Narodna skupština

НАРОДНА СКУДШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 122

јачи ослонац. Мени се чини, да разлози, које је у одбрану свог говора изнео г. Милићевић не би могли издржатн критнку. Мислим, да бп било много згодније , да се казало: овај се новац утрошио да би се измириле намирниде, које одговарају потребама, које су их изазвале и кад би се то све лепо и јасно изређало, онда држим да би потпуно био задовољан г. Милпћевић. Међу тим сам наш развитак тражи да се гато је могуће вигае трогаи. Камо срећа кад би ми могли јога 20 или 30 милпјуна дпнара да утрошимо. Кад држава за вовац, који јој дајемо, нама гарантује да ће га корисно употребитн п да ће нагау производњу ојачатн и иагае богаство подићи, онда за што не бн одобрили да јој се тај новац изда, а ако ми од тога ие би виделн никакве корнсти, онда ја први не бих дозволио да се да ни десет пара. У осталом то је ствар, о којој би се могло лепо и згодно да говорп приликом претреса буџета, где су све позиције засебно заступљене. Ја бих имао још да говорим о овоме предлогу, алп бих ирегаао на нретрес о појединостима, о чему сада ннје реч, већ ћу то право задржати за доцније, кад се овај нредлог у начелу усвоји и уђс у претрес о поједнноетима. Андра Ђорђевић — И ја се слажем са оним предговорницима, који желе да се овај предлог натраг врати у одбор ради боље редакције. То је потребно прво за то, гато није обичај — у колико сам ја за ово кратко време могао да видим — да се одмах испуњава наредба чл. 69 закона о пословном реду у Народној Скупгатини, на који се позвао иредговорник г. Михаило Поповпћ, него се одмах приступа поименичном гласању после другога читања. Када би се пзврпшла боља редакција овога закона, то би нам много олакшало рад при првом и другом читању овога законског предлога. Господо! У нас од неколико година ушло је у обичај да се само праве закони, а да се па њих не обраћа толика пажња, колико то треба да се чпни. Изгледа, да треба само добро знати српски и написати оно што се хоће, и онда је готов закон. Тако је мишљење са свим погрешно. Кад се закони пишу, онда одредбе њихове морају бити тако једна за другом поређане, да престављају једну органску целину; треба да буду једна с другом тако зглобљене и у тесној вези, да се што боље могу разумети, а то је потребно п ради боље и нравилније примене самога закоиа. То је један разлог, због чега ја тражим да се ради боље редакдије овај члан врати у одбор. А други је тај, што ми изгледа, да у одбору нпје' било ни једнога правника, јер да је и једнога било, он би одмах морао увидети, да нема органске целине у овом законском предлогу. То ће се видети кад се прочитају чланови: 5, 7 и 8 овога нредлога. Члан 5 овога предлога гласи: „Трошарину на предмете, који се са стране увозе, наплаћују царинарнице при самоме увозу." Ово стоји у врло тесној вези са чл. 7, који гласи: „Предмети, подложни трошарини, што се стране увозе, могу се увозити само на оним царинарнпцама, које министар финансија за то одреди." Та два члана, кад би се спојила уједно, таман би сачињавали једну целгну. Исто тако, кад узмемо другу алинеју чл. 5, која гласи: „На предмете, који се у земљи производе, наплаћују трошарину нарочити државни органи" — и сравнимо је са садржином члана 8: „На пиво и друге трошаринске иредмете, који се у земљи ироизводе, трошарина ће се наплаћивати у самим радионицама начином, који ће министар финапсија нарочитим упуствима и правилнма прописати" — видићемо, да п ова два члана тако исто стоје у вези, и кад бп их спојили, онда би опет ималп једну органску целину, а то би много боље било, него да се једна иста мисао цепа и помиве у више чланова. Исто тако примедба, коју је поштовани преговорник г. Вукашин Петровић, изнео није неумесна. Ја нећу сада да се упуштам у разматрање чл. 16 овога законског предлога, већ ћу то право задржати кад се буде прешло на специјалну дебату овога нредлога, него ћу сада да се више задржпм на чл. 17 овог законског предлога. Од неколпко година у нас је ушло у обичај, да се увек при крају закона ставп, овај закон ступа у живот онога дана

