Narodna skupština

СТРАНА 4:38

НАРОДНА СКУШПТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Сетите се Саупштнне у Нишу. Онда је би 1а наиред њачва Скуиштниа.Кад је бно иретрос за1С0на о војиим наблв кама. ја сам као опознциоиар цредлагао, да се гом истом фабриканту ндаћа 15°| 0 свуил.е него што се може са стране да набавда. За што сам то иредлагоо ? Иредлагао сам за то, што сам знао, да такав један фабрнкант не може да шдржн кои куреацију са онпм фабрикала, које посгоје од толико година. И онда смо унелн у закон, да министар може да нлати 15°| 0 свупље, него шго би иллтпо за оно, што долазн са стране. А за што ? За то, што би тиме иодиглп нашу индустрију, по могли бн иаше раднпве, паш/ пронзводњу и т. д. И Скупштнна тадања ирихватила је и једногласно примила тај члан. Дакле, све су "Скуиштпне свагда нрихватиле нредлоге, којима се ншло на то, да се ово нндусгриско предузеће помогне. А сад од ово дво годпне, доказује се, да Минх неће да нотномаже наше еточарство, јер неће да кунује нашу вуну п т. д. међу тнм, то не стоји у истпни. С тога, као носланика п члаиа фпнанспскиг одбора, руководиле су ме једино те нобуде, да се ово иредузеће иотпомогне. Штете не може за државу нашу бнти, што ће се са стране увести неколиво кила вуне без дарпне. Међу тнм, нн други разлог не стоји, јер нн један иаметап трговац неће пћн на страну да купује оно, шго има код своје куће. Страна вуна, ма одакле она била, мора да нздржп иеке издатве; она мора да се отуда довезе и тај нодвоз мора да се нл.пн, и оп .је посвунљује толпко да она наће моћп да коикурише нашој вунн, и она пе може да се продаје јефтини.е, него што може наш нропзвођач да је прода, који у Србнји овде производи вуиу. С тогд кажем, да је овај предлог уместан, и да га ие треба одбацити. (Чује се: да се рети.) Потпредседник — Јели вољна Свупштина, да се решн(Јесте) — Још су се за реч јавплп г. г. Димовнћ, Нпводије Милетнћ, Вукашин Петровић, Миленво Веснић, Гарашанин, Дпм. Катнћ и и)вестилац; а говорилн су већ Днмнтрпје Дпмовић н Никодије Милетпћ. Дим. Димовић — Ја молим Скунштину, да мн дозволн. да говорим, јер сам много ранпје тражпо реч. Потпредеедник — У овом случају могла би само Скупштина да реши, да ли да се да реч г. Димовпћу. Ко је за то, да се г. Дпмовпћу да реч, нека седп, ко је против нека устане; ( Сви седе) Има реч. г. Димовић. Дим. Димовић — Ја сам још у првом свом говору казао, ],а опо, што бп случајно пзоставио, што управо ннсам казао, можда стпдајем случајева, да ћу да доиуним и кажем у другом свом говору. На поелетку опо, што је можда нзостало, напоменули су другп говорпиди. Ја ћу, одговарајући на иримедбе г. г. предговорнива то да важем. На првом месту, иоштованн посланив и друг, отац 'Бурпћ, као ирога и пЈ^оповеднив православне ве]>е. изненађује ме својим говором, вад више има љубави према једном израелиту, ценећи њсгону пррдузимљпвост, него шго бн учипио према једном грађшину српском — Србину и да се њему више клања нсго другоме. Мене то изненађује од њега, као од свенггеника. Говорећи, одиосно саме ствари, ои каже, нриповедајући о фабрпдн ужичкој, за коју велп, како је она постојала и како је то била једна благодет у том крају, н да је иосле пропала Не спорим му то, али том проиадању ко је био узрок, што та фабрнка не постоји, а тако нсто и ап једна друга у Србији. Узрок су браћа Минх, којн су пх убили, као и остале трговде. Г. 'Бурпћ управио је на мене нитање, за пгго писам казао, колико Мпнх трошп вуне. Ја сам казао да он трошн наше вуне 20%. Ннсам истипа одредпо цифру, алн и ту да кажем, да он трошп годпшње од нрнлпке 5 — 600.000 кпла вуне, и од те количине, од наше вуне не троши више од 100 — 150.000 кнла. Сразмера је ту, и ево вам доказа, да вшпе страну вуну употребавља пего нашу. Не стоји ни то, што напомпњу г. г. мнннстар фннансија н Рнста Иодовнћ, д I ои пе би доносио стран/ вуну, кад бп имало добре вуне у нашој земљи. Кад би он доносио само бољу вуну, коју ми немамо, онда против тога нико не би имао нпшта; но па про-

