Narodna skupština

22 САСТАНАК - 30 ЈУНА

СТРАНА 157

Министар Финансија М. Вујић — Ја сам, господо, и на првом читању казао, да је ово приход чисто олштински, и он је нроширен на све онштине где царинарннце постоје. Али уједно имајте на уму н го, да внше наше општпне ие могу располагати са тим приходом као што су до сад раднле т. ј. не могу тај приход од калдрмине унотребљаватп на покрпће својих онштинских расхода, као што је то бивало до сада Наше сеоеке општпне, у којима постоје царпнарннце, уиотребљавале су овај нриход од калдрмине на повишавање плате својим општинским органнма. Тога више по овом занону не може битн, Овај закоп каже, да ће се дати право наплаћивања калдрмине свима општинама, где царинарнице ностоје, алп ће друге власти — мпнистар фпнансије и нрпвреде пропнсати на што да се тај приход употреби. Он се но овом закону не може ни на што друго унотребитп, до на утврђпвање обале, подизање калдрме, ако је то потреба, на поднзање магацина и т. д. — дакле, на оно, што подиже народну привреду, и на оно, што олакшава саобраћај. Сад, господо, што је овај члан измењеп и нпје усвојен оиако како је по старом закону бпо, томе је поглавпто разлог тај, као што сам п на првом читању наиоменуо, што је од оног специфичног наплаћивања калдрмпне поглавнто патила она. роба, која је велика у обпму и тежини као што је: камен, угаљ, цигла, цреп п т. д. То су артиклп, који су толико били оптерећени, да су се једва могли на страну пзвозпти. То је ноглавпт разлог, зашто је сада смањена калдрмина на те артикле. Истина на стоку, та је калдрмина у толико појачана, али ипак цео прпход, којн ће општпна имати од тога евешћс се на нешто мало више преко ноловине досадањег прихода. Данас, ово ће нам доста олакшати наш пзвоз. Калдрмнна за увоз артикала са сгране у земљу, већ је уговором утврђена, а ово је калдрмина. за извоз, н иста се има да наплаћује, по вредиости робе, те да се тешки артикли у неколико обезбеде од ове велике таксе. Међу тпм ја пе бпх имао ништа против тога, ако би се задржао стари начин сиецнфпчног наплаћнвања, али би се тада морали поименце побројати артикли, на која бп се морала калдрмина наплаћивати по вредностп, као на угаљ, цреп, цигљу и т. д., јер ако би се код ових артикала она наплаћпвала десет или петнајест пара или колико буде већ проппсана од 100 кграма, то би било и сувише теретно и много би извоз нстих био смањен. Исгииа, то би било доста незгодно што ће се код једних артикала иаилаћивати калдрмина по једном начнну а код других по другом. Милан Милићевић. — Што господин миннстар финансија каже, да су општине злоупотребљавале тај приход од калдрмине и да је он због тога овај овакав члан нредложио, држим да томе разлогу нема места, пошто г. миннстар финансија може на други начин то поправпти. Мени нзгледа, да ће овај члан, ако се усвоЈн како је ирочнтан, наш извоз доста спречити, место да се он олакша, што је мислим нас свпју жеља. Слажем се са г. мпнистром у томе, да се стара тарифа за наплаћивање ове калдрмпне усвоји, али никако не могу примити да остане оваква, какваје овде предложена. Известилац. — Г. министар пзнео је два разлога, што су га руководили да пзнесе овај иредлог, а то је ирво, што је казао а,а су општпне злоунотребљавале тај приход и трошиле га на друге цељи, на које не би то требало да чине. Заиста, са свим је оправдано, да се овај приход подвргне контроли, те да га онштине употребљавају на оне циљи, на које је законодавац мислио, кад је овај закон о калдрмини донео. Други је разлог г. минпстра бпо тај, што вели, да би била велика тешкоћа у томе, што би се моралн нобројати поимепце сви они артпкли, на које бн се морала ова калдрмнна наплаћивати по вредности. Ја мпслим, пошго је већина ових предмета, на које би се морала калдрмина наплаћиватп по вредности да би добро било, да се они са свпм ослободе од ње, и с тога држпм, да би било потребно да се ова тачка вратп у одбор, па да се боље нретресе и онда тск изнесе Скупштини на решење (Чује се : врло добро). Потпредседник. — Је ли вољна Скунштина да се овај иредлог вратн у одбор ? (ЈестеЈ.—

