Narodna skupština

ме узме на испит и таст покојног Митровића, при-

Rope г. ТриФковићев и да се донесе решење о онтентвору. Исто тако чини ми се да је било једно еПодређење, да се пи сва она лица, с којима је МиЧнасовић пред смрт општио ни у чијим је кућама био

оп по сата пред смрт и одатле отишао у луг и 9 онио се, да се сва та лица узму на одговорни

сизема њима по закону поступи. Да је то, господо, 7 вдда учињено, више је него ситурно да би се саиноввеници у тој покрађи среске касе пронашли. Како 'уот после тота дошла промена, дошла је влада пок. нотлтловановића, чији живот и политику продужује ппеннашња влада и она се постарала да се ништа кеџ ради, да се ништа не предузима по тој ствари. н HMM кад се зна ово, да је данашњи Министар затукутрашњих Дела рођени пријатељ са тастом пок. Отолаоубице Митровића, да не би народ округа беодепрадског стварао рђаво мишљење о највишим свока таг властима, у овом случају Министру УнутрашГ хих Дела, ја морам да упитам г. Министра, шта | sj je руководило да буде пасиван и да по том зшлоједмету ћути и скоро годину дана не ради Ни 1 „ата. Како је то мотао г. Министар дозволити да кот том предмету среска власт не ради ништа, она киоотаска власт која је стизала у очи избора и па н ши избора да саветује народ да гласа на дан птв априла за листу г. Министра Марка и онај срето) ни старешина Драгомировић који је појединим вугазедседницима општина давао по 3—4 банке налинјујнице, како је могао за то да стигне, а није моел GO да етигне да продужи ислеђење по овом предт таету где је држава оштећена са преко 80.000 дифра 2! (М. Драговић: А ти ниси дао ни марјашаг | ове је било пијано око тебе!) "

П _ Председник, Анд. Николић. — Опомињем 2001 Посланика, да не упада у реч.

А _ Алекса Жујовић (наставља). — Ја нећу да одјам ово што ми је добацио т. Дратовић, да је све - ото је било са мном било пијано. То је једна орнтнарна неистина о којој не треба ни говорити, арочито кад се зна да ја баш и кад бих хтео, : бих то могао постићи пошто сам човек слабог пузтатеријалнот стања. Само кажем ово, тешко радинлалној странци кад су у њу почели да се увлаче т такви типови којима у њој никако није места. воратовићу! иди ти па и даље брсти шуму, то је гоој занат. (Фатор).

Председник, Анд. Николић. — Молим вас пошворите о предмету на дневном реду. Алекса Жујовић. — Прво упутите г. Драго-

Г вашћа у границе пословника. Ако има да говори, Г внека устане а не да добацује, јер он тиме није пладцвредио мене него моје бираче.

Председнин, Анд. Николић. — Ви се; дртиште дневнога реда, а ја ћу одбити упадања, јер о није ваш посао, него мој.

Алекса Жујовић (наставља). — Често пута оп посланици и велможе Београдске чуде се и кажу: витиче народ на нас, виче на капут“. Не виче наKOJA на капут, него он под капутом разуме несатновену власт и грамзљивце за што већим богаством, пева сама роба да ли ће бити капут или друго одело,

зр О је већ споредна ствар.

з0. ЈУНА 1912. ГОДИНЕ 7

Народ мора да виче јер га пљачкају на начин какав се може разумети у земљи пеуставној где и нема закона. Дакле народ виче с правом и ако „пишти за невољу му је. Јер што вели наш народ: Бог та бије са небеса град пи сушом а Дрлава та бије несавесним, плаши мутним политичким приликама. Јер није стигла збов тих мутних

прилика — а оне колико знам трају већ 95 тодина, како је Орбија у питању сваки час да нас нестане — дакле није стигла због тих прилика

још ниједна влада да томе народу кога осуђује паша бирократија, донесе закон ла дође до кредита и то са што јевтинијим интересом.

Није стигла да му нађе начипа одакле ће црпети заралу, да своје благостање које је никакво и пропало, побољша. Ша господо, то није стигла и сасвим је оправдано и појмљиво- зашто и то не стиже да покрадених 30 и неколико хиљада динара пронађе где су и да изведе кривце пред суд, да се у опште то питање скине једном са дневног реда. А зашто не стижег То је оно кад би се отшкринула завеса и могло да говори да саму другом одпосу и према Министру и према тасту почив, Митровића, али у овом односу казаће се да сам са нарочитом тенденцијом непријатељства говорио. Износећи ову ствар ја морам да TI. Министра поставим и изведем на пут утрвеп, јер је запшао на етранпутицу, па бојећи се да сене изтребе, ја ћу га извести на пут прави, чист, и да га упитам отворено у Скупштини, како је могао за оволико време, колико седи на столици Министра, Унутрашњих Дела, да трпи и ћути и да се прави невешт према нераду начелника среза космајског и полиције по овом предмету. Ја ћу после кад будем добио одговор; казати још неке ствари после овога питања а за сад стављајући ово питање, ја држим, да ће г. Министар моћи да одговори, ако случајно мало час није ваборавио.

Тосподо, ако би био ово једини и усамљен случај који се десио са поч. Митровићем, кад би ово била једина и последња штета за државну касу, за државу, напослетку могао бих и ја прећи преко тога и чак не бих интерпелацију ни подносио. Али видите, ја сам у почетку говора казао: кад надзорне власти примере који су казними по нашим законима не кажњавају, значи да то оне из разних узрока гледају кров прсте. Место да је отишао бан Јован на суд — њему је Министар дао пензију; место даје са Митровићем учињено што треба блатовремено, таст му је и раније попуњавао дефиците —- не би дошло до самоубиства. То што је промакло некажњено, да ево итрећега кола чиновника у Космају, које је пошло истим путем. Ко је кривац за тог Срески писар пре месец дана долазио је у врло „веселом“ стању у општину међулушку и све прозоре на општинској судници ломио је као бесомучан, и остао некажњен. Надлежнима, доставља се то — али оне не кажњавају га.

(рески начелник маршира из ходника најбоље људе и домаћине из Космаја, јури их најпогрдније као керове и не бира изразе. Доставило се надлежнима и они примају оглушке, изгледа као да чиновници то чине по поруци, као да им је Министар послао штафету и народ у срезу космајском