Narodna skupština

НАРОДН

УПШТИНА

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗДАЗИ СВЛКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ 11РПМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМГ1АРИЈА И СВЕ ИОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗПВ Г ЗА СРБИЈУ .......... 5 ДИНАРА ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ГОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАНТ^О ПЕТРОВИТу

БРОЈ 15

ОУБОТА 3 ЈУЛА 1893

ГОДИНА III

18 САСТАНАК 24 јуна 1893 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАЛИ НАЈТ1РЕ ПРЕДСЕДПИК, Никола П. Паши& А ЗА ТИМ ПОТПРЕДСЕДНИК, Димитрије Кати&

Љуб. Јоксимови! (НАСТАПАК) (0 опигг. царинској тар »Фи). Министар Финансија Мих. Вујић — Моје је личво уверење да бп требало по могућвости скинут« све извозне цариае. Разлог, који је руководио, да усвојим вредлог компсије, која је на том предмету радила, и која је била састављет из стручвнх д.уди, а о свему томе такође саслушала и мишљење трговаца — разлог, којп ме је руководио, то је разлог иевоље фннансијске Ми од извозне дарине очекујемо 1,400.000 дин. прихода. Има нзвесвпх артикала, на које према терегима новнх уговора морамо олакшагп извозну царпну, а то јо као игго знате баш случпј овде, код ових артнкала. Смањена је извозна царина на жито, с тога требао је нови артнкал, којп кеио јаче овтеретити, и којим ћемо у неколико заменвтн оно, што губпмо на нзвозној царини на жпту. Комнсија је била тога мишљења да суве шљпво могу да поднесу нзвозну царниу као шго је предложена без икавве осетпе гатете по наше ннтересе. Толико плам да пзјавим да н Скупштпна треба да водн рачуна о томе, а ја ћу од своје сгране прнстати на сваку олакшнцу, која се може учиннти нашој пзвозиој трговпнн. Ово сам сматрао вачелно за дужност да пзјавнм да за ударање ове нзвозне царине на суве шљиве јединн је разлог финаисијска невоља, да удесвмо нзвозву царуиу тако, да не смањнмо приход од 1,400 000 динара, који смо до сад имали п којп треба да очувамо, јер иначе морали би тај прнход заменитп каквнм новим прпрезом н порезом. Вн знате да мп немамо суфицита у нашем буџету. иего имамо дефшшта, дакле једино с тога одређепе су ове извозне царпие онако п у оној мерп, у којој се мпслп да не могу бнтп штетне ио извоз наших производа. Стојан Новаковић — Иошго имам част да у Народном Представнвшгву заступам један од округа, који нашу отаџбпну одличио у трговини нредсгавља баш нропзводњом ових арти-

вала, о којпма је сад реч, а то је пропзвођењем пекмеза п сувих шљива, то сматрам за своју дужност, да проговорим неколико речи у одбрану предлога мог другара из Подрпнског округа г. Томе Бојнчића. Пекмезисуве шљиве, госнодо, нису прост извоз непрерађеног пронзвода онакога, какав се затекао, или какав је до руку дошао, него су у исти мах и нрерађевпна. Ако бнсмо нотпомоглп да овај пронзвод лакше конкурише на странп тиме, што бисмо царину оставили какваје до сад била, пли је врло мало новпснли, мп бисмо олакшали да се ова врста производње развнје, н да се прерађевина овог нашег производа пгто већма усавршује. Било је година, кад су шљиве употребљаване искључиво на печење ракије, а ових других прерађевина од њих ннје ни било. По свој прилпци мала царина и друге олакшпце, а ноглавито нредузпмљивост и старање наших људп у Подрињу учинилп су, да је овај производ све више растао, тако, даје он сада ностао главни пзвор зараде за тај крај. И ако смо у неповољнпм фпнансијским прпликама, ја мислии да опет привредни разлози траже, да не отежавамо развпће својим црерађевииама, већ да пх као завонодавио тело својскн иотпомажемо свкма могућим олакшицама, не само да би се одржавале у стању, у коме су данас, него да би се тиме и осталпм таке врсте прерађевинама отворио п раширио нут. Она мала корпст, која би се добила малпм повећањем прнхода фпнанспскпх, ја држпм да ће се лаво наћп на другом месту, и сви разлози ирпвредии, који узпмл.у у рачун ногла вито радну сиагу земаљску и њу напред крећу, захтевају да се овн артикли оставе са мањом царином. Ире је била царпна само 0 - 75 дин. а г. Бојичнћ је сад предло;кио и ми смо га нотпомоглп да буде један дннар, на место Г50 днн. владннога предлога. Ту је онет нека новншиц). Што се тиче мене, моје бп нраво мишљење било да нп једну пару на овакву врсту своје производње не повншујемо, али из обзпра на велнку нотребу дрзкавну, коју је нагласно г. Министар финансија, ја мнслпм да би се могло прнмитп још 0'25 дии, пошто то није велнка су.ма ; п ја бнх молио Народио Пресгавииштво да усвоји нредлог г. Бојпчнћа, којн предла.ке да царпна пзвозна на суве шљнве п на иекмез буде један дпнар. Потпредседник — Пошго се нико више нпје јавно за реч, објављујем да је претрес свршеп. Ставпћу прво иредлог г. Бојпчнћа, који је нотпомогпут п којп овако гласп : да у п[1вом броју „на суве шљпве н пекмез на пзвоз у место 1 1 | г днн. плаћамо царину 1 дннар". Ко је за то да се предлог г. 1Јојнчића нримп тај нека седи, ко ]е противан нека устаие ? (ВеКина седиЈ. — Објављујем да је Скупштипа усвојила предлог г. Томе Бојпчпћа.