Narodno blagostanje — dodatak

196

glavni oblik kreditiranja — bilo to seljaka, privatnika ili poslovnog čoveka — osim ako ne postoji kakva uža veza (afiljacija ili slično). Dužnici su opali za 6 miliona. Oni se dele: Vrst kredita koncem 1930. g.

- u dinarima hipotekarno pokriveni 50.489.788 -|- 3,878.136 | pokriveni efektima i robom – 17.570.682 -|- 3.068.324 pokriveni meničnim jemstvom 76.910.730 — 1.818.840 potraživanje kod banaka 55.347.802 — 14.668.779

Izravno kreditiranje je i prošle godine bilo u porastu. Opala su samo potraživanja kod novčanih zavoda. Zemaljska banka fungira za mnoge zavode Bosne kao glavni oslon. Možda i jači nego Narodna banka, koja ne ulazi rado u poslove sa manjim zavodima. Prilike prošle godine iziskivale su opreznost, pa je i Zemaljska banka morala biti opreznija kod kreditiranja manjih provincijskih zavoda.

Efektt su u znatnom porastu. Gotovo iznose dvostruko od onoga što su iznosili koncem 1929. godine. Porast otpada u prvom redu na državne papire. Koncem 1929. godine Zemaljska banka je imala državnih papira samo 2 i po miliona dinara. Копсет 1930. godine 7.6 miliona dinara ili tri puta više. Porast državnih papira dolazi od nabavke 130.500 dolara naših dolarskih obveznica. Na bankarske deonice otpada 3.2 miliona i to u prvom redu na akcije Narodne banke i Privilegovane agrarne banke. Na industrijske papire otpada 1.9 miliona dinara.

Roba je na istoj visini. To su produkti monopola duvana za koji Zemaljska banka ima pravo veleprodaje u znatnom delu naše države kao i suve šljive. Sa šljivama je Zemaljska banka uvek radila. I za prošlu godinu poslovi su tekH povoljno.

Nepokretnosti su bilansirane sa milion dinara. S obzirom da se tu radi o bančinoj palati u Sarajevu, zgradama od nekoliko filijala, velikim skladištima za duvan i šljive, njihova prava vrednost iznosiće 10 do 20 puta više.

Račun gubitka i dobitka ovako izgleda:

Gubitak 1927. 1928. 1929. 1930.

| u hiljadama dinara Plate 6.906. 7.314 7.581 7.654 "Troškovi 6.738 6.044 5.633 5.912 Prenos dobitka · 508 536 238 223 Dobitak 4.501 4.100 4.060 3.460

Đobitak Prenos dobitka 508 536 238 223 || Bruto dobitak 18.144 17.459 17.284 17.027

Bruto dobitak je manji za 250 hiljada dinara. Međutim kako su plate i troškovi veći, neto dobitak je manji za ravno 400 hiliada dinara.

Upravni odbor se sastoji iz sledeće 9. 9.: Pero Stokanović, veleposednik i trgovac, Tuzla; potpredsednici: Hugo Marcus, pretsednik Wiener Bank-Vereina, Beč; Vladimir Sušić, industrijalac, Sarajevo; Nikola Berković, pretsednik Trg. i obrtničke komore, Sarajevo, član glavnog upravnog odbora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, Beograd. Članovi: Asimbeg Alibegović, trgovac, Derventa; Dr. Vladimir Andrić, ministar u. m., advokat, Sarajevo; Dr. Nikola Andrijašević, advokat, Sarajevo; Dr. Max Brugger, član uprave Basler Handelsbank, Basel, Švajcarska; Dr. Mustafa Denišlić, lekar, Sarajevo; Richard Fanta, gen. konzul u. m., Beč; Giacomo. Faltrinelli, industrijalac, Milano; Alfred Heinsheimer, predstojnik direkcije Wiener Bank-Vereina, Beč; Geza Kovacs, direktor Mađarske sveopšte kreditne banke, Budimpešta; Sigmund LoWwy, direktor Oesterreichische Credit-Anstalt fir Handel und Gewerbe, Beč; Ismetaga Merhemić, industrijalac, Sarajevo; Ivo Mrčić, trgovac, Čapljina —Metković; Dr. Milan Nešković, lekar, Tuzla; Paul Ramlot, član uprave Banque Belge pour PEtranger, Bruxelles; Dr. Cvijetan Spužević, advokaf, Mostar; Vaso Vasiljević, industrijalac, Sarajevo,

