Narodna skupština

СТРАНА 392

сами одговоре на овај рачун Вукашииов, ја немам ни воље ни времена Д1 улазим у тај рлчун без крчмара. Ја само констатујем факт, да је ноеле наиредњачке владавине, а чијнм је узроком не знам, иримл.еио 1887 год. дуга 281,000.000 дин. и да је и носле тога и онај први зајам радпвалпе владе од 30 милиона дин. учињен за исилату подужица наслеђенпх од раппје владавпне, а нарочито од бугарског рага. Сав осталн зајам под радпкалпма, учињен је за маТерпјалпе и то за по земљу корисне нздатке, за откуи ексилоатације железнице, моноиола дувапа и солн. То је добит за државне интересе и кад бисмо ми такав рачун градили, кто што га правп г. Вукашпп, онда бисмо могли још са већнм правом казати, пе само што нема ништа, да се за зајмове на радикалну странку баци, него да преко тог зајма имаио још једаи плус, једап ви:нак, јер узимајући железниду и моночоле дувана и соли, ти нриходи, којп би отпшли у туђе џепове иду у државну касу н смањујући државнп дефпцпг од 6 п 8 милиона на 600.000 не само да нпсмо земљу задужилп, него смо јој дали један внгаак. Ето на то води и пзлазп логпка, коју заступа г. Вукашин Петровнћ. И најзад са свим је тако, јер кад узмемо, да смо наследплн 16 мплиопа дин. ануитета, а ја примам баш н онај годигањи дефпцнт од 6 мил., којн је г. Вукашин констатовао за време напредњачке владавпне, онда узмите тих 6 милиона годишње, као наслеђенп годпгањи мањак и 15 милпоиа, који се нлаћају као анунтет на дугове н додајте томе јога, да с-у главни пзвори државинх прихода билн дати страицпма и додајте томе још п да је највећега переда бпло у админнсграцијп фннан сија државиих, гато ћујога нарочито показати, — иа ћете впдеги да ли се овакпв резултат добија илн не. Мене је н навело, да говорпм то, гато г. Вукашнн врло много пута употрјбн речи, да је узрок нагаем финансијском стању неред и нерад; он се радо враћа на фразу о владавинн реда и рада. Па, господо, дозволнте да поставим само пеколпко пигања : је лп то влада реда и рада, кад се железница скупо нлати, поднгне скупим народним жртвама са преко 150,000.000 динара п кад се носле та железннца тако скупа даје странцима под закуп, под таввпч условнма, да не само немамо од ње никаквпх прихода, не само да она нигага пе плаћа у олакшпцу њеног задужења, него н самп трошкови око екснлоатацпје, натоварени су држави тако, да на те трошкове још по 1.000.000 и впше дин. држава мора закупцу годигање да доплаћује преко свнх прихода железнп.чкпх. Је лп то владавпна реда и рада, кад се тн најважннјп приходи државнп дају нод тегакпм условима странцима под закуп? Је ли то влада реда и рада, да се прво установљавају извесни изворн прпхода, па се у исти мах дају лакомислено нод закуп и то дају за дуг рок; на нрилпку монопол дувана за 50 год. п то тако, да се нре 25 год. не може новр.ггитп у државне руке ? Је ли то влада реда и рада, кад се тај пзвор прихода, којн данас баца 6,000.000 дин. чнстог прихода државној каси даје под таквим условима странцима, да држава никакве вајде од ње нема? Је лн то влада реда п рада, кад се установљава монопол соли, па кад се тзј монопол солп даје нод закуп за 500.000 динара годигање, док он данас даје готово пет пута толико? Дозволите ми, господо, још неко.шко нитања. Је ли то влада реда и рада, која је имала онакво уређење пореске администрације државне, а ја сам бно томе сведок, кад сам догаао на положај минпстра финанспја, то знају пе само чиновницп, него знају и људи из народа, на се зна н у јавности, како је било са вођењем порескпх књпга. Овде ће ми бпти сведоци многи посланицп, кад потврдим факг, да у многим крајевима никаквих нореских књпга ннје нп било. Ја, госиодо, знам крајева, где је пореза на рабогау вођена. Еад се дође у општпну п кад се пита, како је разрезаи норез, онда вам је одговорено, да нема књпга, него вам се показује рабога иза врата, на томе рабогау разрезпван је порез и по том рабошу наплаћиван вам је порез. Ја напомнњем овакве податке, да се види, како је влада наиредњачка бнла влада реда и рада. Ја мислим, да је под радикалима учињен велнкп корак у на-

