Narodno blagostanje — dodatak
„са 6,80 милисна динара. Пада у очи велики износ ефеката. =Они претстављају више од 2/3 активе. То је ради тога што · Народна млинска индустрија фунгира не само као продајна =централа односних млинова, већ такође као нека врста холдинг-компаније, па у свом портфељу има акције од нескољико предузећа. Последња трећина активе отпада на дуж"нике и залихе робе. Међу дужницима фигурира и готовина "код банке, тако да готовина у благајни износи само 13 - киљада динара.
У управи су гл: Миливој Црнадак, као претседник, ш-р Теодор Бошњак, д-р Људевит пл. Јосиповић, Фрањо Сабо и д-р Бранко Пливерић, као чланови, а генерални директор је г. Мавро Акселрад.
„ХАГ" ТРГОВАЧКО ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО У ЗАГРЕБУ
Биланс „Хаг-а" трговачког дионичарског друштва за снеследње 4 године показује следећу слику:
1931 1932 1933 1934
Актива у хиљадама динара Роба 4.387 5.985 4.166 4.221 "Благајна 287 550 2.461 1.214 Дужници 5.182 3.451 2.843 3.975 "Инвентар 215 216 248 413 Губитак — — 458
Пасива
гр лавница 10.000 10.000 „10.000 10.000 Повериоци 165 230 120 307 __ Љобитак 19 7 213 "Збир биланса 10185 10237 10.333. 10.309
Рачун губитка и добитка овог пута није објављен. Прошла година свршила се са дефицитом од 458 хиљада динара. Ранијих година пословање се константно сврша„вало, са добитком. Године 1933 тај је добитак износио 213 хиљада динара. Према томе, упоредимо ли пословни резултат године 1934 са оним године 1933, видимо једно погор„пање за скоро 700 хиљада динара.
Тај губитак долави по свој прилици од отписа дубиозних потраживања, јер би иначе било тешко веровати _ља би редовно пословање, које се до сада увек свршавало макар и са чедним вишком, одједном дало тако негативне "резултате. А отписи на дубиозама сигурно се опет односе добрим делом на потраживања која се вуку већ неко_лико година.
. У години 1931 дубиови износе 316 хиљада, а у години 1932 чак 471 хиљада динара. У години 1933 на дуби"озима је отписано само 18 хиљада динара Сигурно је да ''се мало превише оптимистички гледало на ситуацију, кад "је отпис дубиоза био толико пао. Прошле године морала =се због тога опет извршити коректура и отписати и један део потраживања која је евентуално требало отписати већ у 1933 години.
Већи добитак у 1933 имао се приписати чињеници да "је те године било. знатно мање отписано него раније. С друге стране губитак у 1934 изазван је по свој прилици | чињеницом да се морало 'отписати не само на дубиозима 1934 него накнадно и за 1933 годину.
У самом билансу нема већих промена. Дужници су "порасли за нешто. преко милион динара са 2,84 на 3,97 -милиона. По прилици за исто толики износ смањена је тотовина, са 2,46 на 1,21 милиона. У 1933 години готовина „је: заиста била анормално висока. При збиру биланса од 30 милиона динара, држати готовину од преко 2 милиона
1.
свакако је необична појава. Па и готовина од 1,2 милиона динара ванредно је висока. Међутим с обзиром на то да предузеће има деоничку главницу од 10 милиона динара, оно нема скоро никаквих новчаних обавеза па држи приБремено у благајни односно по жиро- и чековним рачунима сва средства која нису ангажована у пословању.
„Хаг' се бави велетрговином текстилном робом. У првом реду такозваном кратком робом. Међутим, и у тој грани трговине ситуација постаје све тежа. Поједине творнице текстилне робе траже у све већој мери непосредну везу са детаљним трговцем и тако се велетрговине и овде све више елиминирају. Додуше, многе творнице имале су веома лоше искуство у непосредном пословању са детаљном трговином, јер нису довољно познавале кредитну способност купаца-трговаца на мало. Творнице су имале због тога и знатне губитке. Баш овај ризико који је скопчан са непосредним пословањем са детаљистима приморава многе индустрије да рестрингирају непосредно пословање и да се поново послуже посредством трговине на велико, која има дуже искуство и боље познавање тржишних прилика.
У најновије време осећа се у трговини, нарочито у текстилној трговини извесно побољшање прилика. Гражња је нешто порасла, а и плаћања могу да задовоље. Порастом цена неких аграрних продуката осетно су се поправиле прилике у оним крајевима који нису у већој мери страдали од суше односно од других елементарних непогода. ~
У управи се налазе гг.: Антон пл, Михаиловић, као претседник, Артур Пергер, д-р Давид Карловић, Фридрих Флахер и д-р Лотар Вајс, као чланови.
ВУКОВАРСКА КУДЕЉАРА И ПРЕДИОНИЦА Д. Д, ВУКОВАР
Биланс Вуковарске кудељаре и предиоснице д. д. за последње 4 године даје следећу слику :
1931/32 1932/33 1933/34 1934/35
Актива у хиљадама динара Благајна 2: 30 29 1 Зграде 3.760 3.760 3.760 3.994 Машине 10.278. 12.463 12.410 Електрична мрежа 4.468 4.517 4.517 Машине и електр. мрежа __— ——= === 16.865 Инвентар 480 449 453 413 Роба 2.889 412 1.187 1.996 Дужници 2.889 3.593 3.861 4.105 Ефекти 21 — — Губитак 105 314 419 512
Пасива Главница 4.500 4.500 4.500 4.500 Резерве 1 |. 1 {ff Резерва валоризације 1.604 1.604 1.604 1.604 Амортизација елект. мреже 764 989 1.216 1.929 Повериоци 18.795 „18.373 19.195... 19.926 Збир биланса 25.671 25780 26.829 27.968
Код зграда видимо пораст од нешто преко 200 хиљада динара. Код машина и електричне мреже нема промена, осим формалних. До ове године, машине и електрична мрежа били су у билансу посебно исказани, док су у билансу за последњу годину обе позиције исказане у једној цифри. Као што је познато, Вуковарска кудељара снабдева електричном енергијом не само своју творницу, већ даје и осветљење граду Вуковару, Из тих разлога била је до сада електрична инсталација, дотично мрежа која је водила у