napram 1929. 9. |

Pretsednik: | || амортизирати, већ ради напредка у техници, Према томе и

Nadzorni odbor sa sastoji od sledeće с. g.: Pretsednik: Mujaga Šahinagić, trgovac, Sarajevo. Članovi: Bogdan Besarović, upravnik banje, Ilidža; Vuko Gjukić, direktor Zemaljske banke za B. i H. u. m., Derventa; Petar Jurišić, trgovac, Sarajevo; Ludwig Merio, direktor Wiener Bank-Vereina u. m., Beč; Stevo Prnjatović, trgovac, Sarajevo; Dr. Moritz Rothkopf,

advokat, Sarajevo.

Poslovni direktori: Ernest Volkert,

generalni direktor; Miloš Milošević, direktor. |

ДУБРОВАЧКА ПАРОБРОДАРСКА ПЛОВИДБА А. Д, ДУБРОВНИК. Биланса Дубровачке паробродарске пловидбе свршава

1930. годину са чистим добитком од 9.686.356 динара. Код деоничке главнице од 32.250.000 динара то је једно укама-

"ење од равно 30%. Водећи рачуна о износима који се ре-

довито додељују резервном фонду, тантијеми управном одбору и надзорном већу, остаје још износ од скоро 8 милнона динара. Та сума достаје да се исплати дивиденда. ол 25% дотично 30 динара по акцији како је исплаћена 1026. до 28. године.

Међутим Дубровачка паробродарска пловидба је решила да за прошлу годину не исплати никакве дивиденде и да износ од динара 7 милиона 926 198 пренесе на нови рачун. Прошао је дуги низ година а да Дубровачка паробродарска пловидба није исплатила дивиденде. ·

Мора да постоје веома важни разлози да једно подузеће које је по исказаном чистом добитку у стању да плати дивиденду од 25% одустане од исплате ма и најмање дивиденде. Са друге стране то опет показује озбиљност управе и свести акционера који предлажу дотично закључују, да се с обзиром на развој прилика одустане од исплате дивиденде и тако знатан износ пренесе на нови рачун.

Прилике у трговачкој морнарици нису повољне. На-

рочито не у слободној пловидби а то је главно поље рада

Дубровачке паропловидбе.

Извештај Дубровачке паробродарске пловидбе за 1930. годину даје јасан и исцрпљив преглед стања трговачке морнарице. Депресија је таква да су подвозне тарифе пале на ниво на којему нису биле за последњих 20 година. А како су трошкови бродарства већи него пре рата, многи пароброди врше своју службу са губитком. Да се избегне тај губитак, знатан број пароброда лежи распремљен у лукама. Око 5 милиона тонаже простора, од укупно 68 милиона, лежи привезано у лукама. А брод привезан у луци скопчан је са извесним трошковима. Ту су надзор а пре свега амортизација. Трговачки бродови морају се брзо

ако бродови не путују, бродовласник мора да врши знатан отпис. Међутим ти су трошкови у много случајева ипак мањи од губитака ако би брод путовао под данашњим приликама, дотично уз садашње подвозне ставове.

Наша трговачка морнарица ради са много мањим режијским трошковима а специјално личним издатцима него што је то случај код водећих поморских држава. Поред тога наши бродови ослобођени су свих пореза. Па ипак, зватан број пароброда наше трговачке морнарице лежи привезан у нашим лукама. Нарочито бродови старије конструкције а.-тих је код нас највише, тешко да могу плоБити под овим подвозним ставовима. Они нанме троше много више угља него исти бродови нове конструкције.

ж) Биланс за 1929. годину анализиран је у додатку „Народног Благостања“ од 24. маја 1930. године страна 97, а за 1928. годину у 22. броју од 6. јула 1929. године страна 357.