Narodna skupština

I

26 САСТАНАК — 3 ЈУЛА

СТРАНА 203

буде у могућности да шт шна цредлог о оптужби и да га иреда миииг.трима и посланицима. Према томе ја мислим, да ни тражење Рибарчево нп мшнљење г. 'Борђевића нема основа у закону о министарској одговорностп, н ја у име својих другова — потнисника на оитужби — изјављујем, да продужењу рока нема места и молим Скупштину да још данас продужи претрес н да г. Рибарац још данас да своју реч. Мидутин Гарашанин — Господо, ја нисам правник, те да вам говорим о овоме са правног гледишта, и да кажем како треба да радшио; у исто време могу да изјавим и то, да ме са г. Рибарцем не везују никакве полптичке везе, те да бих нешто њему за хатар говорио. Али, ми имамо да тужимо људе, да решимо, да ли су ти људи. који су управл,али Србијом дужни да одговарају пред судом за свој рад. Донета је једна оптужба против њнх и ми по закону имамо претходно оптужене да саслушамо. Закон је нредвидео како треба у овом случају да радимо и између осталих чланова, које нећу цитирати, ја ћу се нозвати само на чл. 1Ј, на који се нозвао и Др. Веснић. Тек кад тај члан 14 нрочитам, налазим, да је оиравдан захтев г. Рибарца. Тај члан каже, да ће председник овакав предлог за омтужбу на првој седници по прпјему прочитатн Народној Скупштини. да ће наредити да се наштампа и раздати посланицима и туженом министру. Ако Скушптина друкче не одлучи, предлог онтужбе стакиће се на дневни ред најдаље за за 5 дана од дана пред!'је председннку. Због кога се дају ових 5 дана? Да ли због нас, којн смо чули тужбуЗбог нас не. Ми смо могли одмах онога сата прићи нретресу, могли смо одмах иозвати министре да одговарају, јер нама рок није нужан, него људима, који се оитужују, те да им се да могућности, да се фактички бране. Што се каже, најдал,е за 5 даиа, имам да приметим да је то у рукама скупштинским и кад то не би било у рукама скушптинским, онда што смо ми место 5 одредилн 7 дана рока за одговор на оптужбу? То смо учинили с тога, што су извесна господа онгужени били на страни, те да им дамо могућности да дођу и одговарају на оптужбу. У осталом, господо, оставимо право на страну, ми овде имамо да радпмо једну врло тугаљиву ствар, врло деливатан носао и немојте се варати, овај посао неће ироћи без замерака и без прекора, и за скупштинску већину и за скунштинску мањину, а п за господу, која су данас пред нама онтужена. Али, ако хоћемо да тих ирекора, тих замерака што мање буде, онда треба да будемо правични, да увидимо да се тим, што ћемо један кратак, макар и најкраћи рок дати, ништа н^ће губити у самој стварн, ми пак, који овде седпмо добијамо много у томе, што ћемо један врло тежак нрекор да избегнемо пред мњењем и будућисшћу. Кад би се г. Рибарац крио и тумарао по свету у цељи да га оптужба не нађе, онда бих још и разумео да не воднмо рачуна о томе, али, кад је тај госнодин, чнм је чуо са приватне стране, дошао у очи претреса скушптинског, и тада му предата оптужба, онда мислим, да не би требало да одбијемо тај захтев, већ да му одобримо макар и најмањи рок. Марко Ђуричић — Чуо сам говор господина Мнленка Весннћа односио давања рока г. Рибарцу. Г. Рибарац је казао да је његов ноложај гори од положаја других престунника. Није, господо. Његов је положај мно г о бољи. Овде се јога нпје приступило ни претходној истрази оптужбе министара. Цитање је : хоће ли се они предати претходној истрази или не. Само то литање има да се реши сад у Народној Скупштини. Тужени г. Рибарац иримио је тужбу, могао ју је прочигати не један пут но више пута, видео је зашто се гужи, а он нпје човек необразован да, кад нрочита такву тужбу, не може знати шта има да одговара у Скупштини. Он је могао впдети зашто се тужи, и могао је бити снреман да пред Скушптином одговара. Скупштина не треба да чини никакве изузетке, који нису иронисани законом. Да Скупштина није хтела да тера нолитичку освету, види се из тога, што је она дала онтуженим министрима рок, не од иет дана, који је најдужи ио закону, већ од седам дана, имајући у виду да су неки од тужене г. г. министара били ван земље, и због тога им је дала већи рок.

