Narodna skupština

А -

15 | И + —

то Т

LL 1 ORAO што је случај са Илићем који је оптужен за |овтасузеће пре 20 ектара утрине. Петрову Тору чу-

певала су лица која су за време министровања т. Ј. од родановића била стављена под суд и којима је мнлшадила комисија. Једно од таквих лица пресудом оповесковачког суда осуђено је на 80 дана затвора ви с нанету тешку телесну повреду Китану Н. из веодоњана, што му није дао лет динара кад та је гени хватио да је одсекао кола дрва. И такво лице јан Фивојин Карић после извршене сече и после сазваетаљња, да сам ја покренуо питање да се пошље ко(пониисија за извиђај његових злоупотреба успео је ит вда побегне из тога реона у други реон. li Tlewpopna opa Hje carpBeHa 0, бесправиих геостасељеника. Ти насељеници једним делом насељени т теу у Доброј Води што је познато садашњем натнрошелнику шумарског одељења, али остали делови оте етрове Горе и вероватно и њима један део од | хнтих прихода давао.

A Председник, Амд. Николић. — Господине котосланиче, држите се главног питања интерпела(иције, немојте улазити у детаље. 1 Гаврило Николић. — Пороштица је огранивноршена комисијом 1909. године. Г. Васић је био одЧзбређен са још двојицом те су ограничили те шуме (Tr ни ту је био онемогућен улавак насељеника са гедтастране. Општина. лебанска и бувска које се гравнаниче тим шумама да би могле лакше ту планину онзпискористити, обратили су се начелнику среском, RH пи начелник срески у дотовору са часницима ТИХ пштоопштина (без обзира на то, што је ово државна погшпланина, изашао је и одредно привремене грапице како би после омогућио да траже часници Ових гоотиштина састав изборног суда, што су они н учи ннили. Кад су добили пресуду н кад су изборне судије били часници дотичних општинских судова, сонда су почели да тргују тако, да су пуномоћници оппојединих села са пушком у руци хватали тороу сечце п од ових наплаћивали 3, 4, 5 и 10 динара.

Пороштица и Петрова Тора сатрвене су од почетка јануара на овамо, секао је тде ко шта хтео и колико је могао. Било је случајева, и имало је тамо лица која играју извесну улогу и дају цедуље шумару и кажу: пусти овога човека пека сече, наш је човек и пе дирај га |Министар Привреде: Дајте ми име његово). То је радно Сава звани „Гусанац“, |Милутин Драговић: Сава Радовић) Сава Радовић, који је у Петровој Гори продао шест државних утрина и за њих узео преко 20.000 дин.

Тај човек приликом досељења добио је једну утрину и онда кад је мало закрчио, нашао људе, који иначе траже земљу, где ће радити, продао је ту утрину за 8000 дин., некоме Пећанцу. По томе је вођена истрага код начелника среза јасеничкоги тамо стоји тај предмет. Кад је на тој продаји зарадио почео је да тргује са државном утрином и шумом г на очиглед државних шумских органа, тако да је ) од те две планине направљен пустош. Ја бих молио да се г. Министар не задовољи извештајем шумске управе јер је она највећи кривац, она не "чини своју дужност зашта је позвана да контролише чуваре шума и да обилази те реоне који су [oj јој дати, него да марљиво води рачуна хоће ли

50. ЈУНА. 1912. ГОДИНЕ

i M 15

који експлоатисати свој забран, те да му ревносно за добру дијурну изврши жигосање и да дозволу.

Дакле ово што вам кажем, т. Министре, ја вам кажем пекрено што сам и ја житељ у томе крају, и што ми је жао да оно мало плодне равнице пропадне, јер што је имало оголело је. С тога вас молим станите томе на пут, одредите комисију која. ће то извршити и са кривцима поступити По 92кону. Ја ћу водити рачуна о томе, то Министре, јер ћу бити тамо, па на јесен, ако се опет видимо мислим да нећу имати потребе да подносим другу интерпелацију.

Председник, AHA. Николић. — Има реч г. Милутип Дратовић. Милутин П. Драговић. — Тосподо посланици,

ја знам да треба што пре да свршимо рад у Народној Скупштини, да су т.л. посланици заморени, али пошто сам ја народни посланик из среза јабланичког, дозволите ми, да проговорим неколико речи о овој интерпелацији.

Од 1877. год. од како је ослобођен тај крај од ропства испод Турака, од тога дана, па до данас из Турске, Црне Горе и осталих наших п10крајина непрестано се досељава народ у срез јабланички и ту тражи себи склоништа КОД CBOјих рођака или пријатеља, да не би скапао од глади и осталих непогода. И прошле владе и садање владе увек су се одазвале тим досељеницима, јер су знали да беже од турског зулума и шиљале су комисије за насељење, које су им излазиле па сусрет и давале им земљишта колико им припада по закону о насељењу према задрузи. Те комисије нису се обзирале, да ли ће то бити штетно по државне шуме или не, оне су, где су нашле места, давале велике шуме насељеницима, и тако су тим насељењем сатрвене шуме у срезу јабланичком, а највише је том радњом сатрвено шума 1906. год.

Тамо, господо, нема бесправне горосече, као што каже г. Гаврило Николић. Тамо сваки човек, чак ако исече кола дрва, и у оном земљишту где плаћа порез по пописним књигама, а члан 3. закона 0 шумама признаје право својине тим људима на оним местима где плаћају порез и имају изводе из пописне књиге и на шуме и утрине, свако село у срезу јабланичком на својим атаримг плаћа порез и има пописне књиге од 1884.—5. тодине, те према члану 8. закона о шумама то је њихова својина, али ипак ако посеку кола дрва и на тим местима где порез плаћају, дотична шумска власт оптужује их п за та кола дрва продају му се волови. Тако је сваки онај који је заузео ма и стопу државне шуме кажњаван и наређивано му је да је одмах напусти и ако људи та земљишта уживају по 10—15 година и порезу плаћају на иста по наређењу Министра Финансија.

Што се тиче пресуде изборног суда, ја мислим, господо, да је г. Николићу највише познато колико та пресуда изборног суда има важности код комисије за ограничење шума. Пресудом изборног суда решавају се само поједини спорови око атара, а никакве важности та пресуда нема код шумске комисије, јер је чл. 9. и 10. зак. о шумама тачно предвидео какви услови могу бити. доказ о праву својине, а нарочито у ново-ослобођеним крајевима. Шре две године, у 1910 год., једна комисија иза-