Narodna skupština

СТРАНА 322

НАРОДНА СКУДШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

лиће, гориво, материјал и т. д. Према овоме, овака дефинидија, каква се у закону предлаже не одговара иојму трошарине. За то ја мислпм, да би најбоље бпло овај члан изоставити. Ова дефиниција није најзад ни тачна ни потпуна, јер грошарина може бити у корист и државне и у корист оиштинске касе. Дакле, ако хоћете, да кажете један апстрактан нојам, онда морате обухватити дефиницпјом све. Ја сам напомонуо, да нећу тражити, да ме ко потпомогне, само хоћу да кажем, да овај члан у закону треба да остане, као што је у старом закону гласио. А ако се ииак хоће да дефинпција уђе у закон, онда је треба дефинисати онако, како мало пре рекох. У другом сгаву мени се чишт, да има чак и граматичких погретака. Тамо се каже, да се могу порезивати ти и ти предмети. Предметп се не порезују, но динари, иовци. И зато треба казати: предмети на које ће се ударити трошарина одређују се овим законом и т. д. Министар Финансија Мих. Вујић — Господо! Говор поштованог посланика г.. Димитрија Маринковића поновио би дебату, која је била при првом читању. Ја с моје стране, налазим, дм иеби требало поклањати толико пажње овој формалној страни овога члана, нити толико говора о њему водити. Ја сам и пре казао, да је ово питање, које је изволео навести посланик г. Маринковић више формалне природе. Сада је измена у томе, што су стављене групе предмета, које могу бити порезане; у место све предмете побројати, као што је било нре у закону, и које је имало својих тешких страна у томе, што се сви предмети иису могли побројати, него је морало да се на више места ставп и т. д. Ја сам казао, да је то незгодно, кад у полазној тачци једнога закона није казано потпунце, шта се од њега хоће, него се то мора да обележава са и т. д. Г. Маринковић каже, да је овај члан нејасан, и казао је шта випте да у њему има и граматичких погрешака. Поштовани посланик г. Новаковић, који је најкомпентентнији да каже, има ли таквих погрешака плп не, није нашло овде граматичких иогрешака. Он је напоменуо, да се може мислити и вода да се порезује. Наравно, ако се хоће тако тендепцпозно да тумачи, ако се хоће више вербално, него логкчно тумачење, онда се можо запста казати, да се хоће овим и вода, као пиће стоке, да порезује. Ја дакле мислим, ако се хоће да избегне ова несугласица, која се налази само у след претпоставке: да може бити некога, који бп за ту реч везивао и такво значење, онда ако хоћете тако да тумачите, можемо додати, да се порезивати може само храна за стоку. Дакле, сасвим је свеједно, ја сам ту прпмедбу усвојио на првом чптању, и сад нема опасности, да ће овај став бити крпво тумачен нри извршењу. Што се тиче граматпчкпх погрешака, није их ни г. Новаковић учинио на првом читању, и сад нема потребе да се о том говори. Чиста је и јасна ствар, да се ти и ти предмети могу порезатп у корист државне касе, нарочитом порезом, која се зове трошарина. То је чиста и јасна ствар, за то што се то ту каже у корпст цржавну, и ту се никако не може разумети, као што каже г. Маринковић, да може овде бити по овом закону и општипске трошарине. Ошптинска се трошарина одређује нарочитим законом и порезује, а ми овде хоћемо за државу. Ово мора да се каже да се то зове нарочита пореза, јер има и других посредних пореза као н. пр. исправе. Ја не бих могао да се сагласим, са оним што каже г. Маринковић, да се овде узме дефииидија трошарине. То бп било врло лако учинити. Могли би да узмемо из ма ког учебнпка финансијског о порези, те да извадимо дефиннцију, преведемо је и ставимо овде, то би било врло лако, алп томе не би било места у закону. У закону треба да се каже које се групе предмета могу порезивати порезом, која се зове трошарина, а не да се дефинише шта је трошарина. Ја бнх вам обратио пажњу ва други став, којп гласп: „који ће предмети од поменутих пет група троптарину плаћати и колику, одређује се овим законом." То је онда са свим јасно. Прво

