Narodna skupština

или/аод оллјцштина, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

би министар имао нраво и дужности тако да ради и у осталим случајима упражњена досланичког места. То би било логично. А сме ли се то допустити, а да се не норуши цела зграда уставностн> Зар миппстар, као политичва личност, да решава ;а је неко посланичко место унражњено, на нрилику за то, што је посланнк притворен или пао цод стечај ? Зар не би министар на тај начин могао Свуиштину лишити нриличног броја оиозиционих иосланика и наредитп нове изборе на њихова места, па да. му то накнадно одобри тим начином добивена већина? Ко тако разуме драва Скупштинска, да мииистар може огласити за упражњено носланичко место, тај ;е ширимице отворио врата злоуиотребп, гај копа гроб уставностн. А ова тужба против иас то чини , кад нас тужи, што мпнистар унутрашњих дела није паредио избор на меето Вучковик I и без решепа скуиштинског, да је његово место иразно. Ну п кад би се смело допустити да министар у случају смрти иосланичке сме сам, без скуиштинског реи^ења нареднти избор на његово место, нитање ј е, да ли је у овом случају смрги Вуч ковићеве министар могао то урадити. 11о изборном закону ту је било двоје могуће. Или лиота, на којој је Гшо Вучковић, није исцрнљена, и онда нема избора новог, већ сама Скупштина нопуњује његово место, као што рекосмо, илн је псцрпљена и онда се наређује нов избор. Шта би миниетар унутрашњих дела имао радитн новодом смрти Вучковићеве, зависило је дакле од тога, да лн је листа била исцрпљена пли није. А одакле би министар унутрашњих дела могао знати: који од та два случаја стоји. Извесно сало из, изборних аката. Међу тим та изборна акта нису код министра унутрашњих дела, већ су под печатом и чувањем Народне Скунштине. То се јасно види 113 одредаба чланова: 142 и 143 скунштинског иословника. Док се дакле Скупштнна ие би састала, док не би разгледма, да ли је листа исцрпљена или не, док не би Скупштина министра о томе известила, извесно је, да мнниетар нема ни могућности за оцену да ли треба наредиги нов избор. Иначе могло би се десити, да минисгар или намерно или случајно, нареди нови избор. а да га није требало наредиги. А ово је још јаснији доказ да се онај рок од месец дана рачуна од одлуке (Јкуигитџне даје место иразно, а не од смрти посланнка. У осталом така је и практика код нас. Нознато је да је Јанко Нурић умро као иосланик. Скунштина је тада одлучила да се његово место иопуни и нозвала минпстра унутрашњих дела да то уради. Министар је то урадио, у року од месец дана п смрти и те одлуке; ну овде је главно начело: да је скупштина Јашсово место упразнила. По том истом начелу, по тој истој практици морало се урадити у овом случају смрти Вучковића. Било је и другнх елучајева, где су носланичка места ностала празна, на је у њима тако рађено. Ну најносле сав ирекор тужбе, што није наређен избор на место Вучковића, не тиче се нас осталих министара. Но Уставу и но закону то је ишло у круг рада министра унутрашњих дела, па и кац би он био дужан, пре одлуке скупштине, да одреди избор, не знамо одкуда и по ком закону да се за то тужимо ми осталп министри код јасне одредбе члана 3 устава, но којој остали министри одговарају само за оно, „ што се изнесс у министарску седницу" они то реше и иодиишу, а оно што се не изнесе у министарску седницу, на све да је дотични министар и био дужан да то изнесе министарској седници, не одговарају. Ми овим не бацамо одговорност на министра уиутрашњих дела, јер напред већ разложисмо даје он радно корекгно, по закону и уставу. Ну тиме само велимо, да се нама не сме да баца одговорност и онде, где је за иае ио закону не може бити ни у ком случају. Ирема свему овоме иадамо се да ће Народно Иредетавништво бити убеђено, колико је мало био основан онај ирекор у иочетку ове тачке као да је „Кабинет Авакумонићев имао нредумишљај да вређа устав", што није наредио овај избор.

