Narodna skupština

СТРАНА 284

ђемо на боље, а чим буде прилика, да се ионављају опет зла, која су се у земљи дешавала. Ја не могу никако пристати на тај мир : за сад нећемо, а ако буде приливе, опет ћемо то учинити. Ја мислим да је свима нама врло добро иозиат тај мир, та л>убав и нријатељство г. Гарашанина, јер ми то још на пашој кожи осећамо. Г. Гарашаиин нам у свом говору препоручује да треба онтужити Иамесиике, јер, вели: они су вгновници свега, што је либерална влада чинила. Тако што год препоручивати Скушитини значило би, по мом мшпл.ењу, заводити Скуиштипу на странпутиду. Оставити министре, да избегиу казиу, значило би оставити шпроко поље, да нека господа могу још да мисле, да се може доћи на владу на капиџик, као што је дошла либерална влада, па додније, кад треба одговарати, онда нроповедатп слогу, мир, љубав и пријатељство у- земљи, п да се скине одговорност са оиих који треба да одговарају, и да се туже онп, за које нема начина, да оптужени буду. На послетку, ја могу и да одобрим г. Гарашаниново такво резоновање, кад је под данашњим тако слобоумнпм Уставом могла да дође на владу једна нартија тако ншптавна, незнатна ирема скупштинској већини, да дође са 15 посланика на владу. Еад се тако гато год могло десити, онда доиста п други могу се надати, да и друга и са мањим бројем нослапика може на владу доћн и просто почело би се лицптирати: ко има маље у Скуппггини, да може доћи на владу и ту би за Гарашанина била згодна прилика. Мииистарство, му је сво у Скупштини па н министар Краљевпце Рајовић, и дошло се до тога, да једна партија, која има седам посланика у Скупштини, може доћи на владу. Да се впше никад тако гато год не би могло десптп треба одсудно да тражимо, да оптужени министри буду осуђени и да се у будуће вшпе нико не усуди да чекпћем куца на аркапију и тим путем долази на мииистареке столице. Господо, јуче је једап од господе говорника напоменуо, а и ја ћу то да напоменем, да нико никога не може упропастити, ако се сам не уиропасти. Је ли наша радикална странка иропатила од либерала и нанредњака, и у колико су нас опп вигае гонилп, у толико смо се ми више иодизали, јер смо радилп, радили оно, што је народ хтео, што је правда захтевала, међу тим п либералн и вапредњаци хоће силом да се подигиу без народног поверења. Нити су пм номогли жавдарми, сејмеии, бесни полицаЈци па и војска, те с тога „без брагана и масла" не прави се пита. Потредседник — Имајте на уму да је иредмет оптужбе на дневном реду. Станко Петровић (продужује) — Наиредњацн кажу да ми чинимо освету што онтужујемо бивше миннстре, а ја сам уверен, да ми то не чинимо из освете. Ја мис шм да ће ми ово сви признати, и држим да оптужени неће нзбећи праведну осуду; а што се тиче тога, да лн су оптужени криви, то ће суд казати а какви су они ја велим, нека се ухвати под руку Гарагаанин и Авакумовић па нека оду у народ н питају: ко је од њих двоје бољи а ко гори, казаће пм се да су једнаки а тако исто и г. Рајовић н Рибарац, нека изађу пред свет и код њих неће народ чинити разлику већ ће рећи не зна се ко је гори (Смех). Ја ћу да напоменем један случај пз оиштипе гредетпнске у моме срезу. Кад су за ту општпну нзабрати кметовн н уведени у дужност, — подигнута је тужба од једног механџије и полиција је по тужбп његовој похапсила преседника, кметове, цео одбор општински без икаквих доказа. Међу тим, председник ове општнне, то је човек карактеран, човек, који водн рачуна о својој дужности о своме раду и тај човек са три кмета и девет одборника лежи три месеца у апсу н у такој једно.ј собп, да су скоро сви добили занаљење нлућа. Од тих људи један је разболео се, и у болници после десет дана умро, а за тим му је ћерка умрла, којој су тек на самрти казали, да јој је отац раније умро. На дан 24 фебруара, коњички капетан, Бабовић, отишао је но наредби у Ражањ, и кад је дошао тамо, иитао је ваие тана Чеду, где је тај неред, за који је он позват да га угуши, ио каиетан му је срески казао да нереда нема, него да је он позвао војску да неред изазове. Слава томе човеку — умрлом

