Narodno blagostanje — dodatak
ANRMLIZRA
BILANS
Dodatak „Narodnom Blagostamniu“ć
BROJ 9
Sadržai: Trgovačkodmdustrijska banka, Beograd Elektro-Makiš a. d., Beograd
TRGOVAČKO-INDUSTRIJSKA BANKA, BEOGRAD
Godišnji izveštai Trgovačko-industrijske banke, koji po svom kvalitetu uvek spada među naibolie od sviju akcionarskih izveštaja kod nas, i ovoga je puta neobično informativan i ukazuje na sasvim pravilno i duboko razumevanje privrednih prilika kod nas i u Svetu. On je pun podataka i Još puniji razmišljanja ne samo о Dbančinom poslovanju, već i O najvažnijim privrednim pojavama i problemima današnjice.
Bančina uprava, na primer, sasvim tačno primećuje da popuštanje depresije u svetskoj privredi može da posluži kao dokaz, da su krize prolazne, Као što je i prosperitet угеmenski ograničen. Ako još nismo došli do potpunog ozdravljenja, uzrok je u tome, kao što veli uprava, što su pali|ativne mere još uvek glavna oruđa za borbu protivu depresije. Sa puno objektivnosti tretira se i pitanje naših zemljoradničhih dugova i smatra se, da se moraju učiniti izvesne olakšice, jer dugovi zaključeni u vreme visoke konjunkture pretstavliaju nesnošljiv teret u eri deflacije. Međutim, kao šio se i »Narodno blagostanje« odavno zalaže za individualnu zaštitu, tako je i bančina uprava protivna svakom generalisanju. Prelazeći na analizu bančinog bilansa, moramo konstatovati da se Trgovačko-industrijska banka ne miože роsmatrati samo sa isključivo bankarsko-analitičkog gledišta. Ona nije samo banka, već takođe i veliki industrijalac. Najzad, ni time je nismo dovoljno obeležili, |er njeno исезбуоvanje u industriji nije ograničeno samo na jednu granu industrijske delatnosti već na više njih, što je neobično važno kod proučavanja volumena njenih poslova, kao i zbog podele rizika. Trgovačko-industrijska banka kao industrilalac angažovana je u šumskoi odnosno drvarskoi industriji, u električnoi industriji i u industriji kamena. Pored bankarske rad'nie ona ima i tri industrijska preduzeća: Elektro-Makiš, Strugaru-Makiš i Kamenolom »Bazal«. Elektro-Makiš ima oblik samostalnog akcionarskog društva, ali se gotovo sve akcije nalaze u rukama Trgovačko-industrijske banke. Strugara i kamenolom su u strukturelnom sastavu banke i u njezinoj neposrednoj režiji. Kad bi se i ova dva preduzeća pretvorila u akcionarska društva, banka bi se približila tipu »holdinga«. Doduše, vodi se i samostalni bankarski posao. Međutim, kad bi se iz bančine aktive izbacile pozicije koje se odnose na njena industrijska preduzeća, Trgovačko-industrijska banka dobila bi izgled koji ima svaka druga srednja ili manja banka.
Ovako je moramo bezuslovno ubrojiti među veće novčane zavode. |
Smatramo да пе {reba ni spominjati, da Trgovačkoindustrijska banka nije tražila zakonsku moratorijalnu zaštitu, niti se niome via facti koristila, kao što su 1 radile mnogobrojne druge banke. Ona ije svim svojim obavezama tačno i na vreme odgovarala. Inače, mogJo bi se gotovo reći da ona nije ni znala za paniku ulagača, jer smanjenje uloga
BEOGRAD, 29. FEBRUAR 1936,
GODINA VIII
za 1,4 milion, sa 11,1 miliona u 1930 na 9,7 miliona krajem
1931 i ne broji. Ovakvo držanie ulagača, može se objasniti
iedino intimnijim kontaktom između njih i bančine uprave. Jačina bančinih sredstava i njeno poslovanje naibolie
ве vidi iz sledeće tablice, u kojoj upoređujemo glavne bilans-
ne pozicije za nekoliko poslednjih godina:
Račun izravnanja
Aktiva 1931 1932 1933 1934 1935
u hiliadama dinara Gotovina 994 дол КОГ 2.807 1.687 Menice 2.161 744 235 255 353 Tekući rač. 1.656 2700 2.608 2.555 4.037
Hart. od vrednosti ~ 15.422 15.000 15.008 15.006 14.904 Vrednost rez. fonda 1.302 57 591 669 715 Elektro-Makiš tekući 8.560 98.328 8.917 6.998 2.744
Kamenolom »Bazalt« = = 255 440 Strugara »Makiš« 15.838 14.100 12.537 11.546 11.797 Nameštaj i pribor 65 65 65 65 65 Kaucije, gar., ostave 21831 10:030. 7.622 13.601 12:359 Pastva Glavnica 10.000 10.000 10.000 10.000 10.000 Stalni rez. fond 1 806 1.060 1.180. 1.310 Osobeni rezervni 2265 2.925 3.599 # .169 4.785 Kursna razl. efekata 206 206 220 244 850 Eond za otpis dubioza —— . === | === | 77 602 Amort. fond strugare 3.657 4.106 4597 5.008 5.195 Rezer. el. centrale 1.394 | 580, 1828, 2075 2321 Fond za otpis pokret. 48 95 148 201 255 Fondovi ukupno 8.221 9210 11.412 12.878. 15.319 Penz. fond ст. 105 1.57 213 266 321 Menice 3.841 4.488. 4400 4.700 2.380 Tekući računi 12.876. 8.976 6471 5.084 684 Ulozi na štednju 0:716, 7.017 7.314) | 6G:003 | 70163 Dividenda i tantijema 1.250 1.243 1.243 1.231 1.358 Obrtni kapital 46.000 42.285 41.154 40.162 37.224 Kauc., gar. itd. 21.983 10.062. 7.622 13:602 12.359
Zbir bilansa 67.842 52.647 48776 53164 40.583
Kod ogromne većine naših banaka obrtni kapital ie jako reduciran za vreme bankarske krize, a tako isto i angažmani u aktivi. Kod Trgovačko-industrijske banke kretanje обт по kapitala u 1931 bilo je upravo obrnuto, pošto je on tada porastao sa 40,77 na 46 miliona dinara. U toku sledećih godina i ovde se smanjuje obrtni kapital, ali samo u manjem obimu. } to. neznatno smanjenje obrtnog kapitala nema nikakve veze sa bankarskom krizom. Ono je izazvano time što su sredstva bančinih preduzeća, naročito njihova sopstvena sredstva, u stalnom porastu, tako da je i banka mogla da sve više svojevoljno reducira tuđa sredstva. S druge strane i politika same
banke kretala se u pravcu sve jačeg samofinansiranjia. To se
vidi ne samo iz stalnog i sistematskog dotiranja bančinih fondova, мес takođe iz sledećeg upoređenja Које пат prikazuje
==