Narodna skupština

34 САСТАНАК — 7 ЈУЛА

СТРАНА 319

34 САСТАНАЈ^ 10 јула 1893 у Веограду

ПРВДСЕДАВАО ПОТПРЕДСВДНИК, Паја Вукови^ СЕКРЕТАР, Алекса Ратарац Почетак у 8 час. и 15 мин. пре подне. Присутна су била господа министри: прсдседник министарског саветаиминистар првсвете и црквених послова,министар Финансија, министар грађевина и министар народне привреде. Потпредседник — У колико се види, мали је број посланика у Скупштини, с тога према члану 199 пословника треба да се прозовемо, те да видимо: да ли по Уставу има довољан број за решавање. Молим г. секретара да прозива. Секретар прозива и ови посланнци нису дошли: Андра Николић, Анта Радосављевић, Анта Поповић, Арса Дреновац, Велимир Тодоровић, Влада Поповић, Војин Ћпрковић, Воја Милорадовић, Глпша Гершић, Дим. Илиџановић, Дим. Карић, Дим. Ћирковић, Ђока Владић, Хура Хорватовић, Здравко Пауновић, Јован Николић, Јован Станковић, Јоваича Стојановић, Јоца Ж. Јовановић, Јоца С. Јовановић, Јоца Селић, ЈКоста Борисављевић, Коста Таушановић, Лаза Илпћ, Љуба Ковачевић, Марко Ћуричић, Марко Петровић, Мата Максимовић, Мика X. Тонић, Миленко Веснић, Мнлош Богдановић, Милун Миљковић, Милутин Гарашании, Мих. Марковић, Мих. Мартинац, Мих. Стојковић. Никола Николић, Павле Ранковић, Павле Смиљанић, Пера Максимовић, Раша Милошевић, Риста Поиовић, Сава Грујић, Светозар Милосављевић, Сотир Аранђеловић, Сретен Гогић, Стојан Новаковић, Стојан Станковић, Стеван Д. Поповић, Тодор Дидић, Дим. Катић, Никола Пашић. Потпредседник — На окуиу је 76 посланика, дакле, по Уставу довољан број посланика за решавање. Отварам састанак 34. Изволте чути протокол 33 састанка. Секретар Љ. Јоксимовић — прочита тај протокол. Председник — Прима ли Срупштина протокол? (Прима). — Оглашујем, да је прочитан протокол примљен. Изволте чути молбе и жалбе, које су Скушптини упућене. Секретар А. Ратарац чита : Јелена Младеновићка из Београда, моли за повишицу пензије — издржавања — или за какву год помоћ државну; ТВока Јовановић, слепац из Дреновца, (у срезу параћинском, окр. моравском), моли за инвалидску потпору; Станка, удовица из Самариновца, (у срезу добричком, округу топличком) моли, да се њеном сину смањи рок службе у војсци од две године на нет месеци; Сретен Џокић, земљоделац из Липња (у срезу качерском, округу рудничком), жали се, што му суд општине моравичке неће да изда његову фамулуску плату; Катарина Савић, удова из Београда, жали се на полициску власт у Бсограду, што не извршује судску наредбу; Јован Трајковић, поткивач пз Ћуприје, моли, да му се врати задржана плата за време првог рата; Суд општине бегаљичке, подарачке п камендолске (у срезу грочанском, округу подунавском) — моле, да њихова села дођу у парохију манастира Рајиновца; Сељани села Цулина и Гојсалица (у срезу рађевском, окр. подринском), моле за дозволу, да производе дуван; и „Прво друштво фонда послужитељског" из Београда, моли, да њихови пошиљци буду ослобођени плаћања поштарине.

Потпредседник — Све ирочитане молбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути посланичке молбе за одсуства. Секретар чита: Народној Скупштини Због домаћих послова, потребно ми је десет дана осуства, с тога молим Народну Скупшгину, да ми исто изволи одобрити. 10 јула 1893 год. у Београду. Јован А. Николић., народни посланик. Потпредседник — Одобрава ли Скупштина тражено одсуство? (Одобрава). Изволте чути једно питање на г. министра грађевина. Секретар чита: ПИТАЊЕ На г. Министра Грађевина Пруга сењске железнице иролази средином села Сења. Усљед оваког правца, заузета су многа приватна земљишта, а у селу Сењу и многи кућни плацеви, те су порушене многе куће и остале зграде, уништени многи воћњаци и баште. Држава је могла за своју потребу заузети ова земљишта само онда, кад би их претходно оценила и исплатила. Све ово до данас није извршено. Оваким радом, путем прпнудних мера, одузето је право сопсвеностп грађанпма, које им даје члан 16 земаљског Устава, усљед чега су многи доведени у незгодан положај и знатно оштећени. Питам г. Министра: Зашто до сада није ово пигање нравилво но закону извршено, те да људи не трпе штету и шта је томе узрок? Да лп је што г. Мииистар по овоме предузимао, па ако није мисли ли предузети кораке, да се односи ови између државе и сопственика уреде и регулишу по закону и вад? 9 јула 1893 год. у Београду. Никодије С. Милетић, народни посланик Потпредседник — Има реч г. министар грађевина. Министар грађевина — На ово питање ја бих могао одговорити сад, али га остављам за сутра и сутра ћу на њега одговорити. Потпредседник — Господин министар прима питање и на њ ће сутра одговорпти. Изволте чути једну интерпелацију на г. министра нар. нривреде. Секретар чита: ИНТЕРПЕЛАЦИЈА НА Господина Министра народне привреде Није ниваква тајна, господине министре, да наше ванатлије у опште не стоје добро. Онп пропадају и то би била племенита дужност једног министра привреде и достојан задатак једне целе владе, да питање о занатлијама прихвати и реши, да овај важан ред људи подигне на онај степен, на коме је био. Јер се с правом може рећи: да је занатлиски ред некад боље стајао но сад. Пре се знало, како се учи занат, како се постаје ваљан калфа и како се постаје ваљан мајстор и члан еснафа свога, а сад како изгледа и то се више не зна. Благодарећи растројству, коЈе је ушло у редове занатлија, бојати се, да то зло стаае не буде све горе, за за-