Narodno blagostanje — dodatak
144
склоп Дунавске бановине, ради се на томе да се оне претворе у Штедионицу дравске бановине са централом у Новом Саду, а филијалама у Смедереву и Сомбору. На тај начин све Обласне штедионице које су постојале биле би претворене у Банске штедионице.
Наша држава административно је подељена на 9 Бановина и на територији Београд—Панчево— Земун. Према томе од 10 административних подручја њих три имала би Банску штедионицу, а једна не. Јасно је, с обзиром на тенденцију унификације, да таково стање не може дуго остати. Или ће све административне јединице добити своју Банску штедионицу или ће требати ликвидирати и оне које већ постоје.
То је и био проблем до пред кратко време. Против Банских штедионица могу бити у првом реду новчани заводи јавно-правног карактера, јер у њима имају нове и јаке конкуренте. |
Али се увидело да регионални новчани заводи јавноправног карактера могу, ако су добро вођени, много да утичу на привредни развитак свога краја и да временом могу играти видну улогу у изградњи нашег новчаног тржишта. Сва настојања противника банских штедионица, а ти су били многобројни и утицајни, остали су без успеха.
Пре неколико дана службени лист приморске бановине донео је уредбу и правилник о оснивању Штедионице Приморске бановине са централом у Сплиту. Како сплитска област није имала обласне штедионице, то дозвола оснивања једне нове Банске штедионице значи да је коначно одлучено да се институција Банске штедионице заведе у свим Бановинама. Примеру приморске бановине имали би следити у најкраће време и друге бановине, |
Штедионица Савске бановине пуну делатност развија тек у најновије време. Прошле године готово читаво време висио је над њом Дамоклов мач „бити или небити“. Под таковим перспективама наравно да се није могла развити већа делатност. Поред тога, први управни одбор Банске штедионице био је састављен готово искључиво из начелника банске управе а такови људи у великој већини нису погодни за управни одбор новчаних завода, па макар се радило и о новчаном заводу јавно-правног карактера.
Сада Штедионица Савске Бановине има сасвим другу управу, која је далеко ближа привредном животу и која ће ван сваке сумње моћи развити далеко већу делатност нето управа састављена у претежном делу од административних чиновника.
Нова управа која иде за тим да Банској штедионица осигура веће износе уложака на књижице и да јој по томе осигура довољно сретстава, имаће у првом реду да за Штедионицу нађе нове просторије, будући да досадашње у Горњем граду нису никако приступачне широкој публици. А код толиког броја новчаних завода треба водити рачуна и о комодитету улагача. Друго је питање каматњака. До сада Обласна штедионица дотично Штедионица Савске бановине плаћала је на улошке каматњак који је за 1% био мањи од каматњака на улошке Држав. хипотекарне банке. Не улазећи на овом месту у питање каматњака на улошке новчаних институција јавно-правног карактера у првом реду највећег међу њима Државне хипотекарне банке, ми само констатирамо да је немогуће да Банска штедионица може свој каматњак држати за 1% ниже него Држав. хипотекарна банка. Ако већ мора бити разлике у погледу каматњака код новчвих установа јавно-правног карактера, онда би логично било да велике установе плаћају мањи уложак него мање и још довољно неуведене. Тако је код новчаних завода акционарског типа и тако би морало бити и код оних јавноправног карактера. i
Биланса Штедионице Савске бановине овако изгледа:
Аџтива 1928. г: 1929. m. | 1930 6 у хиљадама динара Благајна 188 1.045 1.672 Менице | 8.349 12.457 13.261 Кредити општинама 1.863 8.670 14116 Улошци код банака 19.827 22.028 54.657 Дужници 2.912 9.009 9.006 Пасива УлОошШци | 19.500 26.iG4 29.058 дописници 14.050 20.598 03.983 Добитак 82 249 152 Укупна биланса 33.845 54.309 94.334
Укупна биланса бележи знатан пораст. Ни један наш новчани завод није за само две године своју билансу скоро утростручио. |
Највећи је пораст код дописника. А код ових опег Бановина. Банска управа потраживала је 48 милиона, а установе под бановим надзором 8.060 милиона. Потраживања Банске управе порасла су за једну годину од 18.3 на 48 милиона динара или за 50 милиона динара. То значи да су финансијске прилике Савске бановине потпуно сређене. Држимо да ни једна од наших бановина није концем године располагала са толико ликвидних средстава. Око трећине читавог буџета било је концем године у благајнама Банске. штедионице.
Улошци су порасли само за 5 милиона према 7 милиона године 1929. Го треба довести у везу са несигурношпу која је онда владала у погледу будућности обласне дотичне банске штедионице.
Структура активних позиција Оилансе доминирана је природом пасиве. Потраживања бановине и банских установа су ванредно ликвидна, према томе треба их и ликвидно пласирати. Код новчаних завода било је пласирано 54 миЛиова динара. То су у првом реду водећи новчани заводи Загреба, који како у погледу сигурности тако и у погледу ликвидитета дају највећу гаранцију.
Кад би код нас постојала институција приватног дисконта, Штедионица Савске бановине, а вероватно и других Бановина, могла би да у такове ангажмане пласира којих десетак милиона динара. То би био знатан напредак у изградњи нашег новчаног тржишта.
У менице је пласирано 13.3 милиона динара. Од тога 127 милиона у менице задружних организација.
Зајмови општинама и градовима износе 14.7 милиона динара, а скупа са дописницима-дужнинима 16.5 милиона динара. Како се ту ради о зајмовима мањих општина са територије Савске бановине, то је данас Штедионица Савске бановине на свом територију централа за комунални кредит за мање општине. Док Држ. хипот. банка подељује семо милионске кредите великим ошитинама, дотле Штедионица Савске бановине у првом реду подељује мање зајмове од по коју стотину хиљада динара. Чисти добитак износи 750 хиљада динара и за 300 хиљада је већи од добитка године 1920. Како видимо и пословни успех био је повољан.
Како је Градска штедионица општине Загреба наша водећа институција комукалних штедионица, тако ће се по свој прилици и Штедионица Савске бановине развити у водећу институцију бановенских новчаних завода.
1
„ДРАВА“ Д. Д. ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЖИЖИЦА — ОСИЈЕК»)
Анализирајући билансу „Драве“ за годину 1929. ми смо навели да он не показује никакве важније промене према билансу из претпрошле године. То што је вредело за годину
*) Биланс анализиран за 1928. г. у бр. 29. од 24. августа 1929. г. стр. 479, за 1929. г. у бр. 8. од 22. фебруара 1930. г. стр. .37.