Narodna skupština

42 САСТАНАК — 28 ЈУДА

СТРАНА 459

оада. Кад среске власти овакве, какве су, нису могле то да сврше, ја не знам: од куда може сад да се одвоји један срески чиновник да тај носао пзрађује. Ви ћете ми казати, ту је метут један чииовник из среза или друго које сиособно лице. Где ћемо то друго сиособно лице наћи ? Што га нисте нашли до сада? Зашто га нема, ја ћу казати мало после. Способнпх лпца л дакле, нема. Напослетку, ко ће да одреди: ко је за овај посао способан? Исппт. Испит не постоји за те људе; испит постоји само за рачунопспитаче. По свој прилпци оцењпваће се по препоруци и другим обзирима, свакако троба наћи та 72 човека. За сада нека је довољно само то што кажем да овај закон није до сада пзведен, није остварен. Као гато већ напоменух треба још 106 лица, па да се он потпуно изведе. Према томе, дозволите ми, да се запитамо, зашто завон није пзведен. Нпје зато, што се није могло, и то му смета нешго. Шта је то? То су многе одредбе његове, а нарочито чл. 11. Дозволите да га прочптам: „Рачунополагач главне контроле може бити онај, који положи исппт, за рачуноиспитача, према правплима, која ће прописатп Главна Контрола, ако уз то докаже: 1. Да је доброг владања. 2. Да је служио као указни чиновник пајмање нет година, вршећи рачунске послове, или 3. Да је свршио гимназију или реалку или трговачку шлолу и практиковао најмање три године при каквом новчаним заводу или надлештву. Овај испит полаже се пред комисијом, коју Главна Контрола одређује. Уз то господо имам да вам прочитам другу алииеу чл. 138 коју мало пре нисам прочитао и која гласп: „Садашњи чиновници Главне Контроле могу бити биранн изузетно од тач. 2 и 3 чл. 11 овог закоиа, а који не буду понова иостављени, остају на расположењу владе по §. 34 закона о чиновницима грађ. реда". Господо, овај закон, кад је донесен, није донесен на основу нознавања наишх општих прилика. Да је донесен био на основу познавања нашпх прилика, била бп до сад сва местд попуњена а не би остала толика места празна нри окружнич ј и среским контролама. Али овај закон није донесен у духу правичности. Допустите ми, да вам и ово с неколико нримера докажем. Ја немам ништа противу установе, која је исказана у чл. 11 о уређењу Главне Контроле, т. ј. што су прописани испити за рачунонснитаче. Полагање испита није нова ствар ни у нашој земљи, ни у другом свету. Али, господо, при завођењу оваквих, да не кажем формалностп, већ озбиљних установа, требало је озбиљно да се води рачуиа и о људима, који су дугогодишњом својом службом доказали да су способнн за онај посао, који су много годпна практпковали, те да се не нзводе да полажу исппт пред људима, који, може бити, немају нн потпуне гпмназијске спреме. Ја мислпм, да није требало нагонитп, да полажу исиит пред људима, који нису ни један дан провели у рачунској струци, оие људи, који су оседелн у рачунској струци. Господо, ово гато говорим, други су закони ималн на уму. Мени ништа друго не остаје него да вам прочитам закон о полагању професорских испита, којп постоји има већ 13'/^ година. Дозволите ми, да вам прочитам чл. 1, који гласп овако : „За супленте и професоре у средњим гаколама, нижпм и впшим, који стоје под уиравом министра просвете и црквених послова, могу се поставити само опа лица, која су положила професорски исиит нз група наука, како се овпм законом одређује". Одмах за тим долази чл. 3 који гласи : „Свн супленти и професорп средњнх школа, који се затеку у служби, кад овај закон иочне важити, а нису још навршили пет година указне службе, дужнп ће бити да положе професорски пспит. Који од њих то не би учинио, ако су суплентп, не могу бнти унанређепи за ирофесоре. А којн су већ професори, не

