Narodno blagostanje — dodatak

98

сене

„Разчуа Glavnica 20.000 20.000 40.000 40.000 Fondovi 27.373 57.958 45.156 47.614 Ulozi na knjižice 24.955 24.042 22.611 25.112 Ulozi po tek. rač. 5.194 10.051 20.394 31.322 Ромелоске та: 6.943 6.004 39.440: '6.263 Reeskont | 27.988 16.565 7.815 - 29.676 Rezervisane Štele 135 181 1302 1220 Pensioni fond 5.167 9.373 9.880 11.077 Zbir bilansa 122.357 „149.207 194.282 201.243

U 1927. godini iznose glavnica i fondovi 47.37 miliona dinara, a 1928. godine iskazani su sa 78 miliona dinara, zbog povećanja fondova od 27.37 miliona na 57.9 miliona dinara. Da bi to povećanje fondova, koje rezultira iz valorizacije bančinih aktiva kao i redovne godišnje dotacije fondovima, bilo što očiglednije, objavljujemo njihov detaljan pregled:

Fondovi 1927. 1928. 11929. 1930. u hiljadama dinara Stalni rezervni fond _ 4.506 4.907 5.258 5.850 Spec. renzervni fond — 3.052 3.052 3.052 Osobeni fond 6.410 19.005 5 1.461 Fond za kursnu razliku hartija od vrednosti — 14.129 18.234 17.351 Fond otseka života 751 1751 751 751 Fond otseka nesr. sluč. 150 150 150 150 Rez. premija života 8.001 7.442 8.219 8.720 Rez. premija požara 7.553 8.521 9.484 9.621 Ukupno 27.373 57.958 45.156 47.649

- 0 1929. godini glavnica je povišena na 40 miliona dinara, a ukupni fondovi su iskazani sa 45.15 miliona dinara; vidimo dakle, da su fondovi manji za 12.8 miliona; a istovremeno i primećujemo, da je sa ,„osobenoga fonda” skinuto 19 miliona dinara (koji su sa još jednim milionom, koji je uzet iz dobiti tek. godine, preneti na račun glavnice) i da su istovremeno ostali fondovi zbog redovnih dotacija povišeni na 6.2 miliona dinara. Povišenje glavnice je dakle bilo samo jedna tehnička, knjigovodstvena {iransakcija. U 1930. godini, zbog dotacije fondovima, (od 2.5 miliona dinara) sopstvena sretstva dostižu 87.65 miliona.

Strana sretstva, kojima zavod raspolaže, naime ulozi na štednju, po tek. računima, poverioci i reeskont iznosila su: 1927. godine 65.08 miliona, 1928. godine 56.66. miliona, 1929. godine 90.26 miliona i 1930. godine 92.37 miliona dinara. Vidimo, da su strana sretstva u 1928. prema 1927. godine smanjena. za 8,42 miliona, što dolazi otuda, da su se za nepun milion smanjili ulozi na štednju i poverioci, a pošto su ulozi po tekućim računima povećani za 5 miliona to se je mogao smanjiti i reeskont za 11.42 miliona dinara.

U 1929. godini strana sretstva pokazuju ogroman porast za 33.59 miliona na 90.26 miliona; u 1930. godini iznosi porast samo 2 miliona. Zakliučak, koji se nameće, naime da su poslednje dve godine strana sretstva ostala nepromenjena, je tačan, ali ako pobliže pogledamo tablicu specifikacije bančine pasive, vidimo, da su u toku tih dveju godina učinjene ogromne strukturelne promene. |

Роуепос! ви u 1920. godini porasli na 39.44 miliona {prema 6.00 miliona u 1928. godini), a u narednoj godini smanjeni su skoro na raniju visinu. To je svakako jedna krupna promena, za koju u izveštaju nismo mogli naći objašnjenja. Ona je u vezi sa nameravanim povećanjem glavnice i odlučenim stornom. Čim ie pala odluka o povišenju glavnice, mnogobrojni akcionari, a i takvi koji su tom prilikom hteli to da postanu, uplatili su odnosne iznose za akcije. Ti iznosi morali su da vafiraju oko'15 miliona, ako ne i više ı mi smatramo, da. su u glavnom oni :prouzrokovali· ovaj skok: pozicije poverioca (preko

kojeg računa je zadruga vodila ove uplate). Uprava je ove sume odmah i lukrativno plasirala, što potvrđuje porast aktivnih poslova bančinih. U izveštaju za 1930. godinu čitamo, da su se ti iznosi — nakon storniranja odluke o povišenju glavnice vratili ulagačima, razume se da sa odgovarajućom kamatom, koja, kao što ćemo to docnije videti, osetljivo tereti račun gubitka i dobitka za 1930. godinu. Zbog priliva obilnih sretstava u 1929. godini (i ulozi po tekućim računima su porasli za 10

