Narodna skupština

БН ов 90 89

. "30. ЈУНА 1912. PO/HHH : 17

ne отпушта. Кад та је отпустио, свакако је имао јаких разлога за то. Депешом садањег Министра Народне Привреде од 30. повембра 1911. године, наређено је алексиначкој оумској управи, да се Човић не разрешава, док се не изврши увиђај У реону над којим је Човић водио бриту. Наредбом садањег Министра од 10/Х 1 1911. тодине Бр. 24.948 наређено је да се Човић одмах разреши од дуж ности.

То значи да се извршепим увиђајем нашло да има торосече. Наредбом Министра Привреде од 20/Х 11, дакле после десет дана, Мипистар наређује, да се Човић одмах разреши од дужности. Тек после ове треће наредбе, број исти, наређује се да се Човић одмах разреши и он је разрешен З1/ХИ. 1911. године. Алп спо да видите колико је Човић био као такав „савестан“ вап државне службе. Исти Министар, који је добио акта да је Човић као неисправан разрешен од дужности 81/ХИ., он га је већ 3. јануара 1912. год. Бр. 204. поставио за чувара при књажевачкој шумској управи. Како Човић није налазно нигде оне користи за себе које је имао на Црном Врху Малога Јастрепца, он је рекао: „Ја нећу тамо да идем“.

И г. Министар, ја верујем, не из. својих п0буда, него на наваљивање оних политичких људи који налазе де у таквом њиховом политичком раду једино могу наћи користи за себе, па њихово наваљивање, TI. Министар се смиловао, те је Човића, који није ни хтео ићи у књажевачку шумску управу, јер је тамо непознат свет, одмах ће се подићи буна, а овамо је нашао мирно стадо које шиша два три пута годишње, T. Министар га је својим претписом Бр. 1288. од ове године поставио за чувара алексиначке шумске управе.

Част и поштовање извесним чиновницима у шум“ ској управи. ови војују против насавесних чувара шума. А, Г. Министре, кадар чувара шума попуњава се често тако проблематичним личностима да је збиља тешко. у оној уродици од њих паћи по које исправно — чисто зрно.

Покојни Владета Шоповић, окружни шумар чудио се, кад му је после свих ових његових роферата о неисправности Борисава Човића исти IT. Министар Народне Привреде тога Човића понова вратио. И знајући нарав Борисава Човића да с! државним шумама располаже као са својом својпном — па чак мислим, да би и своју својину боље чувао да му је од дедова остало, а државну је шуму сматрао као Алајбегову сламу, — пок. Влаmera Шоповић гледао је да Човића задржи при канцеларији, а да та не пушта тамо у шуму. Али т. Министар, опет под утицајем оних политичких људи, који у вама налазе свој политички капитал, . натнао је Владету Шоповића да Човића поново пошље на његов „Златни“ Врх и Човић је за времо избора провео тамо, наравно сатирајући немилостиво државну шуму.

Ono cy, m. Министре, све Ваше -пумере; у актима то стоји: зато Вам не треба никаква комисија, јер Ви знате дл је све ово тачпо што сам ја навео.

Ја сам Вам г, Мипистре. о овој борби једног државног органа да не пусти курјака у стадо, упутио преко „Одјека“ једно јавно писмо Бр. 44.

СТЕНОГРАФОБЕ БЕЛЕШКЕ 1912.

„Одјека“ од ове године под насловом : · „Ко је јачи“, и молно Вас, да Ви као представник државне власти постанете једапут јачи од тога Човића. Али Ви сте, г. Министре, ипак подлегли. Човић је Вас надјачао. (Глас са деснице: Подлегао му је Јаша Продановић!) Господо, један добацује: „подлегао му је Јаша Продановић IK Ia јесте ли Ви чули да се овај садањи г. Министар бори с тим човеком, отпушта га, па та после сам враћа. Где је ту Јаша Продановић“ Оп за све ово време пије био Министар.

Ја, г. Министре, из овога Вашета одговора видим, да сте се Ви ма и у 12 часу решили да се опраштате утицаја тих Ваших политичких пријатеља. Ја вас молим, г. Министре, да идете стално тим путем, па ћемо вас потпомагати и ми, који нисмо ваши политички пријатељи; јер нама у опоме крају једини је спас, г. Министре, у чувању шума.

Мало пре било је говора овде о томе како реке чине поплаве и како их треба регулисати.

Док смо ми у округу нишком, а нарочито у срезовима пишком и алексиначком имали довољно шуме; док нам је Мали Јастребац био сав под шумом; док Обла Глава није била сасвим обријана; док Буковик није био сасвим сатрвен, от, г. Министре, нисмо имали ово чудо, које имамо данас, да нам два месеца ни једна кап кише није пала. Опај наш свет с очајањом посматра и себе и своју породицу, н чуди се како ће дочекати зиму.

Док је било шума, док није било Човића и њему равних и док није било политичких људи, који налазе нарочити политички капитал у штићењу тих певаљалих људи, дотле нисмо имали ни прекомерне суше, ни прекомерне кише, јер су шуме __ "То смо учили још у осповној шкољи, то смо учили и ја и ви, Г. Министре, — најбољи регулатор климе. Даље, Г. Министре, тоњењем ненсправних чувара шума, ви ћете успети да одржите у исправном раду онај мали број поштених чувара шума, јер иначе они морају доћи у искушење, кад виде да поштено живећи од оне злехуде плате но могу опстати. И ја вас молим T. Министре, мењајте закон о шумама! — Ви чуварима шума поверавате, да чувају државне милионе а терате их да те милионе савесно чувају за 800 и хиљаду динара годишње плате. Кад им дајете толико народно блато да чувају, платите их добро, да би могли савесно вршити своју дужност и бити увек поштени.

Али и поред те злехуде плате има велики број поштених чувара шума, иможете мислити ба каквим болом у души они посматрају себе и своје породице и сравњују положај свој и својих породица са положајем једнога Човића и њему сличних, који, збиља, теку богатство државним шумама, које су им поверене. Оно је тачно што сте ви изветтени да они то раде из користољубља. Они остају некажњепт, а ови бедници кажу, докле ћемо ми бркати по меду, а да не олижемо своје прсте.

То је, т. Министре о Човићу. Ја вас молим, г. Министре, у интересу службе, да и нас не терете да попут пок. чича · Отанка Петровића кажемо: „Да то није Министарство Привреде него Министарство развреде“.