Narodna skupština

40 САСТАНАК - 26 ЈУЛА

СТРАНА 427

чај и мода, да се цео посао свештеника сматра за нешто излишпо, што треба повудити или осуђивати. Многи су сматрали себе чак и за учоне ако то умеју што боље чинити, и за дужне да то чине. И тај правац, госнодо, то мпшљење узрок је те је Богословнја ударила назад, да данас имамо је гору него пре 30 — 40 годииа, јер нико, ни државне властп, које су понајвпше биле дужне, сматрале су да се о напретку Богословије као излишне установе не треба бринути, то су може бити пре него пшта узроци, те се данас и Вогословија ч свеште ници находе у овом стању, које није како треба. Онда, госнодо, кад је учпњен нредлог, да се спрема једног свештеника унапреди, то је бпло умесно, само што се заборавнло шта чека тога свештеннка у животу. Чека га оно исто што п онога што није ништа учио, а то је: да се пати и мучи. Значи да је учињено то, да један образ-ован н паметан човек и кад би хтео не би смео да нде у иопове, јер шго бн шиао кад може да буде временом генерал илп управник или адвокат. Како тако, ми смо пгали у назад, и данас свештеник српскн дошао је до тога, да је данас његов ноложај нижи, него за време ослобођења. То је ствар, о којој нећу да говорим, алп евакојако да је његов углед много опао. Ако хоћемо да га унапредпмо, то стоји до нас. Рекло се да овим иредлогом чинимо реакцију. Иа, господо, ово се сад може назвати мала реакција, али и та реакцнја боља је него захтевање. које бп бпло, кад би остало по староме, јер пптање је хоће ли који доћи у Богословнју кад свршп гимназију, одакле може где хоће, овако пак, кад ми оставимо услов да са могу примити, који сврше 5 разр. гпмназпје или реалке онда ће се пре хтеги уппсиватн. Ја мпслим, да је и ова реакција боља него затворити Богословпју. Због свега ја сам мњења да овај нредлог министров треба ио мњењу одборском примити. Павде Смиљанић — Предлог г. мннистра врло је добар и ја бих се сложио с тим да се гато вишј унапреди свака струка, а особпто просветна у нашој земл>и. Кад помислиге на то, да један младић, који се спрема за Богословију, треба да сврши 8 разреда гвмнезије или реалке, 4 Богословпје и 4 основне школе то су неких 16 година, и кад се он спрема тако за свештеника, он ће онда да прорачуна и да се размисли, да ли неће бити боље, да не иде у Богословију него да сврши какав факултет, одакле ће отићи за наставника судију н т. д. а може доћи чак п за минпетра (смех), јер кад он свршн Богословпју и пзиђе у народ, он нема оне награде, коју имаЈу његови друговп, који су свршили факултет, н који долазе сваког 26 у месецу и нримају готов новац на касп, а он међутим мора да трпи па платио му ко или не платио. И кад то стоји тако, онда се треба обазрети на побољшање све гатенпчког стаља и треба га оснгуратп, па онда треба гледати да тп људи свргае ту гаколу, која се тражила. Мени се чини, да треба ово да се учини. Треба нреустројити оне зграде, где они долазе као у анс, како се оно звагае, мислим, итернат. Зграда је та по све влажна, несрећна и одатле он не сме да изађе ннкуд у варога. Нема несрећиије зграде од Богословије. Ја сам пмао п^ ллике да видим, да кад ти младнћи нзађу из тог завода, онн не знају ни гата се ради по вароши, и с тога треба ослободити нашу младеж да се тако не образује. Треба му датн нрплике да и он изпђе и да види као што остали правници и други ђаци нзлазе и уживају. Ту треба удесити његов живот, да не изгледа као да је у апсу п да после не излазе из завода шкрофулозни и криворами, и да није ни за гата снособан. Ако загледате све ово, гато је до сад било, видећете да због тога има приличап број свештеника који је тако свршио Богословију. Ја видим данас, да они, гато су мало вигае свргаили и гато су образованији, да њих нико не цени више него оне, који нису то свршили. То је једно. Друго, да се на оно опште жпће, оне економе треба да обрати мало већа пажња. Ја не могу да кажем дефинитпвно, алн мени се чпни да они тамо и краду (смех), Тамо ђаци плаћају 4—5 дуката месечно а међу тим једу по 5 — 6 недеља сам пасуљ, иа гледају у насуљ, а пасуљ у н.их (смех). Међу тим ови други ђаци, који се спремају за службу

