Narodno blagostanje — dodatak

ма Бе

ГОДИНА Ш

Садржај:

Панчевачка пучка банка — Панчево

БЕОГРАД, 2!. МАРТ 1931.

Додатак џ„Пароднопл Благостању«“.

БРОЈ 12

Diskontna trgovačka banka d. d. — Beograd

Prva pučka dalmatinska banka — Split "Tehnička banka — Beograd Хрватска католичка банка — Загреб

Пожаревачка трговачка банка — Пожа ревац

ПАНЧЕВАЧКА ПУЧКА БАНКА А. Д. — ПАНЧЕВО»

Нашим читаоцима је већ познато, да међ велебанкама у Војводини, а нарочито оним у Банату, постоји нека врста прећутног споразума о подели реона. Панчевачка пучка банка је на пример сама поставила границе својој експанзији и због тога се она сматра за банку доњег Баната са крајњом граничном линијом Тамиш—Уздин— Самош — Маргита— Средиште на Дунаву. Тај реон је слика територијалног пространства њезине делатности. Годишњи извештај Панчевачке пучке банке, о чијој смо литерарној страни такође раније говорили, претставља један савршен рапорт о економским приликама на реону њезине делатности. Она се труди да покупи што више података о томе. И за економску историју доњег Баната њен ће извештај послужити не само као најдрагоценији материјал, већ као најпотпунији извор.

Извештај Панчевачке пучке банке о приликама у Банату у 1930. години и њезине делатности потпуно потврђује нашу карактеристику економске 1929. и 30. године. Ми смо тврдили да је 1929. година била једна од најбољих од почетка наше Краљевине, а да 1930. година није лоша али да је слабија од оне 1929. године. У свом извештају за 1929, годину управа Панчевачке пучке банке била је пуна оптимизма и наде на бољу будућност. Она је онда сматрала да су прилике консолидоване и да се пребродила „најнижа тачка привреден депресије“. Есконтовала је још много боље економско стање нарочито у њезином реону за 1930. годину. Као што знамо њезин се оптимизам није остварио; управо Доњи се Банат може сматрати за крај који је најгоре прошао у 1930. години. Пре свега сам принос у пољопривреди био је мањи него у 1929. години: код пшенице и осталих житарица од прилике =/, претходне године, а код кукуруза још много мање. Док је 1929. године принос шећерне репе био одличан, дотле је 1930: године код великог броја репара једва стигао да покрије предујам који су примили од фабрика шећера. Знатно бољи резултат према 1929. години показују само воћњаци и виногради.

Слабом приносу придошао је још катастрофалан пад цена пољопривредних производа, који су као што знамо главни елемент доњо-банатске привреде. Он је начинио велики део пољопривредне делатности у 1930. години потпуно нерентабилним. Није потребно да цитирамо овде цене житарица, специјално пшенице јер су добро познате. Али треба истаћи да је за Банат као еминентно кукурузно-културну

*) За 1929. r. биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ у броју 16. од 19. априла 1930. г. страна 70 ; за 1928. г. у броју 9. од 1. априла а 1929, г. страна 134.

област пад цена кукуруза био од недогледних штетних последица. Кукуруз способан за стављање у стоваришта плаћан је у новембру и децембру пр. год. цигло 65 до 85 дич.

Извоз житарица и кукуруза био је врло слаб баш због

тих ниских цена. Народ је под притиском тих цена спонтано

и нагло извршио преоријентацију ка сточарству. Али ни ту није могао наћи еквиваленте за свој труд; еквивалент који би требао да нађе према релацији цена пољопривредних производа и сточарства из разлога што је, као и 1929. године, и 1930. године сточарство патило од дегенерације. Нарочито код свињарства покушаји са новим расама, ради спасавања од дегенерисане стоке, завршили су огромним губитцима, јер је 68% свију свиња угинуло од куге. Значи да је обнављање свињогојства у Доњем Банату изведено потпуно бескритично и лакомислено. |

Било је крајева који су се спасли штетног дејства прошлогодишње жеге; код њих је био врло велики принов у кукурузу и житарици. Било је крајева који су добро ууновчили своје пољопривредне производе преко сточних производа. Али укупно узевши за Доњи Банат као привредну јединицу може се рећи да је најгоре прошао од свију чисто земљорадничких крајева наше отаџбине.

Панчевачка пучка банка финансира све облике националне производње свога краја: пољопривреду, сточарство, занате, трговину и индустрију. Од свију тих грана производње најгоре је прошао један део трговине извозне, односно трговина земаљским производима. Требало је имати трговачку генијалност па се сачувати губитака у бранши у којој цена артикала, којима се тргује, свакодневно пада. Због тога је на пример у 1930. години нарочито у Панчеву број стечаја са принудним равнањем био највећи за последње три године. Ни трговци увезеном робом као ни занатлије нису могли имати бољи посао.

Горња таблица нам показује како је прошла Панчевачка пучка банка под притиском привредне депресије свога. краја.

Најважнија ставка у целокупној њезиној активи ин пасиви су улошци на штедњу. Они износе крајем 1930. године 121,8 милиона динара односно 1218% главнице. Та ставка у пасиви обухвата две врсте депозита: једно су улошци на штедњу по књижицама а друго су по текућим рачунима. Прва категорија износи 106 милиона, а друга 15,7. Према претходној години она показује пораст од 8,4 милиона динара односно за 7%. То одговара од прилике порасту улога на штедњу за целу Војводину. Али се још интересантнији увид добија, кад се упореди кретање уложака по књижицама одвојено од депозита по текућим рачунима, Први су пора-