каиетану! — јер је ои одговорио иачелнику среском, да ои није за то дошао и да зато ои није иозват, него да је позват да одржава ред н мир у земљи На осталим местима, где су се дешавалн случајеви убиства, то је за то, што су старешиие љихове билн малоумнп. Таао се, дакле, радило у крушевачком округу и у срезу нараћино ,ом гдо преко половине правних бирача није добило бнрачких карата. Ја сам ово само неке случајеве папоменуо, а пма их још доста, што су чак и у новинама изиесеии. Дакле, ја ирема свему до сад иазатом мислим, да су зла за време прогале владавине иревршила оваку меру, и о томе је уверен не само срнски народ, него и цео осталн свег, и мислим, да ће ти људи бнти достојно и праведно за оиоје крпвице кажњени. То је што сам нмао да важем и дрш'м, да ће Скунштпна узети, да је оптужба умесна а ислеђење ће ноказати још многа факта и доказе о њнховој кривици, на с тога се надам, да ће тужба посшћи оно, на шта је намењена, т. ј. да се кривци осуде. Милутин Гарашанин — Господин предговорннк изволео је бацити неколпко увредљивпх речи на моју адресу. Он је мислио, да ће некаквим духовитим внцем произвести некакав ефект, кад буде казао „да се Гарашанин и Авакумовић узму за руку и оду у које село да интају, ко је бољн од њих двојице, да не би умели ке^атнкоје бољи". Ја не знам шта би се у том случају казало, ко је бољи од нас двојице, али у ма које село да одемо и ја и г. Авакумовић, уверен сам да ће се казатп да смо обојида бољи од Станка Петровића. Драгомир Рајовић — Господин предговорник имао је доброту да и мене спомене и да ми рече, да се узмем за руке са г. Рибарцем, кога ја лично и не познајем, и да тако исто одем и уиитам у ма ком селу, ко је од нас двојиде бољи и.ш горп. Заиста ја ћу да повторим оно исто шго је г. Гарашанин казао, кад год, како му драго паметан човек буде ценно г. Рибарца и мене, а буде ценио г. Станка, одлука и одговор бпће врло јасаи. Раша Нинић — Госиодо, ја ћу биги са свим кратак у овом питању. Ја сам одоних, који сам нотписо ову тужбу и мислим да је о њој доста говорено, алп ћу само неколико речи н ја да проговорим. Што се тнче лично мене, одбрана оитужених министара није ме могла задовољити ни у колико. Господин Авакумовић изгледао је као год снуждено створење и само је тражно од Скунштине као милост. Он је у својој одбрани наводио како је он отаџбини славно послужио и како он није крив, него се ои, може бити, из освете онтужује. Што се тиче мене, ми нисмо поднели тужбу из освете, него факт доказује да су они најгори кривци. Г. Авакумовић доказује у свом одговору, како није крпв и како је часно служио, а он се не сећа да је у књажевачком округу држао зборове, где нигде либерала нема и како је добио свега 60 гласова, кад је била кандпдација за округ, тако да нису ималн ни 100 бирача да нм нотпишу листу. Што се тиче министра војног г. Вогићевића, он је у одговору казао : па ја просто иисам крив, војска је нешто игала по мом наређењу, а нешто и полицијска власт тражила. А ја кажем, да је он крив, јер без његовог наређења ие сме војска да се креће, Еоје био у Београду можда не зна шта је војска радила но изборпма а нарочито у ињажевачком крају. Кад се војска кренула пз Књажевца, верујте да су црноречка села била тако поплашена, да ннје био велпки снег, да би сви нобеглн у шуму. Један часан офицпр није хтео да иде на своју браћу да отима изборна места, него је бацио сабљу, и тај официр и данас се иалази у затвору, а онај, којије побио толики свет у Горачпћу, он јејош у служби. Кад је дошао Алковић да одговара он је казао : ја ћу нанисмено да одговорим, ја нећу да усмено одговарам ништа. То се види да нризнаје своју кривицу. Г. Рибарац у дугачком његовом говору казао је како је чувао закон и Устав, а ја уверавам Скупштину да је учинио јуриш на тпмочки округ п нанадао на све општине са оним несрећним капетаном, што је био у Драгачеву, али није могао