отаџбине, они имају мало супе и друга јела, или отнду код својнх пријатеља и хране се боље. Јамнслнм, да ми треба да сс постарамо да преусгројнмо ону зграду и оно жиће, како се не би дегаавале оне злоунотребе и да на врху не буде онај човек, којп ће да посгавља најгоре попове на најбоља места, који ноставља једнога механџију за нопа. Ја мислим, да се треба постаратп прво о томе, а после нека се гледа на спрему да лн је учио 6 нлн 8 разр. гимназије или реалке. За тим гледати на то, да, кад оп оде у Богословију п сврши је, да не буде као што је до сад бивало, да док не оде у Руснју, не може да буде професор, највише што може да буде то је катикета у вароши, и пишта више. Ја мислим да ми треба црво то да ураднмо, па после да обратимо мало више пажње и да осигурамо и њихове финанснје. Иначе ја пе разумем ово, да се школују а да немају никакве награде. (Чује се: да се решн). Потпредседник — Је лп вољна Скупштина да се реши? (Јесте). Онда има реч још г. Тома Бојичић. Тома Бојичић — Ја ћу бити кратак. Досадашње искуство доказалоје, да, прпмали се ђаци у Богословпју, који су су свргапли целу впгау гнмпазпју, пли, који су свршпли нпжу гпмназију, да ми нећемо вндети нпкакве вајде од тога и нећемо ништа добитп, него ћемо опет пз таке школе имати обичпог једног попа као гато су п ови доеадањн (смех). Дакле, у том предлогу, који је изнесен од стране Ратарца и Ст. Д. Поповића, ми апсолутно нећемо имати никакве вајде, каква се замигаља. То је дакле, као главни разлог н после гато ми ту немамо човека, докле год нам буде у Богословију завиривале камилавке поиовске, дотле ће нам ићи вечито траљаво п нећемо имати бољпх попова, него што су ови данашњи (смех). Потпредседник — Претрес 1 'е свргаен, гласаће се о предлогу г. г. Ратарца и Ст. Д] Поповића, који овако гласи: „Овлагаћује се Председник Министареког Савета, министар просвете и црквених нослова, да нзузетно од члана 4 закона о нзменама п допунама од 31 октобра 1886 године у закону о устројству Богословије од 27 септембра 1893 год. може у Богословију прпмити ученике само за 1893 п 4 школску годпну, којп су свршили најмање 5 разреда гпмназпје или реалке бар са добрпм успехом и са добрим вадањем." Потпредседник — Је лп вам јасан предлог ? Стављам на гласање : ко је за иредлог г. Ратарца и г. Стеве Поиовића, нека седи, а ко је против, нека устане (Сви седе). објављујем, да је Скуигатина једногласно усвојила предлог г. г. Ратарца и Стеве Поповића. Ја мислпм, да ће Скупттина бити вољна, да закључимо седницу ( Вољна је). Закључујем данашњу седницу, а заказујем другу за сутра у 8 часова пре подне. На дневном реду биће предлог мннистра финансија да се Минху, фабриканту из Параћина, учине неке повластпце; даље предлог Минпстра правде о накнадном кредпту за трогакове око исхране прптвореника у казненим заводима; друго читање пзмене у закону о Глав. Контролп; друго читање предлога о варошкој трошарини ; и први претрес уговора пзмеђу Србије пВел. Британије; а за тим извештај одбора за преглед пуномоћства избраног посланнка г. Рагае Милетића. Молим г. из одбора, да дођу после нодне и да раде. (Састанак је трајао до 12 1 / г часова по подне).