тив, он доноси стране вуне 80°| о , а наше троши највишо 20°ј о у опнх 80°| о улази и финија и лошнја вуна, и отиаддн и све остало. Г. мшшстар нар. прпвреде и остали говорнпди, војн су говорилн у корист самога Мннха, нарочиго су пагласплн, плп управо рећи, бацпли су неку кривицу на нас, који смо говорплп протии Минха, и веле да се изиенађују што говоримо протнв једне индустрпје, да то пије лепо. Ни ја, ни остали говорниди, нпсмо говорили ирогив саме ипдустрпје, на иротив, ја сам напоменуо, да је Скупшгпна с оду шевљењем, прпхватпла ту индустрију, и ја оам хвалпо то мишљење. Него овде је реч била о незаконим радњама и незавоним поступцима, да се њему нешто поклони, пгго је цо закову дужан да нлати. 0 томе је била реч, а не да смо ми говорили против индустрнје. То одбпјам од себе, а тако исто и осталп говорнпцн неће примити на себе да су говорнли протпв саме индустрпје. И г. мнннстар привреде у самоме почетку свога говора умешао је једну ствар, којој овде нема места, почео је да се догиче мога невог пријатељства са фабриком, односно с браћом Минх. У почегву саие те индустрпје н фабрнке, а то је бпло пре 10 годипа, ја сам као човев могао да деним оваво једно предузеће, и ја сам тако рећп оберучке нрнхватно ту индустрнју и саму браћу Минх као странде, и ја сам тада делпо мишљење, а и сада имам то исто мишљење, да та наша иидустрија треба да се подигне. Ја опет понавл.ам да пемам ништа протнв саме пндустрије, него само нротив браће Мннха, који непрестано моле, и противан сам давању овпх кондесија. Г. министар рече да има нечега, што су ти наши пријатељски одиоси оладнели. Оладнелп су онда, кад сам се уверпо, вако опн ностуиају, али одкуда сад, да ти односи буду загрејани — код неких?! Односпо једне компсије, за коју г. министар привреде каже, иа који се начин та комнсија изашиље од минпстарства војног као контрола, да гледа, вако се вршп та прерађевннл н то могу да кажем, да кад бн та комиспја пзненада дошла опа би могла много што шта видети и сазнати, али са сппм је друкчнје кад он зпа на 15 дгна раније, кад ће комиспја доћи, управо колпио, Минх трсба, да спреми, шампањера, вајфертовог иива, шунке, саламе и остале деликатесе. Што се пак цене тнче, на који начпн та калкулација нде, и како се она сасгавља, да и кажем н то. Нећу да бацам кривицу на саму државу, него на који начин Минх доводп ту ствар својом спекулацијом. Сви фабриканти страпн јесу истом његови пријатељи п они знају да не могу добити лмферацпју за српску државу, и онда Мннх важе свом пријатељу Хиршу, ти ћеш оволпву депу датп, Паленву важе: ти ћеш оваку цену датп, а Влау: ти ћеш опет оволику цену дати. -То се све удесн, а то њему од руве нарочиго добро нде. Имам још да кажем г. министру прнвреде, 3 1 то: што он важе да не зна, тде је пзвор ове срџбе п иерасноложења смештен. Ја ћу па то да му одговорим, да нн код меие, а нн код мога друга Милетића неможе бити срџбе нн личиог иерлсноложења, као запитересованпх — јер он је трговац, војн радн са сеосвим еспаппма, а ја сам трговац, који р.1дим са нзвозом свиња; нисам нпкавав лпфераит, писам сензал трговачви, н најзад нисмо ин ја, а ни мој друг трговци, војп се тим иослом баве — нсго стојећи па овом месту, смаграмо за дужноит, да дамо своје мнгал.ење о овоме, тим пре, што ћемо, као иосланнцп пз тога краја. боље познаватн односе. Где може бпти извор , ја ћу да му кажем, да је у нашој средннн, у срсднни пос.мнпва не, али може бити један слушалац, који је овде у Скуиштини и који је целу ову ствар иокренуо као заинтересован. Још нмам да кажем коју реч о раденицима Велн г. миннстар привреде, а мпслим и г. мннпсгар фпнансија, како ,је то корисно по саме раденице, како су нашн радници заузети тнм иослом. Ја то не спорим, то је све тако. Радниди тамо раде али клко У Они су пзложенн такој експлоатацијп, а нарочито зими, морају у 5 сатн у јутру да иду у фабрику да раде до 8 сати у вече. Закопа нема Д1 то сузбије, а људи су међу тпм принуђени да се жргвују и да раде, па хтео не хтео мора да иде да радп. Ниво не снори, што они раде, алп