Narodna skupština

42 САСТАНАК — 28 ЈУЛА СТРАНА 447

године, па и данас је опа сума, којом се још исплаћује остатак прпзнаница покривена лутрпским лозовима. За тај остатак стоје дакле још и данас ти лозови, п они могу да се испл*ате. За све остало ваљало бп наћи и нових пзвора. Јасно је дакле да овде није кривица до министра фпнансија, иего до закона ц његовог правог пзвршења. Билоје много случајева, да су поједини људи прпјављивали се са признаницама п доказивали да су управу, тврдећп да је кривица до власти, алп те њихове признанице нису на време компсији поднесене, па не могу бити ни исплаћене, без нове законодавне оДлуке. Вероватно да су ове махом онравдане, п сума тих прпзианпца изнела би на милпон динара. Али све такве признанице реквнзиционе нпсу могли накиадно примити ни рекв. комисија, ни контрола, за то, што нису поднесене до оног крајњег рока, до 1885 год., као што је законом прописано. А ако би се хтело, да се по рекв. прнзнаницама исплати и оно што су и општине давале, онда би нам требало још неколико милиона за исплату овпх реквпзиција. Ја вас, господо, молпм, да будемо на чисто с тим ннтањем. Ја но постојећем закону нисам могао нншта сам обећати, п сад све зависп од вас. Ако вп налазите да треба исилатпти рекв. прпзнанице ц оним људима, којнма ннје рекв. комнспја цризнала пх као исправне, јер нису на време поднете, — онда Скупштпна треба да тјави жељу, да се донесе нов закон, и да се нађу нови извори, одакле ће се те признанице псплатити. Ето то је, што сам имао да одговорим на пптерпелацпју г. г. Ђурића п Прокопијевића. Милан Ђурић—Госиодо, кад сам ово питање нокреиуо са мојим друговима на госиодпна министра фпнанспја, била мп је циљ, да се констатује овде пред Народном Скупштппом, колико има још ненаплаћене реквизиције у земљи, а која има да се народу исплати. Она није исплаћена за то, што у многим окрузпма, који су били у опозпцији, срескп су начелнпци потражпвали од људц, да донесу признанице да пм псплате реквнзпциони дуг. Људн су веровали и доносили прпзнаннце, али, некн срескн начелници, који су ималн те признанпце, нпсу нх на време у року послали управи зајма на исплату. Ово је неколпко нута изношено пред Народну Скупштипу, и тражепо је, да се плати народу, шта је одузето од њега, у време ратно, да би се одржао кредит земаљски на својој висинп. Вама ће, госнодо, бити нознато, да је после рата решено, да се реквпзицпје исплаге прво у оним окрузима, који су на граиици, окрузима најсиромашнијнм, куда је неиријатељска војска иролазила, а у те округе долазно је округ ужички. А ја вам могу тврдпти, у место да се постигла та тежња скупштинска, а која је била справедљива, баш ти окрузи, којн су најснромашнпјп, који су на гранпци, и кудаје непрпјатељска војска пролазпла, а с друге стране српска држава узела је н I иочек од тпх нстпх пострадалих људп, реквизицпје за рат, др жава, баш тим окрузима није псплатила реквизициони дуг са свпм. Ја вас уверавам, госиодо, да је прво тим нострадалим окрузнма требало да се псплати, куда је пролазпла непрнјатељска војска, јер ви знате ону српску изреку: „Тешко селу куда војска прође и ђевојцп, која сама дође". Дакле ти погранични окрузп највише су пострадали, јер, с једне сгране кроз њих је пролазила непрнјатељска војска, а с друге стране сама држава узимала је од тих округа на залоге н на иочек потребе за војску, па за то, држава ваља најнре да исплати овим окрузима. Народна Скуппгшна је већ једиом одобрила кредит за псплату ових реквизпција, али неки несавеснп срески начслнипи нису хтели на време да пошљу прпзнанице управи зајма, те су тако оне застариле, и л,уди се ннсу моглн њпма корпститп. Обратио сам пажњу ва сам говор господина минпсгра финансија, п видим да има на милион дипара, које би требало да се исплати за реквизиције по самом његовом нри знању. Али ја знам, да нема могућности по закону да се ово иснлати пошто је застарило, но за мене је, а и за Народну Скушнтипу довољно, кад г. мпннстар признаје да има на милпон динара неисплаћених. А ја кажем, кад би се одредила савесна комесија, да би тај рачун износио не милион него до шест милнона динара, и да то није исплаћивано просто из неке тесногрудостп и међусобне партиске борбе. Ја држпм, да није