се каже у начелу, ове и ове групе предмета могу бити порезане, а даље, који ће предмстн пз тих група колико плаћати. То је тпто сам имао да одговорпм на иримедбу г. Маринковића. М. Гарашанин —Ја бих предложио за овај други став ову малу измену. Чини ми се, да је незгодно да се каже, који &е иредмети од поменутих груаа трошарину ила&ати, већ би предложио да се каже „на каје Ке се иредмете од иоменутих груиа трошарина илаћати и колико ." Ја мислим, да предмети не могу плаћати трошарину, него имаоди предмета. Зато ја мислим да би требалп тако изменити. Известидац Ја примам ту измену. Потпредседник — Пошто је г. известилац цримио ту измену, то га ја молим да прочита, како ће да гласп тај члап. Известилац — По прнмедби г. Вукашина Петровића и г. Гарашанпна, коју сам ја прпмио, члан 1 има овако да гласи: Чл. 1. Храна људска н сточна, пиће, гориво, материјал за осветлење и грађа, могу се порезати, у корист државне касе, нарочитом порезом, која се зове трошарина. „На које ће се прсдмете од помепутих иет група трошарипа наилаћивати и колико, одређује се овим законом." Потпредседник — Стављам на гласање, ко је за то, да се члан 1 примн нека седи, ко је противан нека устане ? (сви седе). Објављујем да је прочитани члан прнмљен. Известилац чита члан 2. Потпредседник — Прима ли Скупштина прочигани члан ? (Прима). Известилац чита члан 3. Потпредседник — Прима ли Скупштина нрочитани члан ? (Прима). Известилац чита члан 4. Потпредседник — Ја мислпм, да ће најбоље бити да решавамо тачку по тачву ? ( Усваја се) Димитрије Маринковић — Ја пр ггнву овог члана имам само да кажем пешто, што се тиче редакцпје. Овде се каже: „Са обзиром на предходне н остале чланове овог закона." Са обзиром на претходне чланове, што се каже, могао бих и да разумем, али, не разумем, шт.ј ее коже на осгале чланове овог закона. То је са свим излишно, иначе би се могло код сваког члана то ставити. Друго, кад је већ усвојена прнметба г. Гарашанина, да ће трошарину плаћати не предмети него л,уди, онда би требало овако ставити: „трошарина ће се наплаћнвати по тежини на ове предмете и т. д. Известилац — Ја мислим, да је умесно, да оставпмо и те речи и с обзиром на остале чланове овога закона; јер остали чланови, који даље долазе, пма да опредељују, на кои се начин наплаћује трошарина у земљи, а друш опет оиредељују начин за наплату трошарине при увозу. Према томе мислим, да овај први став овога члана не квари смисао и треба да остане. Дититрије Маринковић — Г. известилац, видп се, боље разуме ове правничке ствари од мене, и кад господа правници у Скушптпни ћуте, онда и ја држим да господин известилац има нраво. Известилац прочита тачку 1 „на шећер. . . . Драгомир Рајовић. — Ја сам и у мом првом говору, при првом читању овога закона, казао, да имам да учинпм примедбу односно величине трошарпне, која је ударена на шећер. Овде је завладало мишљење, да је тпећер, једна луксузна ствар и да због тога, вао на луксузну ствар треба ударити већу порезу. Ја сам тога најдубљег убеђења, да шећер није луксузна ствар, него да је то један иредмет потрошње, којим се храни један велики део нашега народа. Да је то доиста факт, доказује сама цифра увоза. Није овај народ толико богат, да за луксуз толпки силан новац потриши, него је то доказ да је шећер постао једна стварна потреба за храну народа и то поглавпто за храну народа, који живи у вароши. Мени се чини, да оптерећутући на овај начпн, овако јако ову сорту хране, да се чини неправда оном сталежу и оном живљу