Narodna skupština

СТРАНА 132

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Потпредседник — Стављам на гласање: ко је за то, да се прими предложени чл. 3, нека седи, а ко је противан нек устане? (Сви седе). Објављујем да је Скушнтина усвојила чл. 3 по измени. Известилац Ник. Милетић прочита чл. 4. Потпредседник — Чл. 4 има 15 тачака. Ја налазим, да ће бптп најбоље да решавамо тачку по тачку ? (Одобрава се). Известилац нрочита тач. 1 члана 4. Потпредседник — Нрима ли Скунштина прочптану тачку? (Прима). Известилац прочита тачку 2, 1лана 4. Потпредседник — Прима ли Скунштина ирочитану тачку ? (Прима). Известилад прочита тачку 3 члана 4. Димитрије Димовић — Господо ! Јуче при начелној дебати поменута је већ једна незгода за трошарину; управо рећи трошарина је један намет, кога кад не би бнло за цело би било боље, али кад га мора бити, морамо га сносити. Код овога члана ја ћу да приметим само за кафу. Ја мислнм, да је трошарина са 100 динара од сто кила врло велику стопу обухватила и сумњам, да ће се постићи она финансијска добнт, на коју се мисли, јер у колико се мисли да се тиме наш приход повећа, у толико може то да одстрани прнход за то, што услед велике трошарпне може бигп јачег шверцовања п што може услед тога и потрошња да ослаби. За то бих ја пред ложио, да се ова тротарина на кафу од сто динара скине на 60 динара. Известилац Н. Милетић — Лепо је г. нредговорник напоменуо, да је трошарина изазвава потребом да се иодмпри извесан приход, који ће ићи у олакшање државног буџета. Али не бих могао ннкако да се сложим с његовим мишљењем, да ће услед тога, што је кафа онтерећена са једним динаром од кнлограма, бнти мање потрошње или више шверцовања. Нарочито односно шверцовања држим, да ако ће бнтн швериовања услед недовољног надзора, то ће бити и онда, кад би кафа била оптерећена и са 50 динара од сто кила, јер онај, који је научио да краде, он ће красти увев. Међу тнм у интересу је државе да она поставн довољан број стражара и да надзором спречи шверцовање. У осталом ја сматрам. да кафа није таква намирница, за коју треба олакгаати трошарпну, него на протнв она може да издржи ову стопу па и већу. Потпредседник —• Цретрес је свршен. Ко је за то, да се прими прочитана тачка 3, нека седи; ко је против, нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је Скупштина усвојила тачку 3. Известилац прочита тачку 4 члана 4. Потпредседник — Нрима лп Скупштина прочптану тачку? (Прима). Известилац промита тачку 5 члана 4. Потпредседник — Прима ли Скушнтииа ирочитаиу тачку? (ПримаЈ. Известилац прочнта тачку 6 члана 4. Стојан Станковић — Кад смо метули 25 динара на сто кила шећера, мислим да пемамо разлога да метнемо толико исто и на пиринач. Кад се зна да се шећер трогап вишо, из луксуза, а не по потребп, а пиринач троши сиротнија класа људи, онда мислим да немамо разлога да сравннмо пиринач са шећером н да овим оптерећењем сравнимо богатију класу са сиротнијом. С тога ја бих предложио да се ова трошарнна на пирпнач сведе бар на 20 динара од 100 кила. те тако да се смањи трошарнна за 5 динара на оно што спротинја класа троши. И молпм 10 посланпка да ме потпомогну. (Потпомажу га внгае од 10 посланика). Јован Николић — И ја хоћу да потпомогнем предлог Стојана Станковића, само ја бих био за то, да се ова трогаарина од 25 динара на пиринач смањи на 15, а не на 20 дин. По досадањем закону о трошарини на пирпнач се је плаћала