право да се од једних узп.иа реквизицпја, п да им се после псплаћује, а тако исто п од других се узима реквизиција, а који су још пострадали од непријатељске војске, да се тпм људима не иснлаћује реквпзиција. Ја мислим, да је право, да сви подједнако сносимо терете ове земље, да сви братски сноспмо терете, а не једни мање други више. Шта је мене покренуло да ово учииим, ја ћу да прнзнам, а и знам да се радн мене лично не може изменитп законска одредба, алп господин мннистар фипансија као члан владе, који је први позвап да водп финансиску политику, признаће н сам, да, и ако се законска одредба не може мењатп, да је ииак праведно да се плати оним људнма који су највише претрпели. И кад сам г. минпстар признаје, да има па мнлпоп дннара дуга зд исплату реквизпција, онда ја бих га молио, да он нађе са својнм друговима начнна, да нађе могућности, те да се постигне правда, и да се платп оним грађанпма у овој земљн, којн су у тешкпм приликама за време рата, пружили помоћи нашој војсцп, п ако су посграда.ш од непријатеља. Кад смо могли да платнмо трпсга мнлиопа дп иара, кад смо могли да исплатимо свима, па чак п сграпцнма, онда зашто да не платимо и нашим грађанима, којп су у тешкп« ириликама, и ако су пострадаш од неиријатеља, иружалп помоћ српској војсци. То би било праведно да се учинп грађгнима наше земље, јер ја мислим, да мп нећемо ни туђину да учишшо неправду, а камо ли својпм грађанима То сам нптање покренуо услед наведених разлога, и молим Народпу Скушптнну, а и целу владу, да прпхвати ово нигање, као врло важно и праведио, и да се побрпне, да се у идућој скушнтцнској сеспјн поднесе све, колико има људи, којпма су срескп начелници задржали признанице, и којпма услед тога није иоплаћена ре квизиција; да се нзвиди шта су ти несавесни начелпицн учннилп са оним нризнаницама, да су нојединн људи услед тога пзгубили своје нраво. Ја молим г. минисгра финапсија да пзволн наредпти да се за идућу сеспју скунштинску припремп све ; да се изнесе чист рачун, те да се види колпко пма свега да се нсплати, па ако је потреба, онда нека донесе и пројекаг законски, само да би се правда задовољила, и да грађани не бн бпли оштећени, који су земљп у тешким приликама зајам учппили. Миниетар Фцнансија Мих. В. Вујић — Ову напо мену поштованог предговорника г. Проте Ђурнћа могао бнх да ирпмим, само кад бпх знао жељу и расположење Народне Скупштине, како она о томе мисли. Ја бпх желео, да Народна Скушптина изјави: да ли је опа вољна да се го пптање опег покрене пред Народном Скуиштином, иа, ако пзјавн жељу да хоће да се исплати све оно што још ннје нсплаћено до 1685 годпне, онда стоји дужност на владп да се иромислн и да изађе сједним нредлогом, на који начнн да се пзвршп попис реквизиција наново п да предложи Скушнтинп ма какве изворе илп и зајам из кога би се могла иснлатити ова реквизнцпја. Што се тиче мене лично ја могу да кажем да је то врло мучна сгвар, ако бн сад пред Народпом Скунштином нотргли ово питоње. После скоро 16 година, из првог п другог рата. Ја чак пе знам да ли бп и сама комиспја мома Што да учинв. Ја не знам колико би још мнлиоиа но разним крајевнма по овој тражбини могло изаћп. С моје стране дакле ја бих желео да се Народна Скупштина изјасни: је ли она вољна да се па ново отночне испптнвање о нсплати реквпзнција. То је што сам имао да кажем односно напомене госп. Проте Ђурића. Потпредседник — После говора проте Ђурића нрегрес је о овом питању свршен, и као о свршеном иптању, неће се више ни говорити. Ареа Прокопијевић — И ја сам потписнпк на истом питању зато молим за реч. Потпредседник — Кад је тако, онда изволиге. Арса Прокопијевић — Ја сам задовољан са одговором г. мин. финансија нарочито, што је дао реч, да ће, чпм се ко јавн са нризнапицом исплатити реквизпцпју г. ј. сваком ономе ,