Narodna skupština

43 САСТАНАК

- 29 ЈУЛА

СТРАНА 463

Дана-пњу седницу закључујем, а завазујем другу за сутра у 8 часова пре подне. На дневном реду (5иће други претрес закона о варошкој трошарини; други иретрес измена у закону о привременон прирезу; и други ирегрес трговачког уговора пзмеђу Србије и Велгије. (Састанак је овај трајао до 1 часа но нодне.)

43 САСТАНА^ 29 јула 1898 у Београду ПРЕ ДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. Кати^ СЕКРЕТАР, ЈБуба Јокоимови! Ночетак у 8'| 2 часова ире иодне. Прнсутна су бида господа иииистри : иредседник минист. савета, мииистар просвете, мииистар Фипаисија, правде, народне привреде и унутрашњих деда. Потпредеедник — Отварам седницу 43 састанка. Изволте чутн нротокол 42 састанка. Секретар Милош Марковић прочита нротокол. Потпредседник — Нрима ли Свупштииа нрочитани нро•гокол? (Прима). Изволте чути молбе уиућеав Народној Скуппгтинп. Секретар Љуба ЈоксимовиЗх прочига: Иван Иваннћ, нисар генерал. коазул. Србнје у ВудимПешти моли, да му се 1 година н 8 меседп службе нрнзнају у указне. Калина Р. Бачила из Крпвеља (у ср. зајечарском, окр. црноречком) жалн се на полициску власт. Ивко Илић и други из Дубоке (у ср. ресавском, окр. моравском) — жале се, што војнике 12 багаљона неуредно снабдевају одеаом и храном. Потпредеедник — Све ове молбе упућују се одбору за молбе и жалбе, Изволте чути једну молбу посланика за одсусгво. Секретар нрочита: Народној Окупштини Молим за 5 дана одсуства због болести у фамилији. Одсуство ночињем од данас. 28 јула 1893 год. Београд. Нар. носланик, Мих. Стојаковић. Потпредседншс — Одобрава ли Скушнтина тражено одсуство? (Одобрава). Част ми је известиги Народну Скунштину, да је Главна Контрола цреко министра финанснја нослала завршне рачуне за 1888, 1889, и 1890 годину, којп, чим буду наштампани раздаће се носланицима. (Раздат је посланицнма као засебан додатак, који се не придаје овоме раду скунштинском). Има реч г. Алекса Ратарац. Адекса Ратарац — Пре него што се пређе на дневни ред, ја бих имао да замолим Народно Представнишгво, да оно, у ннтересу самог себе учини нужан корак, који је потребан зарад оних, које је Скупштина одредила да раде на оптужењу прошле владе и да учини један корак, да они, који што но новинама пишу то на суду и докажу. Ја ћу да вам ирочитам шта у бр, 155 „Српске Заставе" штше. Између осталог ређања о безакоњима, која ми бајаги раднмо, стоји и ово:

„.... на и у најновије време, пнквпзиторском тортуром присиљавају српске грађане да против вас лажно сведоче, — ето тп црни реакционари туже вас, што ви нисте далн да и даље вршљају земљу безакоњем, ти разбојници суде вас, што сте њихове разбојничке чете разјурилн билн у њихове насије јазбпне, те арамије осуђују вас, што сте им били ирекратили, да и даље сисају крв оголелог српског народа. И они хоће освете, хоће крви ваше; на нека, нека се крволоцп налочу, али нека и запамте, да није далеко час, кад ће се и срнским Робеспијерима вратити мило за драго." Ово, господо, излази у једном листу, који се зове „Сриска Застава" орган народно либералне странке; ово се штампа, ово чпта цео свет и нико нротив овога не протествује. Ја као посланик, као Србин, не бн требао нн да живим овде, него у граду београдском или ножаревачком, кад би овако у Србијп било. Онај, који је ово нисао, он се н нотписао, и кад је тако, он онда то треба и на суду да докаже. Сем тога у бр. 156 истнх новина, један нредседннк оншгине, са свима члановима општинског суда између осталог иише ово: „Сретни сте ви, а сретни смо и ми, који каваљерски без икаква знака страха, долазите пред гомилу створова човечијег облика — а већином ума неиросвећеног, савести помрачене и срца пакосног, — долазите, велимо, да вам суде они злочинци, који су испред суда бегали; да вам суде кукавице, којп су свом иротивнику честигали, што им другове и једномпшљенике као бунтовнике убија." Па да вам нрочитам још један пасус даље: „Сретни сте ви, а с вама и ми; јер вас гуже: монополџнје, лиферанти, шверцери, закупци и мпоге друге стенице народне, које се крвљу и знојем његовим гоје; туже вас само за го, што су иознали, да је крај њиховим ћпфтииским итересима онде, где су имали да настану интереси земље, остварењем вашег програма. Сретни сте ви, а сретнн смо и ми; јер ае би оволиком светлошћу засијала имена ваша и партије, којој сте ви вође, да није наступио априлски мрак, «о ком ваши тужитељи лутају." Ово је погписао председник и чланови одбора. Ако овако у истини представници власти у Србији о нама говоре, да смо ми оваки и да је овака Скунштина, онда нека иду суду н нека то докажу. Ја тражим да Народно Представништво оптужи, те, нека их суд позове, да то докажу. (Чује се: тако је). Похпредседник — Председништво није могло ншита по овоме да ради с тога, што му ништа није било ни познато. Али, ако Скупштина налази, да иредседништво треба да предузме корак против оваковпх испада (чује се: треба, треба), онда ће оно учинити своју дужност и наредити надлежном министру, да поведе истрагу прогив ових људи. (Чује се: Врло добро). Сад ирелазимо на дневни ред. На дневном је реду другн нретрес измена у закоау о варошкој трошарини. Извеетидац Милан Милићевић прочита чл. 9 (ст. 46). Вукашин Петровић — Приликом првог чигања овога предлога, ја сам изнео разлоге, за што не би требало да се укиие трошарина у Нишу. Господа иосланици сетиће се оних разлога, које сам номенуо и сад нећу да их морим ионављањем истих. Справедљивост главнп је основ моме првашњем говору и није нужно, да се и сад на њу позпвам. На основу тога разлога, ја бих молпо Народиу Скупштпну, да још један пут размисли: да ли не бп бпло право, да се решење овога предлога одложи, докле се решп иродлог г. Ратарца о београдској трошарини, па онда или да се обе укину или оставе, јер су обе постале једним законом, па би једнпм законом требало или да се укпну илп оставе. Потребе, које су изазвале београдску, произвеле су и нпшку трошарнну, с тога је право, да оставимо грађанима нишким да они решавају. Но кад се то првом приликом није од стране Народпе Скупштине усвојило, онда бих молио Народну Скунштину, да то тако учини, Сада молнм 10 носланика да ме у овоме предлогу потпомогну. (Потиомажу га). Драгомир Рајовић — И ја сам био тражио реч, да говорим у опште о трошарпни, али пошто је сад изиесен нов