могу добитп периодску повиишцу илате, но задржавају исту нлату, коју су имали у време, кадје овај закон почео зажити све дотле, док не положе професорски исппт". Видите, господо, овајјезакон правичан; није аиеолутно правпчан, али је колико толико правичан. Подвргнути испнтима професоре, који су служили по 25, 26 или 28 година, то би био апсурдум. И закон је учпнио у том погледу правду, па је казао: ко нема 5 година службе, мора да полаже пспит. У оно време, кад је овај закон вогиран, нодпгнуто је питање: да ли по закону треба подвргнути испитима и те људе, који су имали само 5 година службе професорске. Напослетку ево већ 13 и по годнна, како овај закон постоји и како су по њему полагали испите готово сви данагањи професори, изузимајући два—три случаја. Кад је донесен овакав закон о уређењу Главне Контроле, нпје се водио рачун пи о оној великодушности, ни о оппм вигаим обзирима, које је наш Устав предвпдео. Допустпте ми, да вам прочитам чл. 181 Усгава, којп гласи: „Чланови Главне Контроле могу бити овп српски грађанп, који су свршили правни факултет у Србпји или на страни, и навршили уз то 10 година државне службе; пли који су били министрп финанспја; или који су служили 10 година као виши чиновницч у финансијској струци. Али председпик Главпе Контроле и два члана њезина морају бити нравници. Председник и чланови Главне Контроле, који се затеку у својим звањима, кад овај Устав ступи у живот могу бити кандидати за нову Главну Контролу и ако немају услова, који се овим чланом ишту и т. д." Госиодо, Устав, један највиши, основни закоп у земљи, Усгав, имао је обзира према људима који су оседели у којој струци, на је казао: и акт немате свргаени факулгет, опет можете бити не само кандидатп, него и изабрани за члапове Главне Контроле. Вп пак нисте хтели да водите рачуна о рачуаонспитачима, који су имали можда и факултетске спреме и који су дуго служили у Главној Контроли, него сте их подвргли испиту, који они неће да полажу. Можда ћете ми, господо, на ово приметити: закон о професорским испитима, као и друге нисмо ми донели, мн смо били руковођени прп доаошењу овог закона о уређењу Гл. Еонтроле разлозима, који су за нас меродавни; нашли смо да је тако најбоље и аајправедније, на крај. Протпву тога имам да вам наведем један други пример, а то је: да сте донели једновремено п закон о уређењу жељезаичке дирекције. И мшшстар, који је подносио тај нредлог и Скушнтпна, која је већала о томе нашла је за добро да донесе овако једно прелазно наређеа-е. Дозволпте ми најпре, да вам кажем, да је закон о уређењу железапчке дпрекције донесем баш између првог п другог прегреса закона о уређењу Главне Контроле. Чл. 125 у прелазном наређењу (одељак VII закона о уређењу железничке дирекције) гласи: „Сви службсници, који се затеку у железничкој службп, кад овај закон ступи у живот остају и даље у истој служби под свима досадањим условима, док им се год положај не регулшпе по одредбама овога закона". Видите, господо, једновремено је решавано за та два закона и у закону о железничкој дирекцији је вођено рачуна о људима, који се затеку у служби, а у закону о уређењу Главне Контроле није се на го гледало. Још нисам готов са наводима из закона који у овом иравцу говоре. Имам да наведем да и сами чланови закона о уређењу Главне Контроле стоје међу собом у иротивности. Тако у очигледној су противности чл. 11 и 148, које сам мало пре прочитао. (Потиредседник прекида говорника и оиомиње га да говори о ствари). Чл. 148 закона о Главној Контроли говорп: „да рачуноиспитачи контролини и сви остали чиновници, који сада врше послове контролисања при министарствима и другим надлештвима, ако не буду изабрани за рачуноиспитаче Главне Контроле, остају и даље на својим местима, но упуства и нравила за свој рад добијаће од Главне Контроле и вршиће од сада њене наредбе, као шго ће јој бити и одговорнп за свој рад у смислу овог закона и т. д." И то су, господо,