Г. Рибарац може да буде потпуно спреман да се брани. Тако су могли на тај начин сваки од г. министара оитужених да траже по 3—б дана и Скупштина би онда седела и не би могла ништа да ради. (Чује се са оптуженичког стола: па онет то нисмо хтели да радимо, већ смо ^сви одговорали). Ја сам за го да му се рок не одобри, јер то није ни потребно ни законом дозвољено. Потпредседник — Пошто нико више не тражи реч. Стојан Рибарац — Ја тражпм реч. Потпредседник — Не можеге добити реч иошто ннсте носланик. Димитрије Маринковић — Ја мислим, кад он тражи реч, да он има права да говори (чује се: нема ирава; он није иосланикЈ. Потпредседник — 0 томе овде не може бити снора. Овде Скуиштииа има да реши : усваја ли захтев г. Рибарца или не. Ст. Рибарац — Имам само једну наиомену да учиним. Потпредседник — Не могу вам дати реч. Ст. Рибарац Ја сам хтео само то да кажем да се моја молба састоји из 2 захгева (жагор). Потпредседник — Попгго иико више не тражи реч стављам на гласање молбу г. Рибарца. Ко је за то да се испуни захтев г. Рибарца нек изволи седети, а ко је иротив иек усгане? (ВеАина устаје). — Већина је устала и нрема томе објављујем да је Скуиштина одбацила молбу г. Рибарца. Изволте г. Рибарче да одговорите шта имате на тужбу. Ст. Рибарац — Констатујем ире свега да ми Народиа Скупштпна, дакле, да ми је оно тело, са кога треба по целој земљи да струји струја правде и законитости, да ми је учинила на првом кораку једну неиравду. (Жагор. Чује се: није тако, тако је). Констатујем после тога да је Народна Скупштина повредила чл. 91 пословника за то, што није донела решење о другом питању, које је у мојој молби садржано а то је, што сам тражио да ми се доставе оригинални прилози на преглед. Ја сам задовољан тим да дам пзјаву у овоме смислу, а сад ћу са вашим допугатењем, поштована господо, да пристуиим самој ствари. Напоменуо сам износећи пред вас своју молбу о року да сам дошао овде сам без ичијег позива; у осећању погребе да је свакн јавни човек, који има колико толико утицаја на иослове у својој отаџбини, дужан да сваком да рачуна о своме раду. Хоће ли се нак тај његов рад правилно да цени, хоће ли се о том рачуну донети нравилна беснристрасна оцена, то је сиоредна ствар. Ако сувременици, који буду о томе судили у то време, не буду донели бесиристрасну пресуду, свакојако доћи ће време, доћи ће нека друга генерација, која ће бесиристрасно оценити рад и донети иресуду чисту од сваког ирекора и сваке заблуде. Оно, што је мене задивило, кад сам ночео да чигам ову тужбу, — а ја залажем моју реч да је до сад нисам могао ни нрочитати до краја, — а ваљда ће ми то веровати и г. Др. Веонић, који зна колпко је времена угрошио на писање тужбе, а јога мање да сиремим одговор на њу. Тако исто вероваће ми и г. Марко 'Буричић мој иоштовани колега кад изјавим овако скромно пред Скунштином, да нисам толико бистар да бих могао, читајући тужбу у исто време да спремим и сав материјал за одбрану а нарочито за одбрану пред Скупштнном, којој треба да буде објашњено све: чисто савесно, без сваког прекора, без сваке с.трасти, без сваке иредрасуде. Оно дакле, што је мене на први мах задивило, то је она силна маса фраза, која се обично употребљује у ирилици, кад се већ у каиред изриче нресуда о неком догађају. Тако у тужби употребљују се речи: „абнормално стање", „кризе", „крње намесништво«, „злочинства", „ирости злочинци." Све су то ствари, госиодо, које ме нису заплениле у тој мери да сам стао нред њих, него су изазвале моју нажњу због тога, што сам све те ствари читао ио „Одјеку" а и због тога, што оне