трошарина 20 динара од сто килограма, а сад се повећава и изравњава се са гаећером. Сви ми знамо да шећер троши богатија класа, а ниринач сиротннја класа нагаег народа, и с тога не би требало да буде трогаарина на пиринач оиолика колика на птећер, него треба да буде мања. С тога ја бих предложпо да на пиринач буде трогаарина 15 динара од сто килограма. Данило Јовановић — Противан сам свакој посредној порези. јер ,је она неправедна, за то гато њу плаћају подједнако како богати тако и сиротиња. Али кад се буџет државних прихода и расхода мора доводнти у једнакост, то већ мора да буде; ја не бих био за то, да трогаарина на ппринач буде толика колика н на гаећер, јер ја сматрам ппрпнач као храну, коју нага сељак трогаи у већој количини, особиго кад пасуљ не роди. С тога бих био за предлог, који је изнео Стојан Станковић. Павле Ранковић — Ја сам устао да потпомогнем предлог Стојана Станковића, с тим додатком, да је пиринач скоро намирница сељакова и то средњега сталежа и за то бих и ја молио да се трошарина на њ од 25 дин. смањи на 20 дин. Андра Парађанин — Ја сам хтео то псто да кажем што н Стојан Станковић и потпуно се слажем с његовим предлогом. Тодор Дидић — Ја сам за то, да остане као гато је и прочитаи, т. ј. да се на пиринач плаћа грошарииа од 25 динара на 100 килограма и да се не смањује, а то с тога, што сви знамо. да се ннринач не производи у нашој земљи, и нрема томе, кад се на њега удари већа трошарина, онда ће се он мање трошитп, а тиме ћемо учиннти да наш народ више трогаи пасуљ, који се производи у нашој земљи и који је као храна много бољи и здравији од пиринча. Известилац — Разлози, изнесени од стране иредговорника, доиста су тако јасни, да ја немам пншта против њих да приметим. Пиринач доиста постоји као намирница у нашем народу и ја за то примам предлог Ст. Станковпћа, да се мања трогаарина на њега удари него што је прочнтано. Л.аза Илић — Ја се никако не могу сложити с предлогом Стојана Станковића .п говорима осталих предговорника, који су га потпомагалп, јер сматрам да је говор Тодора Дидића са свим умесан и оправдан. Ои је умесан и оправдан за то, што не стоји да је ппринач заиста намирница иашега народа, нити стоји да је он, што је најглавније, каква храна; нарочито с тога гледишта хоћу да нагласим да пиринач снада у најлопшју храну. Он и сувише изостаје иза нашега пасуља, сочива н грашка и по томе српски народ нема потребе за ииринач кад има овнх варива. Из ових разлога ја сам противан поднетом предлогу Стојана Станковића. Станко Петровић — Разлози Тодора Дидића и онпх, који су га потномагалн, са свпм су неоиравдани; они спгурно не иознају наш сељачкн_ сталеж, а у исто време г. г. Тодор Дидић и д-р Лаза не троше за домаћу храну нп ппринач ни пасуљ, па зз то п кажу да пиринач није никаква храна. А ја кажем да је то храна по сељачаи сталеж по невољи, кад има пасуља код куће, он не купује пиринач; за то кажем да је нашем сељаку заиста пиринач храна и за то ја мислим да је врло добар предлог Стојана Станковића, да се на њ трошарина плаћа 20 динара у место 25, као што је известилац прочитао. Станојло Вукчевић — Поред оних разлога, које је пзнео попповани иредговорник г. Лаза Илпћ, да је пиринач са свпм рђава храна и да никако не може заменути наш пасуљ сочиво н грагаак, имаи да наведем и то, да наш сељачки сталеж добија најгору врсту пиринча; с тога молим, да се и то има у внду и да поред осталога и због тога треба да остане она стопа трогаарине, која је и предложена. Веља Тодоровић — И ја се не могу да сложим са предлогом Стојана Станковића, да је пирпнач потребна храна нагаем народу, нарочито нагаем сељаку. Мислим да вам је свима познато, да нага народ једе пасуљ, сочиво и грагаак, а само 0 славама п свадбама употребљава пиринач и с тога сам и ја