Има реч г. Вукашин Петровић. Вукашин Петровић. — Са свим сам сагласан се мишљењем г. нзвестиоца, да се са кабасте, тешке робе, са свим сиине калдрмнна; али да се у исто време изменп наплаћпвање ио вредности и стави по тежинп и код осгалих предмета. Јер, ако бп се калдрмпна нанлаћпвала но вредностн, онда би смо мо ралн подноснтн уверења о вредности те робе, коју увозимо пли извозимо, пли бп смо моралп допустнтн да се она цени на самим царинарннцама, а то бн било доста потешко. Дакле, са свим сам сагласан са мишљењем г извеетиоца, да се овај члан врати у одбор и поправп у смислу: да се са тешке робе скпне калдрмппа а за остало да се наилаћује по тежини. Министар Финансија М. Вујић.. — Ја сам тако и разумео г. известпоца, да се овај члан усвојн онако како је био по старом закону — да буде наплаћивање трошарине но специфпчној оспови. Ако је Скупштпна вољна и ја ћу с њом битп сагласан, може решнти, да се калдрмпна скине са некнх тешкнх кабаетих предмета, а за остале да се наплаћује по старој спецпфачној основи, која је много пракгичнпја од ове. Према томе п ја бих бпо мишљења, да се овај члан врати у одбор и у овом смислу реднгује. Потпредседник. — Пошто је Скунштина вољна да се овај члан вратн у одбор, то ће се са њиме тако п учинпти. Дакле, члан XV враћа се у одбор, да се према изнетим предлозима ноправи. Изволите чути члан XVI. Известилад чита чл. XVI (етр. 8). Димитрије Ђирковић.. — Тај је члан нзмењен на првом читању и није му садржина више таква, како је известилац прочигао. Заменик известиоца. — Г. известплац, којп је био на првом читању, није оставно никакву измену и с тога ја нисам могао нову редакцнју овог члана ни прочитати. Према тексту овога члана, који сам нашао код г. потпредседнка, та измена гласи овако: „Царина и све остале таксе (трошарнна, монополне и споредне таксе као и пореза на обрт) до десет дннара примаће царине у еребру а преко десет динара у злату; по ко хоће да платп све у сребру платиће ажију према највећем курсу, шго га је злато имало у ирошлом месецу." Димитрије Ђирковић.. — Мени се чини да је на првом читању усвојено, ако неко хоће да плати целу царину у сребру, онда треба да илати н ажију. То има у степографским белешкамл, пз њих ће се нлјбоље видети, како је овај члан бно раније усвојен. Димитрије Димовић. — Ја сам и на првом чигању овог законског иредлога учинпо једну примедбу односно обртне порезе и казао сим, да је неправедно, да се и обргна пореза наплаћује у злату. То би била велика отежица нашем трговачком сталежу, јер кад плаћају царипу у сребру, морају да плате п ажпју, онда зашто да се обртна пореза наплаћује у злату, п с тога бих бно за то, да се она наплаћује у сребру. Потпредседник. — Нужно је да се и овај члан 16 вратп у одбор те да се исправи према примедбама, које су учпњене на првом читању, пошто правог известиоца овде нема да нам их нзнесе. ( Бива). Известилац чита чл. XVII (стр. 8). Потпредседник. — Прима ли Скупштина ирочитани члан? (Прима)■ Известилац чита чл. XVIII (стр. 8). Потпредседник. — Прима ли Скупштпна прочптани чл;1Н ? ( Прима). Известилац прочита чл. XIX (стр. 8). Драгомир Рајовић. — Ја и код овога предлога хоћу да поновим ону иету прпмедбу, коју је мој поштовани колега Андра Ђорђевпћ при прошлом закону о трошарини учинио. Ја држпм да ми не можемо оваку редакци.ју, као што је предложена, да оставимо, јер се она коси.са Уставом. Ако не урадпмо оно, што Устав нрописује, онда ћемо учинити крпвпцу, која се назива гажење Устава.