Narodna skupština

54 НАРОДНА СОКУШИТИНА.

столи и поборници слобода у почетку ступили у опозицију према владајућој странци, а расту и онда кад се под њиховом владавином убијају политички противници у затвору, и кад понова скупштинека, већина не одобрава, да убицама суде вемаљски судови. Они су расли онда, кад су говорили противу државних зајмова, намета и дажбина, а расту и онда кад сами праве зајмове пи ударају на парод тешке намете; радикали су расли онда, кад су тврдили да народ не може поднети већи буџет од 75 милиона а расту и онда кад Отојан Протић тврди да буџет од 125 милиона за Србију није велики; расту још и онда пошто су увећали државне дутове са преко 800 милиона, закључујући зеленашке зајмове, и пошто су толике срампе афере и педостојни тошефти у набавкама оружја и муниције откривени, они расту и опда кад је главним стварни вођа радикалне странке Отојаш Шротић ухваћен од, свога колете Јаше Продаповића у једном неморалном послу, а то је да је као српски Министар Финансија служио интересима једне стране банке при закључењу зајма Управе Фондова на штету интереса српске државе.

Број радикала, господо, и њихових присталица, и гласача у народу, све је већи и већи. Он расте и онда кад је Србија претрпела фијаско у спољној политици, кад је Србија изгубила Босну и Херцетовину. И после свега тота, њих је све више и више. Ми незнамо откуда то долази, и како, да то објаснимо. Да су радикали имали све саме успехе, да ни једног апсолутно рђавог и непопуларног дела у својој владавини нису имали, ипак би за ових девет година, тако рећи њихове непрекидне владавине морали изгубити од своје снате и јачине у народу. Међутим, они никако не губе. Једино кад нису на влади и кад не врше изборе, онда со и код њих примећује онај закон, који важи за све друге парламентарне државе. Откуда дакле то да радикали добијају све већи број гласова, кад сами врше изборег То је оно што ми сада треба да расправимо и расветлимо. По моме мишљењу, то долази отуда, што број куглица, што број гласача, који су радикали добијали и добијају, није стварни број радикалних присталица. Овај би се огледао једино у резултатима које дају потпупо слободни избори, што приликом поменута четири избора није био случај.

Многа господа предтоворници из опозиције, поменула су, да су вршени многи и многи недопуштени утицаји на бираче. Ја ћу о овоме доцније да говорим. Сада хоћу да поменем само то, да и ако постоји по Уставу тајност гласања, да је та тајност гласања, која је највећа тарантија за слободу бирања постане апсолутно илузорпа. И ако ' су законом предвиђене све мере, да се одржи тајност гласања п да се сва недопуштена средства, противу ње сузбијају, ипак су радикали од својих тласача тражили нешто више. Не верујући њиховој лепој речи, да ће за њих гласати од њих се захтева да приликом гласања покажу за кога гласају. Ви ћете рећи, па то би требало да уђе у записник бирачког одбора као дело, које је по закону казнимо. |

Јесте господо, то би било онда, кад би се вршило оно, што је законом предвиђено да председ-

ници бирачког одбора треба да буду људи, који ће дати стварно тарантије да неће дозволити никакве смицалице ни неправилности приликом избора. Међутим, Главни Државни Одбор, који је имао да одређује председнике бирачких одбора, том ириликом гледао је, да одређује за председнике људе, не који ће послужити да се избори изврше што боље и правилније, нето, који ће тослудсити да изборм испадну што боље и корисније за радикале. На првом месту. председници бирачких одбора треба да су судије, судски чиновници пој отлште правници, а у другом реду Факултетлије, па тек у трећем реду људи са средњим стручним школама. Овде је ова одредба законска, као што су навела господа предговорници из опозиције, изиграна, јер од врло великог броја правника и судских чиновника, узет је врло мали број за председнике бирачких одбора, а остала места су попуњена радикалним присталицама и људима за које се морало ·-унапред знати, да неће правити пикакве сметње у изигравању закоџа, да се радикалима прибави што више гласача. Прп-= родна је ствар да тако регрутовани председници бирачких одбора нису били толико скрупулозни у чувању одредаба изборног закона. IU. посланик Љуба Ђорђевић је констатовао грдне злоупотребе и брутално гажење закона од стране Државног Одбора при одређивању ових председника. Ја ћу само што се тиче мога изборног округа топличког напоменути то, да два судска чиновника — правника нису били одређени за председнике бирачких одбора и ако су имали првенствено право а доведени су за председнике људи, без факултетске спреме. Осем тога, господо, и ја лично, и као свршени правник, и као личност, која се бави политиком, прозирао сам своју кандидацију за предселника бирачког одбора, али при свем том нисам узет у обзир. То показује да Лржавни Одбору овом случају није био непристрасан и објективан, јер је за председпике узимао само оне људе, за које је унапред знао да ће послужити интересима радикалне странке.

Дакле, на тај начин, господо, може се већ рећи, да самим тим постављењем за предсенника бирачких одбора, било људи од утицаја, који су радикални атитатори било људи, који су били вољни да пропусте да извесне противзаконе ствари унесу у записник које би иначе морали унети и 5007 којих би евентуално избор у дотичном месту могао бити оспорен, — да је самим тим и таквим постављањем председника бирачких одбора вероватно добивен један знатан број куглица више и повећан број гласача за радикале.

Господо, приликом ових избора опажала се велика пресија од стране разних власти на бираче. Опазили су се свуда јаки и недопуштени утицаји од стране полиције, од стране пореских власти, а нарочито од стране шумарских власти. Од стране владе није поступано подједнако према свима. Док је појединим кандидатиме који су чиновници а по партији радикали допуштено, да могу ићи, кандидовати се и агитовати за себе и на тај начин често осуствовати од дужности, дотле то кандидатима, из опозиције апсолутно није долуштено.

пале да Нар e