Narodno blago. Knj. 1

154

У пелину љута гуја спава. Невјеста је скутом пробудила, Под њом нашла три камена драга. Једнога је на грло вевала,

А. други је брату оправила,

„А. трећи је кујунџији дала,

Да јој скује три добра прстена. Један кује од сувога, злата, Други кује, да га позлаћу је Трећи кује, да се прстен зове. Који кује од сувога, злата, Онога је своме војну дала,

Који кује, да та позлаћује, Онога је овом ђеверу дала.

Који кује, да се прстен зове, Онота, је заовипи дала.

Карала је заовина хајка:

»Онао моја, шћери нерођена, »Нерођена као и рођена,

» Што је бољи војно од ђевера 2 »Што ли ђевер од миле заове #« »Свекрвице, мајко нерођена, »Нерођена као и рођена, !

»Војно ми је у двору слобода, »Бевер ми је у роду похвала, »даовица туђа одмјеница,

»Као што сам и ја својој мајци«.