Narodna skupština

СТРАНА 898

стима. Баш у фииансиском погледу, кад је највише наилаћено данка? Највише је наплаћено годпне 1890 и 1891, а то је кад су били радикали. Ко је нанлагио то? Наилатили су кметови заједно са среским кааетанима и за то је време било највише мира у овој земљп, то могу иоказати и статистички иодатци и онде где цифре и дела говоре, ту не иомажу ни леае беседе ни красноречивост ничија. Ја не бих, имао потребе ннкако ни да устајем о овоме да говорим, небих имао иотребе за то, што ја знам извор овог дефицита, откуд је истекао, и сумарно могу да казкем, да то није баш кривпца ни једног чо века ни једне владе, него то је кривица свију влада од 1868 год. али најмање је радикалне владе и радпкалне нартије и већине. Устао сам да говорим још и за то, не само то да објасним моје гледиште на ту ствар, него да се мој говор, као народног посланика, којп носи одговорност пред народом и пред мојим бирачима, чује у овоме дому и како год пвде кажем, тако ћу да говорим и онда, кад будем давао чачуна мојим бирачима за то, шта сам радио и што сам гласао за овај зајам. Узрогс овог зајма није ни радикална партија нп радикална влада, него су то последице оних узрока, које сам ја поменуо. Један поштовани посланик, да би убедио Народно Нредставништво како доиста нема законитостп у овој земљи, навео је како је нрестао са издавањем једног листа пре 2 год. дана. (Чује се: пре 4 год.) па опет да плаћа за то порезу. Кад би он то казао у лепој намери, па да нам каже власти, које су то радиле, те да их узмемо на одговор, могло би још имати смисла да примимо тај говор, (Гарашанпи тражи реч) п кад би то говорио човек, који не зна да пије морао да плаћа, али то говори г. Гарашанин, то говорп човек, који, ја сам увереп, зиа и пута и начина, којим би се тужио да не мора да плаћа. Мн знамо да постоје пријавне листе, и у свакој пријавној листи сваки напише своје пмовно стањс, па према томе, он плаћа н норезу. Чим се коме у једноме полгођу промене стање, ов је дужан да поднесе нову пријаву. Он то, вероватно није учинио, он није забележио и споменуо у листи да је престао да издаје лист, онда је остао разрез норезе и на нривреду од листа. Уверан сам, да је г. предговорник забележио своје право стање у листи, не би му се то наплатило, ниги би му се учинила та неправда. На завршетку мога говора, хоћу да вам кажем, браћо носланпци, ово, да ми морамо примити ове дефицпте, као што сам у почетку казао, за то што су ови дугови већ учињенп. Ове дугове ми као држава, п као народ, дужнп смо да платимо, па и ако су нх учинили онп људи, који су дошли нередовним путем, а не путем народног поверења на власт земаљску. Али, кад нам је такав Устав, и кад народ мора да сноси све то, и да плати и оне дугове, које су му натоварили они, који су дошли на власт, мимо народно повереље, онда ми са чистом савешћу, са чистим срцем да примимо ово, зашто минисмо ништакриви. Узгред морамказати још и ово: радикална партија такве је среће да доласком на власт одужује дугове, које су њени, и народни непријатељи на штету народа поградпли. Но, ако хоћемо доисга, да ми једаред нрекннемо ово стање, онда морамо наћи начина, да се пресуше пзвори отимања око В /1астп, и ми онда морамо поћи обрнутим путем, то је, да у овој земљи настане мир, н да настане једно стабилно стање, и онда ми, као народни посла ници, имамо задатак, да обратимо пажњу нашој влади, да састављајући буџет, ставља стварне приходе у буџету, и да према тим стварним нрпходима распоређује расходе. Ми знамо, како су до данас стварани буџети. Стварани су привидно. У буџет су стављани нриходи они, који не могу да се добију само да би се па н.их ставили великп расходи, и отуда су и потицали дефицити. Ја сам чуо јуче пз говора г. Вукашина Петровића, а и ја, као народни посланпк од толнко година, знам, да се од 1870 год. повлаче дефицпти, у буџегима нашим. Године 1875—76, 77 и 78 направљени су нпјвећи дефицпти. Дефицити су направљени у народу српском, у његовој имаовинп, и то вођењем ратова, који су изневерили наду српског народа. Дефицитн су нанрављени и у кошевима и у оборима и у амбарима п у кеси његовој, и то су дефицити без рачуна, дефицити, за које се нико није постарао, да нађе извор.

