Narodno blago. Knj. 1

164

»Да л' је било, да л ће где год бити 2 »Нит је било, нит ће где год бити, »Да се љуби братац и сестрица«. Тад говори оно Туре младо:

»Чу ли мене, лилбер Анђелија, »Да имаш ли икога, од рода #« Проговара дилбер Анђелија : »Имала сам, казује ми мајка, »Имала сам брата ја једнога, »Млада су га заробили Турци«. Протовара оно Туре младо:

»Је л имао каквога белега. 2« Одговара дилбер Анђелија :

»Имао је, казује ми мајка,

»Имао је белег знановити : »делена му сва десница рука. »Да је живо, царство би добило«. Тад говори оно Туре младо:

»Ајж устаји, дилбер Анђелијо, »Да упали ве воштане свеће ! »Поврни ми зелену доламу,

»Па, загледај на десницу руку.

»Да л имаде каквога белега #« Тал устаде дилбер Анђелија.

Па упали 'не воштане свеће,

Па поврну зелену доламу,

Кад зелена сва десница рука. Стаде Анђа тијо говорити :

»Благо мени до живота мога,

»Кад сам нашла мила брата свога«.