кад га Краљ потпише. Ова је формула или излигана или противна јасним наређењима Устава. Ако она хоће да значи то, да закон зацело вреди одмах, чим га Краљ потиише, онда то стоји у очигледној противности са чланом 117 и 118 Устава, где стоји да ни један закон, нити икаква наредба државне, окружне или опгатннске власти немају обавезну силу, ако нису обнародовани начином, којн је закоп одредпо. А ако ее овим хтело опет да каже, да овај закон иочиње да егзистира од кад га Краљ потпише, онда је то излигано, јер у чл. 35 Устава стоји јасно казапо: „За свакп закон потребан је пристанак оба чиниоца законодавне власти." Дакле, ту се нодразумева да он не може вредити докле га Краљ не потпише. Из ових разлога, што их на'!едох, ја држим, да овај законски предлог треба вратити, да га одбор у смнслу овом редигује. Потпредседник — Ја имам да учинпм једно мало објагањење од стране Председннштва. Г. Андра Ђорђевић велч да Скунгатина не примењује одредбу чл. 69 закоиа о нословном реду у Народној Свупштипи, по којој се сваки законски предлог, пре него гато се пристуни његовом коначном одобрењу, упућује одбору ради прегледа и поиравке редакције. Ја имам од стране Председнигатва да напоменем, да то није нстина, јер се увек сваки предлог, нре него гато се нриступи његовом коначном гласању, враћа у одбор да га поправи и донуни ако има у чему, а што тако није учнњено са трговачким уговорима, томе је узрок тај, што се код њих није имало шта да исправља, а иначе свп други законски нредлози враћају се одбору на поправку, па по том се о њима коначно гласа. Михаилн Поповић — Ја ћу само да кажем неколико речи ради објашњења са г. Андром 'Борђевићем. Нећу да наводим и побрајам све оне рђаве последице, које би иаступиле ако бисмо усвојили оио, што тражи г. Ђор ђевић, него ћу прећи на чисто законско земљиште, које је за г. Андру далеко повољније, и са законом у руци доказаћу, да не може бити друкчије, него што сам мало час казао. Ја бих молио г. Андру Ђорђевића да заједно са мном нрочита члан 67 послов. закона. Он гласи: „При првом читању отвориће се начелни нретрес о законском нредлогу у нелини. По свршеном начелном претресу гласа се: прима ли се предлог у начелу или не. Ако се иредлог у начелу одбаци, престаје сваки говор и решавање о њему. Ако ли се иак он у начелу нримп, прећи ће се на испитивање иојединих чланака и предложених измена и доиуна. Кад се овај спсцијалан нретрес свргаи, Скунштииа ће утврдиги дан, у који се друго чптање законског нредлога ста вља на дневнп ред." Из овога члана са свим се јасно види: да овде може бити речи само о овом: прима ли Скуиштина у начелу ноднесени предлог или не; ако га прими, онда прелази одмах иа претрес у појединостима, а не прими ли га, онда више не може бити речн о њему, а још мање да иде у одбор. Да је збиља законодавац тако мислно, види се и из осталих чланова. У члану 68 на најјаснији начин казано је, да се измене могу чинити само код поједпннх чланова, а то је прн читању у појединостп, а ннкако у начелној дебати. Зебњу пак г.г. Вукашнна и 'ЈЈорђевића предвидео је и законодавац, па је због ње и написао члан 69 у закону о пословном реду. По томе члану пре коначне одлуке скупштинске предлог пде у одбор ради поправке, редакције и довођења у сугласност одредаба поједпних, било међусобно било и са другнм позитивним законима. Према свему овоме, баш и кад не би бно њнхов нредлог за одбацивање са својих рђавих страна, ми га не бпсмо опет могли усвојити, ако нисмо радн да се огрешимо о сам закон. Министар Финанеија М. Вујић — Господо! После говора поштованих носланика, ја не бих нмао потребе да говорим, али имам да одговорнм на оне разлоге господе из опозиције, која траже, да се овај пројекат законски врати по ново у одбор. Доиста би то изигравање могло да иде у безконачпост, кад се тражп, да се пројекат закона, у овој на-