„miliona na. 20.39 miliona dinara), banka je smanjila reeskont za

8.75 miliona na 7.81 milion dinara. U 1930. godini došao je odliv tih sretstava, i da se za njihovu isplatu ne bi morali smanjiti lukrativni angažmani, zadruga se obratila Narodnoj banci u pomoć i povećala reeskont na 29.67 miliona dinara, što je bilo dovoljno, jer su istovremeno porasli i ulozi po tekućim računima za 11 miliona a i oni na štednju za 2.5 miliona dinara.

Ukupna sreistva, kojima Zadruga raspolaže, dostižu dakle u 1930. godini (zajedno sa rezervisanom štetom od 1.22 miliona i pensionim fondom činovnika) 192.32 miliona, od čega je preko polovine sopstvena sretstva.

Aktiva Zadruge pokazuje nam njihov plasman:

Najveći deo tih sretstava plasiran je u eskont menica, što je od uvek bio najviše negovan posao Beogradske zadruge. Ti su krediti porasli za poslednje tri godine za skoro 33 miliona dinara i iznose krajem 1930. god. 76.17 miliona dinara. Prema 1929. godini, porast iznosi 6 miliona dinara. Krediti dati po tekućim računima porasli su za poslednje tri godine za 13 miliona dinara (u 1928. prema 1927. godini smanjeni su za Skoro 4 miliona) i iznose krajem 1930. godine 38.89 miliona dinara. Ogroman je i plasman u hartijama od vrednosti: od 13.89 miliona u 1927. godini povišen je do kraja 1930. godine na 36.12 miliona: Prema 1929. godini višak iznosi 1.83 miliona dinara; to povećanje dolazi otuđa, što je valoriziranjem povećana nominalna vrednost akcija Beočinske fabrike cementa od 500 na 1500 dinara i što su nabavljene još neke hartije od vrednosti.

Nepokretnosti su bilansirane u 1930. godini sa 10.73 miliona dinara. Beogradska zadruga ima veliki deo svojih rezervi angažovanih u nepokretnim dobrima u Savamali, gde je izdavanje stanova kao i dućana prema izveštaju zadruge veoma otežano. Uprava istiće, da је rentabilitet imania u Savamali, naročito onih zidanih posle rata, spao na minimum. Zato smatra za svoju dužnost, da unovči ta imanja po naipovoljnijoj ceni, da bi dobijena novčana sretstva plasirala bilo u vidu zajmova, bilo opet u nepokretna imanja u centru prestonice, gde je rehntabilitet veći. Vrednost rezervnih fondova kao i pensionog fonda činovnika iskazana je u 1930. godini sa 35.2 miliona dinara. (Prema 1929. godini manja je za 5.58 miliona dinara). Veliki deo tih fondova plasiran je u nepokretnosti i u hartije od vred< nosti. Sastav tih vrednosti drži uprava više manje u tajnosti, i njih analizirati, potpuno je nemoguće. Beogradska zadruga je u prošloj godini prodala zadužbini Luke Čelovića — dve: palate u Zagrebačkoj ulici — za 27.45. miliona dinara. Pošto su prodate dve palate pripadale rezervnim premijama otseka požara (vrednost ukupnih fondova svih grana osiguranja iskazana je sa 17.22 miliona dinara), to je gotovina, koja je ostala po odbitku duga, koji je teretio te dve palate, plasirana u državnim

· hartijama od vrednosti.

| Vrlo malo povećanja pokazuje u 1930. godini pozicija lombarda hartija od vrednosti i sopstvenih polisa osiguranja: za nepunih 300 hiljada na 2.78 miliona.

Nameštaj i pribor (u koji je ubrojen i kafanski i hotelski nameštaj zadruginih nepokretnosti) iskazan je sa 3 dinara.

Napomenuli smo, da je uprava zadruge počela poslednjih godina, da posvećuje najveću pažnju odelenju osiguranja. Uvela je nove grane ,naime provalne krađe i loma stakla, a stare oblike, života i požara, iz osnova je reorganizovala. Il. mi hočetno malo duže da se zadržimo kod ove grane.

Ni u 1930. godini poslovi oko spoljne i МЕЗИЈЕ (јеће ničke i komercijalne) reorganizacije nisu privedeni kraju. Ali su