Narodno blagostanje — dodatak

лиз

| Додатан „Народном Благостању“

ГОДИНА Ш БЕОГРАД, 22. АВГУСТ 1931. БРОЈ 34 Садржај: „Драх' индустрија дрва д. д. Загреб—Цапраг Дионичарско друштво за експлоатацију дрва — Загреб Bankarsko i trgovačko a. d. — Beograd Banka Metropol za međunarodnu frgovinu a. d. — Beograd „ДРАХ“ ИНДУСТРИЈА ДРВА Д. JI. — 3AF РЕБ-ЦАПРАГ. Пасива Укупна сума биланце „Драх“ индустрија дрва JA. A. Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 у Загребу, дотично Цапрагу, износила је последњих 5 година: | Резерва 760 850 910 910 године 1926 Дин. 146.6 милиона Амортизација 4.975 6.875 7.895 8.875 године 1927 Дин. 182.7 милиона Повериоци 162.051 205.294 226.172 98746 године 1928 Дин. 225.6 милиона Добитак 1.280 1.485 59% 597 године 1929 Дин. 246.5 милиона Благајна и ефекти опали су у прошлој години од 7 године 1930 Дин. 120 милиона милиона на 1.8 милиона динара. Вероватно је да лежи код те

До краја 1929. године биланс је растући. Појединих година и за неколико десетака милиона. У 1929. години пораст је нешто мањи него других година. А онда долази 1930. година. Укупна сума биланце смањена је од 246.8 милиона на 120 милиона. На мање од половине. Смањење биланце једног индустријског подузећа за 130 милиона је појава, на коју се тако често не наилази. Може коњунктура једне бранше бити још тако лоша, тешко је веровати, да би једино она имала за последицу, да се једна биланца Драхових димензија могла тако нагло преполовити.

Редуцирање биланце на испод половине мора се у првом реду приписати чињеници да се је до краја 1929. год. преко „Драха“ индустрије дрвета д. д. у Загребу обављало финансирање свих шумских подузећа бечке куће Драх. Подузећа Драховог консерна, у првом реду она у Пољској, била су финансирана преко загребачког подузећа. Загргбачки „Драх“ потраживао је тешке милионе, боље речено десетке милиона од подузећа која су се налазила ван наше државе. Са друге стране он је имао знатне обавезе према бечкој централи, која му је прибављала сретства не само за водење властитог погона него и погона афилираних подузећа. У прошлој години је финансирање осталих подузећа Драховог консерна преузела бечка централа. Према томе југословенски Драх, да га тако назовемо, нема више потраживања према осталим Драховим подузећима. Али нема више ви толико знатних дуговања према својој централи. Цифре из биланце за 1930 годину односе се једино на пословање Драха у Југославији. Тиме што је база биланце 1930. год. сасвим друга него што је база биланца за раније године, тешко је упоређивати једну са другима.

Биланца за 4 последње године пружа следећу слику: Актита

1927. 1928. 1929. · 1930.

у хиљадама динара Блегајна и ефекти 14.964 7.608 7.070 1765 Иввестиције 23117 25.887 26.879. 27.08: Шуме и дрво 51.822 69.401 82.158 – 56.703 Дужници 91.822 121.355 128.239. 34.468

скупне позиције тежиште код ефеката, јер се обично не држи веће залихе готовине. Смањење залихе ефеката 32 преко 5 милиона, даје наслућивати да су из портфеља југославенског Драха издвојене и акције неких афилираних подузећа и пренесене на бечку кућу.

Инвестиције су у главноме на истом нивоу. Значи да нема редукције код југославенског „Драха“. А с обзиром на прилике индустрије дрвета тешко би их било и провести. Пи– лане се данас не могу продавати. У идућој биланци ће инвестиције бити нешто ниже јер је продата палата у којој се је налазио загребачки биро. Драх је своје пословање концентрисао у Цапрагу и тамо пренео и дирекцију која је била у Загребу. То ће допринети снижењу режијских трошкова.

Шуме и дрво су редуциране за преко 25 милиона динара. Код данашње коњунктуре сва шумска подузећа гледају. да што више продају, макар и уз ниже цене, а на другој се страни суздржавају сваких већих куповина. Док траје падање цене, тешко је купити шуме које се могу експлоатисати тек за коју годину. Ризико је доста знатан а искуства: доста лоша да би се сериозна подузећа упуштала у такве спекулативне послове.

Дужници су редуцирани од 128 милиона на 34 милиона. Скоро за 100 милиона. Не може се видети колико је од те редукције дужника погођен југославенски посао а колико отпада због преноса на централу ради пословања ван југославије. С обзиром на знатан пад цена шума и дрвета може се претпоставити да су опали и дужници. А могуће је опет и то да се је, само да се што више робе прода било склоно поделити веће и дуже кредите него обично.

Код пасиве једина је промена та да су повериоци опали од 226 милиона на 98 милиона. Дакле преко половине. Те је пре свега у вези са преносом потраживања према осталим афилијацијама на централу. Али и ради мањег обима југославенске биланце. Смањење позиције „шуме и дрво“ за 25 милиона динара мора да делује и на смањење „повериоца“ код подузећа, које нема знатна властита сретства и које је упућено на кредите од стране централе.

Чисти је добитак исти као и 1929. године. С обзиром на пословну коњунктуру добитак је испао већи него што се могло очекивати. Међутим „Драх“ је подузеће такових ди-