Пара* ђанин, 1аока Ж. Врачинац, Ранко В. Тајсић, М. Мар* ковић. Уа тнм: ШШЕШ.ТАЈ ФинансијСЈ^ог одбора Народној (Јкунштини Фннанспјскп одбор ироучио је нредлог мппистра унутрашњих дела, да одобри накнадни кредит од 821.27 днпара, колико је утрошеио на илату главнога марвенога лекара више, но што је нредвиђено у буцету расхода ио санитетској струци за 1Н92 годину, те му је част да ноднесе Народној Скупштини свој извештај. И ако ио закону о уређењу санитетске схруке иосгоји звање_ главнога марвенога лекара, у буџету за 1892 годииу