Одговорни уредник РаНКО ПетрОВИ^

пред, што је пореска адмииистрација уређена бар толпко, да зиамо иачисто, како је нореза разрезана, колико је порезе наплаћено и колико је ушло у државну к^су. Што има још тешкоћа, не лежи узрок у оскудпци добре воље, него у оскуднци практичке могућностн, шго немамо довољан контигенат људи за правилно извођење пореске адипинстрације. Говорено је и о грешкама у књпговодству државном. Па, господо, лаво је донеги закон. Мп можемо таво далеко ићи, да одмах законом уведемо и дунло књиговодство. Али од тога доногаења закона, па до пракгичног нзвођења њсговог, остаје јога много. Треба паћи људи, треба целу администрацију по свпма струкама држравне управе изменнти. Није то само довољно у опгате н. нр. рећи, да ће се при купљењу државнпх прихода водитп овако књиге, иего и сва надледштва државна и ошптпнска морају се онда нз осиова мењатп. Целокупну управу државну ваља пз основа нзмеиити; а за то треба доста времена, пажње и паметп. Те се ствари лакомислено не мењају. Ова је се администрација узииала већ од 50 — 60 год. То је се уживело, утврднло и да се то из основа измеии, ваља се озбиљно прочпслити, ваља саставити стручну комиспју од чиновника свИх струка и зналаца и та комисија ваља бар иола године да има на расиоложењу, да проучи и нроцени, како ће се цела управа државна изменити и како ће се ново књиговодство известп. Ја ћу, госиодо, да идем и даље са пптањима, кад се иама пребацује, да је главип узрок нашем фпнансијском стању перад и неред Да се запитамо, господо, како је изведеи попнс људства и пмања, којн је загечен. Сам г. Вукашнн рече, а гако и јесте, а и сами сге томе сведоци, да је пореза на земљигате смањена. Јесте. пореза је смањена, али она није смашена због нолитнке, већ су само уклоњеие пенравде иапредњачке владавпие. Ја мнслим, да ппгде ипје било толико поштпке, колнко бага у опоме поиису од 1885 год. Као што је п ваиа познато у томе попису било је доста случајева, да је иротивиику по.штпмком, којн има 10 хектара занпсано 50 хек. а полптичкпм прнјатељима, који су имали 50 хек. записано је 10 хек. 0 томе има доказа на свакој страни нореских књига. Радикална влада предузела је н катастарско премеравање и љегови ресулгати досадањн већ ноказу.ју, где је било прпвривепог земљшита? Изложивган само ово иеколпко факата, ја мислим, да се с иравом можемо запигати, а мислим и да иије тегаво по са вести и по дугаи одговорити на то, вад је више реда н рада бнло п кад је мање иолитпке било, да ли до радивалне владе плп од времена радикалне владавпне; да ли је више реда п рада било онда, кад су основни приходп државни били дати странцнма у руке; кад је пореза од ока разрезнвана, кад пореских књига никако ппје ни било; онда, господо, кад се код уираве државних дугова иије ни знало, колпко о коме року пма отплата наша држава да плаћа? Онда је такав неред у управп државнпх дугова бпо, да смо очекивалп рачуне од страннх баиака, да нас они тек известе, колико имамо у пдућем року да платимо и мн смо плаћали без поговора, јер књиге су бнле у највећем нереду. Админнстрацнја је данас у управи државних дугова измењена п то гако уређена, да се нма она пста евиденција о стању дугова, коЈ1 се има и код сваке берлинске, иариске или бечке банке и да се но тој евиденцпји закључивање — аретпрање — рачуна иа сваку пару и сантпм ;шаде и слаже. Ја мислим, да је довољно да само ово нево1ико пптања поставпм, па онда да вама оставпм да по савесги и душн кажете, која је владавпна била владавпна нерада, нереда и тесногруде партијске политике ?

(Наставиће се)

Штампа срцско-краљев. државне штампарије