III. Трећом тачком туже нас, због трговачког уговра са Аустро-Угарско.м. Познато је, да је трговинском уговору пзмеђу Србије и Аустро-Угарске био истекао рок 4 сепгембра 1892 год. Радикална влада законодавнгм решењем од 31 иарта 1892 год. продужила је важност тог трговинског уговора до краја 1892 год. То скупштинско решење о дродужењу тог уговора и прево његовог рока, доказ је воље закоиодазних фактора наших: да Србпја не остане без уговорног стања између ње и АустроУгарске. После гог законодавног решења, десила се у нас промена владе. Мп смо 9 августа 1892 год. примили државну управу. Наше примање владе није бнло неуетавно, јер као год игго је радикална влада имала ираво да иоднесе оставку, тако еу и намесници имали драва да им уваже оставку, а онда. иаравно, и да саставе другу владу. Тужба, на једном месту, пребацује да то наше иримање кладе није иарламентарно, што онда висмо имали већину у Скушитини. Ну кад нам чини тај прекор, тужба заборавља на други најважиији факат из нашег уставиог живота. И радикали 1 адрила ове год. иозитивно нису имали већину у Скуиштини, иа су дримили владу. У осталом та уставна практнка није ништа ново у историји уставности, кад круна новим изборима хоће да апелује аа народ. Да не идемо дубоко у ирошлост, већ да поменемо саио један скорашњи пример. У најиовије време Делпјанис је имао у Скудштини већину, и краљ грчки, доверио је владу људима, који нису имали већине у скупштини; апеловао је на народ расдустом скупштине и новпм изборима. У тим нзборима Делијанис је остао у мањини, и краљ је иозвао на владу л,уде из већине. Кад смо примили владу, наиесници су Скупштину, на основу устава, одложилн и расиусгпг^и. Напред смо разложили, да су намесници имали ираво то да раде по члану 54 устава, и да у томе нема одговорности за нас, који смо дремапотиисали указ о гоме. То је, у осталом, захтевала дотреба апела на народ, новим изборима. А ту потребу нисмо створили ми; створила ју је бивша радикална влада. Те потребе већ је било у оном моменту, кад су радикални министри дали оставву. И сама тужба не дориче постајање те иогребе већ само вели, да се тај апел на народ могао учинити п пре 1 новембра 1892 год. Можда бн тако и могло бити, да ми с нашим ирограмом иисмо мислили озбиљио. Ну ио што смо ми тврдо уверени, да би извршење оног нашег програма било корисно за наш народ, онда нам је, разуме се, требало внше времена. За то нисмо изборе наредили нре 1 новембра 1892 год. А у осталом није овде главно када смо ми наредили изборе и састанак нове Скупштине, већ да ли смо урадили у року уставом одређеним. Мн смо ово иоследње урадили онако, како одређује члан 54 устава. У таквим околностпма н потребама и то што је Скуиштпна већ била одложена указом од 1 новембра 1892 год. до 28 децембра исте године, потдисана је 17Ј29 децембра исте годпне декларација о иривременом продужењу достојећег уговорног стања између Србије д Аустро-Угарске. Тиме се с једне стране одговорило неодољивој потреби, да Србија пма уговорно стање, а с друге стране то је изазвала немогућност да то иретходно изнесемо Скушнтини на одобрење, јер је није бпло на окупу п најпосле то је урађено у духу већ исказане жеље Народне Скупштине у оној завонодавној одлуци до 31 матра 1892 год., да: и досле истека тог трговинског уговора, Скупштина хоће иродужење уговорног стања, да неће неуговорно сгање. Кад све то сгоји, онда не знамо од куда се може рећи ; да је декларација о иродужењу уговорног стања иовреда чл. 52 Устава, Ми нисмо завључили нов трговински уговор са