Narodno blago. Knj. 1

162

Послуша је Љутица Богдане, И изађе на високу кулу,

Па он врати остарелу мајку,

А одведе дилбер Анђелију,

Па отиде у Нова Пазара. Вазлан вика по нове чаршије: »Кој ће драги роба на продају %« Нико неће роба да се прими. Кад је било око заранака,

У сокаку једно Туре младо.

Па овако тијо говорио :

»Шта је цена робу за продају “« Проговара. ЈЉутица Богдане: »Дена му је иљаду дуката«. Туре броји иљаду дуката, Кол'ко броји, толико задроји Гледајући Анђелију младу.

Па је води своме белом двору, Поселаше на мека душека,

Па вечера оно Туре младо; Њега двори дилбер Анђелија, Тад говори оно Туре младо: »Ајд вечерај, дилбер Анђелија ! »Јеси л кад год за јунаком била, %« Тада пређе, стаде да вечера. Вечераше господске вечере, Полеташе на мека душека. Отуд лети једно пиле лепо, Падајући ка стаклени прозор, Оно стаде танко да отпева :