Није био дакле, само дефицита у државноме буџету, него и у самом народу на разне начине. Да један пуг станемо томе злу на пут, нужно нам је стабилности, нужно нам је редовнога стања, п онда треба да према приходнма стварним, који доиста могу ућп у државну благајну и да иравимо расходе, како бисмо на тај начин избегли даље дефиците. Заборавио сам да напоменем још јед^.о велпко зло, које излази из отимања власти у овој земљи, агто је зло, пензиони буџет у нашој држави. Тај је буџет порастао преко 2 и впше мплијона дннара. Он није порастао толпко због суштаствене потребе иензионисања чиновника, него због отимања о власти. И ако се томе не стане на пут, и ако се продужи даље тако радити, онда неминовно долази банкротство ове земље, па чак Боже сачувај, може да се прекине и жнвот државни. Загледајге, господо, сваке године у списак иензијопера, па ћете наћн дупли број еиискона, митрополита, државнпх саветника, касационих судија, капетана, среских ппсара, све, велим, дупло, а по негде и трипло. Кад бп то били људн у годинама сгарости, на да их држава награђује, да их ставља у стање покоја, за го што су прирасле млађе и боље снаге у знатноме броју, и шго ове могу много вшпе да корисге држави, но ти стари п изнемогли службеници, то би се могло и нравдатп, али није то био разлог, већ само отимање о власт. За то треба створитн закои, и гледати да се томе злу стане'на нут. Ми морамо пошто по то радитп, да се доведе буџег у равногежу, да не буде задужења, морамо прекратиги са таквим стањем; морамо створити закон, да не може бити толиког пеншонисања. И то јеједно зло, које сам наиоменуо, које истиче нз истог извора, из кога и сва зла остала потичу. Такво сгање Србија више не може да подпесе, ако хоће да живи својим државннм жнвотом, ако не жели да дође до банкротства, и до тога стања да њен опстанак буде доведен у питање. То су, господо, разлози, које сам сматрао за дужност да изнесем нред вас, те да разумете кад вам кажем, да ћу гласати за овај зајам од 18 милиона, да се њиме попунп оиај зајам, којп су већ учннпли други. И овако, као што овде, као народни посланик говорим, тако ћу исто бранити овај зајам н пред мојнм бираччма. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Има реч г. М. Гарашанин. Милутин Гарашанин — Нећу сад говорим. Потпредеедник — Има реч Раша Ниннћ. Раша Нинић —• Господо, тешко је не само мени, него и свима иосланицима кад се овако пнтаље решава као ово о зајму од 18 мплијона. Усгао сам, да кажем неку реч за то, што је то тешко пптање, те ја као носланик морам дати свој глас у Народној Окупштини. Господо, ја као посланик од 1883 год. да нисам био у Скупштини, кад су наиредњаци иравили зајмове, и да не знам какве су зајмове правили, и како су Србију задужили у 1884 и 1885 години, ја не бих устао сад да говорим, али ми је криво, кад видим ове људе, као што су Стојан Новаковић, Гарашанин и Вукашин Иетровић, који су иравили те зајмове, кад су јуче устали овде, и нападали радикалну странку, што она тражи овај зајам од 18 милијона дпнара. (Гарашанин сад тражи реч). Господо, ми не чинимо зајам нов, него овим хоћемо да нлагимо њихове старе дугове, што су они задужили земљу. Опомињем се добро, да су напредњаци 1884 године такве дугове чинили, и да смо нас 15 радпкала из оиозицпје воје вали нротпв таквог зајма, али се наш глас није чуо. Нитање је сад, ко је задужио земљу? Ја јавно кажем овде, да ти дугови иостоје од напредњака и либерала, а ко није онда био у Скупшгнни носланик, тај је могао да чита из новина, да је то тако. Дуг од овпх 18 милиона динара, што се сад траже, тај истиче још из првог српско-турског рата. После другп дуг је од 1885 године, кад су напредњаци задужили земљу због рата власничког, и то су задужилп земљу не са 40 ного са 70 милијона дпнара. Господо, мени као посланику нријатно је да кажем пред својим бирачима: ја нећу да гласам ни за какав зајам, п ја заиста не бих гласао, кад би сад радикали тражили за себе какав зајам; али они траже зајам за исплату