Narodna skupština

16 НАРОДНА СКУПШТИНА

изборног закона. Кад овако стоји стање избора народних посланика, онда каква треба да је дужност Народне Окупштине, која има за први и за свети задатак, да строто и објективно процени све те изборне радње свих изборних органа“ Народна Окупштина је касациона власт за изборе, и ако би се Народна Окупштина оглушила о те капиталне повреде и Устава и изборнога закона, онда би то била једна најкрупнија погрешка у овим изборима; јер мучна посла да би се нашао ко, који би погрешку Народне Скупштине исправити хтео. Народна Окупштина има и право и дужност, да изборне погрешке исправља, али, авај! ко ће исправити потрешку Народне Окупштине 2! Зато је дужност Народне Окупштине да отвори четворе очи и да мери строго и објективно све радње, које су се јавиле на изборима, по Уставу и изборном закону.

Ја ћу да закључим свој говор и знам да ће вам то бити мило, у толико милије, у колико вам је до сада било непријатно. На крају рећи ћу вам, да је дужност Народне Окупштине, код овако кашиталних грешака и повреда и Устава и изборног закона, да не буде задовољна оваквим извештаје“ вериф. одбора, него да га не прими и да, по јед ном члану закона о пословном реду, избере друг вериф. одбор, који ће друкчије да проучи ове из боре и да поднесе извештај Народној Окупштини онакав, какав ће у ствари одговарати истини и који ће бити право огледало избора, који су вршени. Председник Верифик. Одбора, Драт. Т. Васић. — Има реч г. Чеда Костић, ради личне одбране.

Чеда Костић. — Ја немам ништа друго да кажем него само то, да ја нисам био посланик већ неких скоро девет година и мало сам изненађен Физиономијом ове Окузнитине, у толико, што видим да један интелитентан посланик може да се послужи неистином. Овде је он тврдио једну измишљотину, која се граничи са комичношћу, тврдио је, да сам ја, као начелник, држао збор са чуварима и осуђеницима. Љуба Ђорђевић. — Нисам рекао као начелник окружни, него као начелник Министарства Правде.

Чеда Костић. — То је једна неистина.

Ја, пре свега, хоћу да вам кажем то, да сам збиља тих дана био тамо по службеном послу, 0 чему постоји решење г. Министра Правде, који ме је тамо послао. Том приликом напоменуо ми је г. Министар и то, да постоји тужба. противу г. управника казненог завода, који је опозиционар, да је утицао на чуваре казненог завода да гласају за опозицију. Ја нисам чинио никакву истрагу; веровао сам на реч управника казненог завода, јер сам та сматрао за часна човека, да није ништа у том погледу радио и ја сам се тиме задовољио. Ено га, он вам је ближи, повивам се на њега, ако он утврди да сам ја имао какав збор са чуварима осуђеника, ја ћу поднети оставку на посланички мандат.

Што се тиче мог осуства, као чиновника, имам да кажем да сам ја збиља ишао на осуство, кад год сам имао да свршим какве припремне послове око: моје кандидације, исто онако, као што су и опозиционари, користећи се толеранцијом наших Министара, имали по два месеца осуства. Ваше

судије и ваши професори имали су по два месеца осуства за агитацију.

Председник! Верификационог Одбора, Драт. Васић. — Има реч г. Љуба Ђорђевић ради исправке навода.

Љуба Ђорђевић. — Господин Чеда Костић нека не мисли да ће се овај његов незаконити рад свршити само на овом мом говору! Он ће за то бити оптужен и суду и ја тражим од њега реч да се неће заклањати за свој посланички мандат,

Чеда Костић. вам часну реч.

Председник Верифижационог Одбора, Драт. Т. Васић. — Има реч г. Урош Ломовић.

Урош Ломовић. Господо посланици, пред„ставници опозиционих странака, оличени у судији т. Михаилу Радивојевићу и адвокату г. Љуби Борђевићу, покушали су да пред Народну Окупштину изнесу доказе и да је убеде: да су избори народних посланика извршени на дан 1. априла ове POдине, били под притиском власти, да нису били слободни, Њихова жеља да то докажу, остала је потпуно без успеха, јер ни један од њих није пред Народну Окупштину изнео ниједан такав непобитан акт, какав несумњив доказ, који би мотао Народној Окупштуни да послужи, те да. из њега црпе уверење да избори нису били слободни већ напротив њихово тврђење о томе остало је потпуно недоказано. Нећу се заклањати, дајем

Оба ова говорника почели су ову начелну дебату са таквим тоном да смо ми'од њих очекивали мното јаче доказе; очекивали смо да ће они изнети чуда и покоре што их је на прошлим изборима починила данашња влада. Ја сам чисто посумњао да г. Борђевић не тресне овде са каквим оковима и букатијама, које су о изборима носили

__њетови политички пријатељи затварани по апса-

нама и томрудима, тако да нису могли видети ни сунца ни месеца, а камо ли још да употребе своје грађанско прво. Чекали смо да г. Радивојевић не изнесе документован списак својих политичких шријатеља и једномишљеника који су за време избора мучени и кињени како не би могли употребити своје грађанско право. Чекали смо, али то нисмо дочекали, јер тога није ни било. Велим, начин, и тон њихових излагања о изборима, какав је био, ла смо очекивали од њих чути, тако и-њима сличне ствари, какве су се негда дешавале у нашој земљи.

Најбољу слику за то да су ови избори били слободни, да влада није вршила нити могла ма какав притисак преко по. лиције на опозицију — даје нам та околност, па ни сам шеф полицијске власти, Министар Унутрашњих Дела г. Марко Трифковић, није изабран у Београдском округу, где је био носилац радикалне листе.

Исто тако ни други члан владе Г. Љуба Јовановић, Министар Просвете, није изабран у смедеревском округу. То су несумњиви докази да па овим изборима није било притиска, јер да је тога било, као што је негда бивало раније, кад су изборе вршили реакционарне партије, не само да би оба ова министра била изабрана него би. према јачини радикалне странке у народу, она добила преко 150 посланика. |

пе e — ~